Narodno blagostanje

il. април 1931, НАРОДНО

платници су платили 34.502.709 дин., државне и самоуправне установе 6,695.180 дин.; кирија за стругаре износи 1,113.444 дин. Приходи по обичним трамвајским картама 52.141.455 дин., по претплатним картама 928.386 дин., а од аутобусних карата 2,455.629 дин.

—- Италија ради живо на закључењу једног зајма у иностранству. Истовремено се сондира терен и преговара у Њујорку, Лондону и Паризу, као и са Кригер и Полом у Амстердаму. Енглески банкари отклањају свако суделовање у италијанском зајму, докгод се у Италији прилике не поправе. Данас се тамо дневно просечно најављује 55 стечајева а 4000 меница долази на протест. То није нимало повољан моменат, кажу они. Осим тога у новембру ов. г. пада рок исплате благајничких бонова у износу од 3,8 милијарде лира (11,4 милијарди дин.), за које се још није нашло покриће. Преговоре у Паризу воде Алберто Пирели, индустријалац, конте Росини, банкар и некадањи амбасадор Авараца. Преговори теку врло мучно, али има наде, да ће се повољно завршити. Каже се, да је Италија, да би застрашила француске банкаре, који јој не дају зајма, пре извесног времена затражила од Немачке тоталну исплату репарационог дуга у репарационим облигацијама. Ако се узме у обзир да талијански удео у целокупним репарацијама износи 25%, изазвало би то јак пад курса Јанговог зајма. То Француска не може допустити. На другој страни Италија преговара са Кригером, за што би овај добио у залог монопол жижица. Исто тако се воде преговори у Америци са Морганом и кућом Ото Кан.

— У Скопљу је одржана 8. т. м. конференција претседника свих већих општина Вардарске бановине. Расправљало се питање: да ли у финансирању општина треба завести трошарину или прирез и да ли постоји могућност да се у овом погледу уведе једнообразност у свима општинама. Саслушано је и мишлење привредних организација. Претседници су се изјаснили за досадашњи систем, а привредници су за прирез.

— Министарство финансија је упутило распис свима фин, дирекцијама којим се наређује, да у свима случајевима када произвођачи ракије из сопствених сировина и са сопственог земљишта не пријаве отуђење ракије, а то не учини ни прималац, за редовну држ. трошарину одговарају произвођачи. — Engleska ie završila finansijsku godinu 1930/31. sa deficitom od 6,3 milijardi din., i ako je u budžetu predviđen višak od 680 mil. Podbacili su: porezi na dohodak za 940 mil. takse za 1,9 milijardi din., trošarina za 1,4 milijarde i carine za 350 miliona. Osim toga su izdaci na pomoć nezaposlenom radništvu daleko premašili predviđenu sumu. Misli se da će Snouden pribeći povišenju poreza па nekretnine i trošarine, prvenstveno one na pivo, šećer i čaj, da bi pokrio deficit.

СОЦИЈАЛНА ПОЛИТИКА

— Савез индустријалаца у Загребу је упутио претставку Министарству соц. политике у којој моли да се садашње законске одредбе које спречавају увођење петодневне радне недеље у оквиру законом прописаног броја од 48 сати недељног рада, у том правцу измене, односно допуне.

— На конференцији коју је сазвало Миниист. шума и рудника дискутовало се о мерама које треба предузети у

БЛАГОСТАЊЕ Страна 235

циљу сузбијања незапослености рударских радника (3000 потпуно незапослених и преко 10.000 који раде од 14—18 дана месечно) формулисани су ови предлози: 1) да Мин, шума и руда одмах нареди скупљање приноса за незапослевост од рударских послодаваца и радника у истом износу, као што је код осталих радника и послодаваца; 2) да се пссебним законом оснује фонд за незапосленост рударских радника, који ће не само потпомагати раднике, него ће се сларати да се овима нађе посао; 3) сретства тога фонда била би: а) износ сакупљених приноса; 6) помоћ од државе; в) помоћ од радничких комора и друге помоћи; 4; управу фонда ће сачињавати управе месних и братинских благајни; 5) помоћ из овог фонда не може бити мања од оне које дају јавне берзе рада; 6) да се незапосленим радницима обезбеди становање у рударским колонијама као и огрев, осветљење и кредити за исхрану, и 7) редуцирани радници треба да сачувају сва своја права, која су стекли у осигурању за цело време незапослености. Београдска радничка комора је за горњи фонд већ дала 150.000 дин,

ЕКОНОМСКА ПОЛИТИКА

— У Скопљу је одржан 3. 0. м. конгрес Скопског задружног савеза аграрних заједница, на коме су донесени предлози за унапређење пољопривреде у јужној Србији. У резолуцији се тражи: 1) пошто је пољска привреда постала

' нерентабилна, да се замоли влада да материјалним сред-

ствима и стручном поуком помаже унапређење сточарства, живинарства, воћарства и т. д.; 2) да се замоли Минист. војске да своје набавке житарица и даље настави преко задружних установа, и да се за исхрану војске употребљавају и млеко и јаја; 3) да се замоли Управа држ. монопола да омогући већу производњу и боље уновчавање дувана, да се оснивају дуванске задруге и да се произвођачи помогну бескаматним позајмицама за подизање модерних сушница дувана; 4) да се за разумније гајење и боље уновчавање опијума помажу афионске задруге, као и да се омогући прерада овога у земљи; 5) да се замоли г. Министар пољопривреде да поред олакшице у плаћању пореза, учини олакшице и у отплати исељеничких дугова, јер многи исељеници дужни држави не могу да се хипотекарно задуже — од чега пак зависи напредак њихових газдинстава; 6) да Минист. пољопривреде и бановине из својих сретстава набављају разна вештачка ђубрива, која би се делила бесплатно или по нижој цени земљорадницима; 7) пошто опшетинске трошарине неповољно утичу на произвођача, моле се управе Вардарске, Моравске и Зетске бановине да исте учине сношљивијим; 8) моли се влада да посвети већу пажњу наводњавању свих јужних крајева као и да се колоније

| обезбеде са пијаћом водом; 9) моли се г. Министар пољо-

привреде да омогући кредитима откуп земље поред Брегалнице, као што је раније рађено на Косову и у Метохији; 10) Моли се Минист. пољопривреде да посвети већу пажњу виноградарству у свим крајевима и да потребним кредитима омогући подизање истога; 11) да се становницима овога краја омогући бесплатно лечење у болницама; 12) да се подигне што већи број основних, а нарочито пољопривредних школа и 13) да се замоли Минист. шума и руда да што пре поради на пошумљавању нарочито Вардарске бановине, поклањајући при томе највише пажње Косову и Брегалници.

Шеленбургова бр, 7,

Телеграми ШКОДОВКА, Љубљана

Телефоти: 29-36 п 27-37

ТЕЛЕФОН 5-78

Љубљана · А. Д. ПРЕЂЕ ШКОДИНА

Заступнитштво Београд, Кнез Михжаплов Венап 13-14

израђује све прејсите ш шаље на захтев своцфе стручно шижвтеро

Загреб Рачкога бр. 2

Телеграми: ШКОДА — Загреб

Телефоп 4:-97

ФАБРИКА У ПИЛЗЕНУ

Телеграми: ШКОДА Београд