Narodno blagostanje

17. октобар 1931.

принео разбистравању појмова. После дугог обилажења он се, у поменутом чланку, изјаснио за инфлацију.

Он вели да све економско зло долази од два узрока: прво од дефлације а друго од тежње за ликвидитетом. Дефлација је дошла услед рестрикције кредита северно-американских новчаничних банака ради сузбијања берзанске шпекулације у току 1929. године. Банке сужавајући кредит смањиле су новчанични оптицај, повећавајући при томе и даље металну подлогу. [0 је изазвало падање цена. Пошто маказе цена праве пертурбацију економског живота ту се сад и остале цене гурају на ниже.

Друго зло лежи у тежњи за што већим ликвидитетом. Отказују се кредити, продају се папири, новчанице се ваде из банака и претварају у злато, а злато се тезаурира. То је такође дефлација. Остаје и сувише мало злата за давање кредита. Томе се може помоћи на два начина. или да државе које имају сувише злата уступе другим државама део који им је непотребан; или да пусте што већу количину новчаница у оптицај смањујући тиме фактичку маржу покрића у металу и стварајући тиме инфлацију услед чега ће скочити цене. Ок даље сматра да је сад и сувише доцкан за прву меру пошто би даљи одлив злата из Америке у том циљу изазвао читаву катастрофу. Место тога препоручује он инфлацију.

Колико је нама познато, северно-американске новчаничне банке не само да нису вршиле дефлацију последњих година већ на против вршиле су инфлацију, зашто је доказ перманентна ниска дисконтна стопа већ неколико година. У тренутку кад је дошао берзански крах, волумен кредита само берзанских брокера износио је, ако се добро сећамо, преко 5 милијарди долара. Поред тога целокупна американска привреда била је снабдевена обилним кредитима.

Што се тиче другог узрока, тежње целога света за ликвидитетом, г. Касел је одиста оригиналан. У место да каже да је настала криза поверења односно психоза неповерења и да као последица тога долази тежња не за ликвидитетом већ за тезаурирањем злата, као вредности која се кроз 3.000 година показивала као најзгодније сретство за одржавањем вредности у великим кризама, он почиње од натраг и говори о ликвидитету.

једно је тачно, да се свет налази у знаку дефлације. Али то није због рестрикције кредита од стране северноамериканских федералних банака, већ искључиво због наго-

"милавања злата појединих новчаничних банака без икакве

границе. Тога је било и раније и до сада ником није падало на памет да пребацује банкама што грабе злато. На против сматрало се за задатак банке да створи што већи метални сток. Сад се одједанпут од тога прави порок.

BO Ba

ОБА

HOBHAPCTBO

— Финска је укинула златно важење. Финска новчанична банка повисила је дисконтну стопу од 7 на 9%. | — Шведска и Норвешка новчанична банка снизиле су дисконтну стопу од 8 на 7%. — Raih je potpisao ugovor o Danat-banci, u kojoj prema

! ugovoru učestvuje sa 300 mil. maraka (4 milijarde dinara). Mi! nistar finansi|a izjavio se spremnim da dobit od kovanja sreb-

renog novca u iznosu od 150 mil. maraka upotrebi na isplatu državnih bonova, koje je svojevremeno preuzela Danatbanka. Osim toga država je odobrila ugovor o prodaji paketa akcija Đanat-banke u-iznosu od-:35 mil. maraka (375.5 mil. dinara) uz

БЛАГОСТАЊЕ Страна 663

Што се тиче предлога о решењу тог питања први је потпуно немогућан. Он вели да новнаничне банке које се гуше у злату, имају за дужност да ставе злато на расположење банкама које га немају довољно. Ми држимо да се банке не би устезале да то ураде под условом да добију апсолутну гаранцију за позајмљено злато. Није овде по среди златни фурор француско-американских новчаничних банака, као што би то изгледало по тврђењу Касела и његових пријатеља, већ напросто уздржавање од кредитних операција. Јер се злато може дати на зајам или поклонити, Прво нико не тражи, друго што је лако извести кад кредити одговарају условима ликвидитета и сигурности. Ми налазимо да новчаничне банке у Француској и Америци чине што могу у том погледу; оне дају Банци за међународни обрачун депое ради омогућења револвинг кредита банкама земаља које немају довољно злата. И ми смо уверени да би Америка и Француска пристале да преполове свој златни сток под условом апсолутне сигурности реализације тог кредита о року. Само ту сигурност могу пружити или све државе удружене заједно или само државе првокласног кредита, а то су баш те две које треба да даду злато.

Ми сматрамо да се операцијама са златним стоком не може ни у ком случају да обезбеди потребно злато државама које га немају. Као што знамо злато служи за подмирење салда биланса плаћања. Догод је год салдо пасиван, дотле се злато не може очувати у дотичној земљи. Не може се човеку, који нема прихода, помоћи на тај начин, што ће му се дати сума која му је довољна да живи месец дана. Он бе се после тога времена опет јавити или ће умрети од глади. Много је боље наћи му намештење, створити му сталан приход. Тако исто и овде је једини лек уништити ту

професора Касела што мисли да би му помоћу инфлације или повећања оптицаја уз одговарајуће или без одговарајуће златне подлоге могло да се спречи то зло. У том би случају скочиле цене, али би то отежало извоз и још више погоршало биланс плаћања. А што је најгоре тиме се ствара систем тако званих позајмљених валута. Валуте су обично предмет великог неповерења па се у тим земљама појављује прво бегство из домаће валуте, а то пак још више погоршава биланс плаћања дотичне земље.

Ми смо неколико пута рекли и понова истичемо да се не могу лечити питања банкарска и валутна док се не уклони светска привредна депресија, док се не омогући пољопривредним земљама да продаду своје пронзводе и то по цени која покрива барем трошкове м док се не омогући индустријским државама да запосле своје радништво.

B. 5.

а а

ТТАЈНА СЛУЖБА

kurs 125. Akcije preuzima nemački industrijski konzorčium, o čijem sastavu smo već opširno javili.

| — OpMx maga je nama nom creuaj BaHk Синдикал де Пари, чија главница износи 50 мил. фр. (100 мил. дин.), услед губитака код банке Шапис у Ренсу, која је успркос акцији санирања, пропала.

—" У Загребу се оснива Савез општинских штеди-

'оница краљевине Југославије. Београдску општинску ште| дионицу заступаће њен директор г. Јован Ђуричић. — Otkako је раја Тита одмеја је епојезка trgovina ma ! istoku. Iz najudaljenijih krajeva dolazi narod i pazari za fum{u, | koja je dotle tezaurirana u mesto zlata. Naravno da je taj polet | kratkog veka.

сталну пасивност биланса плаћања. А највећа је грешка ·