Narodno blagostanje
«
25, јули 1931. | патриотског ни непатриотског,. Народно благостање није засебна појава независна од појединих гавдинстава и подузећа. Оно је апстрактан појам, збир виштка, преко трошкова производње појединачних привреда. Народно благостање подиже сваки који успешно води свој посао. Према томе да ли ће фабрика, Бата допринети народном благостању или не, ке зависи од тога да ли ће акционарско друштво, које обавља тај посао бити довољно патриотски, као што то претпоставља, г. Фрид код постојећих подувећа, већ од тога, колику ће корист имати земља од тога.
Постављајући антитезу страног и домаћег ка-
питала као фактора народног благостања, г. Фрид |
је у исто време покренуо још једно питање, које је теориски пречишћено пре 200 година. Практично пак оно је беспредметно код нас због тога, што у Југославији постоји неколико стотина страних индустријских и трговачких подузећа, па се не може постављати, приликом подизања Батине фабрике питање, каква је функција страног капитала.)
У Наше тржиште капитала, наша валута и стран капитал.
Говори се и пише, да је инфлаторни полет
1919.—28. т. био наша, највећа, илузија. Ми држимо,
да је још већа илузија била мишљење, да је наша привреда презасићена капиталом; мишљење, које је пуне две године имало мноштво присталица. Ми смо у низу чланака показали, да на нашем тржишту капитала влада непрекидно несносна оскудица капитала, Која добија најречитији израз у невољама, са којима се боре грађевинска, делатност и јавно-правна тела.
До душе до пре кратког времена, владала је на налшем новчаном тржишту извесна обилност новда, која је била последица немилосрдне дефлације на страни и у земљи. И та, такође бескрајно прецењена обилност, пребачена, је на тржиште капитала. Неурачунљивом политиком нашег банкарства омогућено је Београдској општини, да из менинних кредита гради калдрму. А кад из истих разлога Немачка дође пред пропаст, онда сви умемо да критикујемо погрешну употребу краткорочних кредита.
На нашем тржишту капитала влада непрекидно апсолутна оскудица. Оно мало ново формираног капитала епонжирала, (усисала) је државна 06лигација (доларска и беглучка). Ми немамо данас понуду на тржишту капитала ни за зидање неколико већих кућа.
Међутим ми имамо отромну потребу за њим. А од свију потреба најважнија, је она изградње наше народне привреде делом путем радионалне индустријализације, а делом путем преоријентације. Ми немамо капитала ни за једну нову фабрику, ни ва силосе ни антрпоте, ни за, најпрешније јавне радове. Међутим има задатака, који су прешни. С индустријализацијом се не сме чекати.
И до сада смо код тих задатака били наслоњени на инострани капитал. Овај се може ангажовати на
1) Г. Фрид је назвао Томаша Бату, једнога од оџаковића Чехословачке, наметљивим културтрегером. То је предикат који је код нас пре рата даван обично људима, међу којима се налазе и претци г. Фрида.
_ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Стргне 469 ·
два начина: кредитом и имиградијом сопственика. Први пут је потпуно затворен. Дугорочан кредит је замрзо. То смо ми показали у чланку „Банкротство међународног тржишта капитала“. Нема више зајмова путем јавне емисије — ни за, рачун јавне руке, а то ли приватне. Остаје још једино да странци улажу свој капитал у подузећа код нас. То је једини начин на који могу државе сиромашне капиталом да довуку стран капитал. То је урадила, Пољска, ба прутом Гдињ=Шлезија. То смо урадили и ми са Панчевачким и Земунским мостом, са расписом конкурса ва нове пруге. То морамо урадити и ва индустријаливацију земље,
Индустријализација. са најновијом техником
"захтева огромне капитале. 100 мил. дин. је нор-
мални став за једно модерно индустриско подузеће. Казали смо да се са кредитима са стране не може више да рачуна. То не значи да на нашој граници чекају небројени страни капиталисти преклињући нас да их пустимо у земљу. Било је и тога, али је то време одавно прошло. Не намећу се страни индустријалци, како то мисли г. Фрид, већ се моле да дођу подешавајући читаво законодавство према, тој потреби. Неурачунљиво је и помишљати на, то, да би смо ми мотли из сопствених сретстава извршити електрификацију земље. Ма тржишту капитала нема, понуде ни за једно електрично подузеће средњег обима. Ми ћемо ускоро да се детаљно упустимо у питање фантастичког гледишта, да наша јавноправна, тела, изврше електрификацију — фантастичког са финансијске тачке гледишта,
Капитал се појављује у два облика: у до брима и новцу. Код неких индустрија једно игра већу улогу а код неких друго. Код електро-техничке индустрије 90% потребно је у новцу. Капитал у
роби има облик машина, и уређаја, који помажу да:
се формира, нови капитал и разводни наше тржиште капитала. Али при подизању индустриских постројења потребно је највише капитала у новду.
Ко каже стран капитал у новцу, каже девизе. Тиме лолирујемо друго врло актуелно питање код нас. У „Политици“ од 10. т. м. пише г. др.. Белин да се наш девизни сток мора безусловно да појача, а да то никако не сме бити путем краткорочних кредита, већ само дугорочних. Немачки пример покавао је опасност од краткорочних кредита. Насупрот томе тврдио је г. д-р Влада Марковић на ванредном збору Народне банке од 12. ов. м, да је појачање девизног стока Народне банке путем дугорочних кредита финансиски штетно. Дилема би била и сувише тешка, да нису прилике измириле оба гледишта. Дадас је готово немогућно добити ни један ни други кредит. Тако нам остаје једини излаз и за појачање девизног стока привлачење страног капитала ради инвестиција у нашој земљи; -
Том иввору капитала и девиза у нашој повременој литератури не поклања се довољно пажње. Говори се о туризму, о новцу од емиграције, о државним обавезама и о другим много ситнијим повицијама нашег биланса плаћања, а не говори се о слотинама милиона динара, који се сваке године уносе у нашу земљу ради инвестиција. Тако н. пр. приликом преноса, концесије Га РатпаНепле Француви ву се обавезали да у року од 5 година инвестирају бливу 1 милијарду дин. Нама је непознат текст уговора са друштвом Ла Батињол, али прет-