Narodno blagostanje

17. јануар 1931.

ро-американских држава. Депресијација облигација Јанговог зајма, који је равним неисправним маневрима наметнут американском народу, вели OH, HOчела, је да му отвара очи и да открива, сву лаж која се крије иза Версаљског уговора о миру. Али као да. Федерална дирекција жели да и даље сакрије OM американског народа праву истину. Зато пита он шта, је радио г. Харисон, гувернер њујоршке резервне федералне банке, на своме путу у Лондон, Париз и Берлин заједно са г. г. Мортаном и Јангом. Какво је то лонџање, које се крије од американског народа 3 Док се американска влада све више повлачи од Европе која води наопаку међународну политику, дотле Федералне резервне банке све више помажу ту посувраћену европску политику. Затим репродуцира он познати Мусолинијев говор о привредној кризи у Италији, коју објашњава једино берванским крахом у Америци и американском политиком производње у маси услед чега. је изазвана, хиперпродукција. Па затим узвикује: „Пека нас оставе на миру да ми сами учинимо шта треба за заштиту интереса американског народа.

МЕ. Дебата у Сенату о службеној опозицији талијанском зајму.

- Готово истовремено је у Сенату покренуто питање о праву интервенције претседника у питање; да ли ће се одређени инострани зајам моћи продавати у Америци или не. Овог пута је дошла интерпелација од сенатора Глоса, који стоји на сасвим супротном гледишту. Он је поднео резолуцију с молбом да се спроведе сенатском одбору за банке и валуте, а, по којој се забрањује влади да се уошште меша, у питања давања, зајмова, страним државама. Он је то мотивисао следећим речима :

__ „ја подносим ову резолупију, јер сам читао у новинама да. је Министарство нашло за потребно или за пожељно да се изрази против извесних зајмова, а нарочито против зајма Италији, који су хтеле дати американске банке, уз мотивацију, да влада, не може дотле допустити зајам Италији докле тод се не изравна, италијанско-француско размимоилажење у поморском разоружању . На упадицу сенатора, Риза, да је читао у новинама, категорички деманти владе по том питању одговорио је сенатор Глос, да је и он то читао и да он својом резолупијом циља, да се једанпут престане са тим стањем да. влада даје изјаве да нешто није урадила зашта по закону нема, уопште права“. На то је изјавио државни секретар Стимсон, да су ти гласови потпуно неосновани. Истина за време претселниковања, Хајрдинтовог влада је залржала себи право да јој банке саопштавају намераване емисије страних зајмова и „та је нракса остала до данас на снази. Влада има само на, то да одтовори да ли има тогод птотив тих зајмова или не: а не да олобрава и не одобрава. Она може бити противна зајму само сонла, ако је

теме противан јавни интерес. Тако на пример аме- |

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 35

риканска влада је била забранила зајмове Француској, Италији и осталим земљама које нису регулисале своје ратне дугове. Исто тако она, забрањује зајмове онда кад се има да контролише монопол артикала које троши американски народ. Тако на пример 1924. године одбијен је зајам државе Куба за валоризацију шећера. У ствари једина земља којој се у начелу не допушта зајам је Русија.

У. Немачка не може плаћати репарације без кредита У Америци. ~

Кад се дуже времена прати рад американског парламента, и јавног мнења по питању страних вајмова. добије се утисак да кампања изоловања узима све више маха. Ван сваке сумње је да американска влада стоји у тесној веви са американским банкарима, нарочито са Мортаном. Ту није потребно да се дође до службеног припита од стране банака, да ди ће се један зајам емитовати или не, јер се то зна у напред. И више је него сигурно да ниједна држава не може више рачунати на зајам у Америци ни на краткорочан кредит (јер се, према новинама радило одиста о краткорочном зајму за Италију),

Јер је лоше стање на американском тржишту капи-

тала. Због тога европске државе и не помишљају више на, то да. траже зајам од Америке. Ми мислимо да ни Италија нема шанса. Једина земља која је до скора добијала зајмове ив Америке — а што је допринело консолидовању прилика у Европи, то је Немачка. Данас је сваком позната статистика кретања капитала, из Немачке у иностранство и обрнуто. Ив ње се види до очигледности да. је Немачка плаћала репарације задужењем у главноме у Аме-

"рици. И пре три месеца. Немачка, је добила, последњи

зајам од 125 милиона долара на. две године од американских банака. |

Немачка не може рачунати на, још једино мотућно тржиште капитала а то је француско. Она, је упућена, једино на Америку. И са гледишта, немачких интереса, а она зајми искључиво за плаћање репараптија (услед чега је немачки интерес тесно везан са интересом великог броја европских држава), велика, је опасност иволовање американскот тржишта, капитала, од Европе. За политичко, економско и финансиско спокојство Европе — у колико њега има данас под финансиском тешком депресијом неопходно је потребно да Немачка сачува и даље могућност узајмљивања у Америци. До сада, је Немачка, имала једног агента, који је могао да спроведе све што је хтео, то је Морган — због чега, га највише напада посланик Мак Фадн, али изгледа да. се и Мортан почео да дезинтересује за немачке ствари, од како је пропала, емисија. прве транше Јантовог зајма. Природна ствар да: Морган не би могао ни помислити на какву нову транзакпију у Америци са немачким облигацилама, кад облигалије од пре десет месеца, стоји са 10 поена ниже но што је емисиони курс.

Њујорк, на Божић 1930. год.

У хотелу „Сплендид“ собе су врло чисте; свака соба има топлу и хладву текућу воду и централно грејање, У хотелу „Сплендид“ пене су врло умерене: соба са 1 креветом од дин. 40—70, соба са 2 кревета од д. 60—100.

ХОТЕЛ |

„СПЛЕНДИД“

БЕОГРАД

Ко само једанпут одседне у хотел „Сплендид“ увек ће после одседати у њега, јер се у њему има највећа удобност и налази се у центру вароши, спроћу Двора, Брианова (раније Дворска) улица бр, 5. — Телефон: 29-44