Narodno blagostanje
Страна 470 НАРОДНО
постављамо да је и тамо обевбеђено неколико сто. тина милиона динара, увоза, страног капитала.
=
ВЛАГООТАЊЕ _ Бр. 30
кански. Он подиже истовремено железнице, дру-. мове, радничке станове, школе, биоскопе, матацине
У тај ред спада и Бата. Он намерава да одмах |за потрошаче и т. д. Од Злина је чудо направио за отпочне са подизањем велике фабрике у Вуковару. |13 година. Ко може код оваквог стања ствари да Према нашим информацијама он би то почео оног|стави у дискусију питање корисности по нашу зедана. кад би питање било уређено. Бата зида амери- |мљу од таквог једног подузећа 2
јула 15. потлисан је трговински уговор између Аустрије и Маџарске, који после немачко-румунског уговора претставља други покушај да се преференцијалом обезбеди извоз аграрних производа средње и југоисточне Европе. Али је у методи огромна разлика између ова два уговора. Док немачко-румунски. уговор решава питање начином, који је препоручен од аграрних држава и после дуге борбе усвојен и од економског органа Друштва Народа, дотле аустро-угарски уговор употребљава . проблематичне методе. Он избегава отворени преференцијал, већ покушава на шеретски начин да заобиђе клаузулу највећег повлашћења, покушавајући у исто време да то заобилажење покрије. Отуда је он загонетан, нејасан и неприступачан без поверљивих коментара.
У свом главном делу уговор регулише царинске ставове у међусобном царинском промету. Обе стране су повећале своје царинске ставове према стању од 1925 године. Аустрија је, као што знамо, повећала своје аутономне царинске ставове петом новелом од јула месеца т. ј. ради заштите аграрне производње. Та је тенденција дошла до изражаја и у уговорним ставовима према Маџарској. Пада у очи да за жито нису уопште везани царински ставови при увозу у Аустрију, тако да мајарски производи плаћају аутономну царину која износи код пшенице 10 златних круна (према 2 златне круне до сада). Даље се налази у уговору снижен један низ царинских ставова, у вези са контингентима увоза ис Маџарске. Тако je на пр. за брашно утврђен контингент од 825.000 товара при царини од 17 златних круна на место 25; код стоке за клање контингент је утврђен на 30% од прошлогодишњег маџарског извоза у Аустрију, при царини од 9 златних круна; за меснате свиње контигент износи 50% прошлогодишњег извоза, при дцарини од 18 златних круна; за масне свиње контингент износи тако исто 50% прошлогодишњег извоза, при царини од 26 златних круна. ;
Знатно су повећане царине на живину (8 место 5 8, круна до сада); на јаја у сандуцима и бурадима (20 зл. круна у место слободног увоза); на маст (30 уместо 3,80).
Али се промет између двеју земаља неће обављати на основу ових јавних царинских ставова, већ на основу услова, који су стипулирани специјалним споразумима. Ту лежи битност уговора и тиме се ниште све нове отежице за међусобни царински промет. Шта све у тим споразумима има не зна се још, јер они још нису објављени. Према ономе што се из новина види, промет ће се вршити по овим условима: извозници из једне и друге земље добиваће премију коју ће да додељују бирои, који се у обема земљама има да оснују за овај циљ. Њу ће делити аустријски и маџорски кредитни заводи, којима (је и до сада био задатак да потпомажу спољну трговину. Али се још не може да види, одакле долази тај новац. Врло је вероватно да ће један део царинских прихода бити њима спроведен. Годишње
Аустро-маџарско-талијански трговински троугао
ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ
дотације тих завода износе од прилике 170 милиона динара у обема земљама. За кључ поделе узеће се количина извезене робе и постојећи царински став, тако на пр. мађарска пшеница ће уживати извозну премију од 4 шилинга за контингент од 1,4 милиона товара. - |
Очегледно је да такав систем претставља бруталну повреду клаузуле највећег повлашћења. Тиме ће бити оштећене све остале земље, које буду извозиле у дотичне две државе. Због тога и покушавају сауговорнице да прикрију постојање извозних премија. У службеним коментарима се обично каже да је по среди кредитирање извоза при врло ниској камати, односно да се даје један додатак произвођачима, да би могли лакше да сносе камату, коју плаћају на капитал. .
Камуфлажа је врло неспретна. Од кад се називају кредитима суме, које се дају, а не морају да се врате Од кад се дају субвенције произвођачима да лакше сносе камате у сразмери извесне робег
Зашто су пошле Аустрија и Маџарска овим путем прикривања2 Ако се иза тога не крију какви задњи политички циљеви, онда је ово једино објашњење :
На европском међународном дивану признат је само једнострани преференцијал у корист аграрних држава. тј. индустријске државе, које дају преференцијал немају права да траже исти од аграрне земље. У румунском уговору је на пример Немачка обезбедила себи компензације путем смањења царинских ставова, али за које важи клаузула највећег повлашћења. Аустријска индустрија није у стању да издржи. конкуренцију других држава, због тога је Аустрија, уосталом саобразно својој изјави у Женеви, тражила двострани преференцијал у накнаду за преференцијал који даје.
Даљи куриозитет новог уговора у томе је да ће укуган промет код обеју држава бити од прилике исти. Тако де Маџарска долази у опасност да изгуби активни трговински биланс према Аустрији, који је досад имала.
Ми смо своједобно известили читаоце да се на истој бази воде преговори између Италије и Маџарске и Италије и Аустрије, додајући при томе да се о њима држи најстрожија тајност. С обзиром на ово што је до сада познато из аустро-маџарског трговинског уговора, сасвим" је разумљива тајност. За очекивати је да ту буде стипулација које јавност никад неће моћи да сазна. Код таквог стања ствари т. |. код специјалних олакшица, које се крију а које су поБреда клаузуле највећег повлашћења, може се рећи, да ја између Италије, Маџарске и Аустрије закључен царински савез. Има више од два месеца како смо ми напоменули да се у Европи припремају разни економски блокови и царински споразуми који ће имати политичку основицу. Између Италије и Маџарске је дебело пријатељство, то се већ зна а и један део политичара Аустрије, који моментано није на влади, жели да је увуче у тај политички систем.
Нама не може бити равнодушан овај трговински систем наших суседа а специјално Италије, Маџарске и Аустрије, пошто су то три наша највећа купца. Сакривени
,