Narodno blagostanje

Страна 664 НАРОДНО

| — Francuska banka odobrila je čehoslovačkoj Narodnoj banci kredit od 0,8 milijardi kruna uz povoljne uslove radi održavanja kursa čehoslovačke krune. Devizni stok čehoslovačke Narodne banke smanjio se za više od 1.5 milijarde kruna (2,5 milijarde dinara).

„Berliner Borsenzeituno” javlja da su britanski Ministar spoljnih poslova Lord Reding i Pierpont Morgan održali u Francuskoj konferenciju pri čemu je rešeno pitanje velikog: međunarodnog zajma za stabilizaciju funte. Morgan je, kako se tu tvrdi, pristao na emisiju zai{_ma uz sudelovanje amerikanskih, francuskih, švajčarskih i holandskih banaka. Ove će sigurno pristati na to, jer je stabilizacija funte od ogromne važnosti za celokupnu svetsku privredu.

син продуценти свиле изјавили су да неће крњити уговор о лиферацијама Енглеској. Они апелују на своје енглеске муштерије да им плате златним фунтама.

— У августу месецу ов. год. у Америци је пало под стечај 154 банке са 289 мил. дол. (16 милијарди дин.) улога. Рачуна се да је у истом времену подигнуто од банака 1250 мил. дол. (70 милијарди дин.) улога. То је стање ових дана погоршало. Неке банке су претрпеле рен.

— Управа Њујоршке берзе намерава да испита финансиско стање свих инвестмент трестова и на темељу података објави листу оних, чије се акције могу котирати на берзи. Повод овом кораку су инсолвенције великог броја берзанских посредника, који су стајали у пословним односима са инвестмент-трестовима.

— Савез немачких великих магацина тражио је од надлежне власти да забрани фактурирање у злату и девизама. Откако је ослабило покриће марке многе немачке фирме и у унутарњем промету зарачунавају робу својим муштеријама у злату или стабилним девизама. Марка је; вели се ту, за све обавезна платна јединица, и са истим правом с којим односне фирме траже исплату у злату или девизама, могу чиновници и намештеници захтевати да им с: плата даје у злату.

— Шеовчаничне банке губе и даље своју независност. После данске дошла је на ред шпанска банка. Министар финансија поднеће ових дана пројект закона, којим се битно ограничава независност новчаничне банке. Док је досада држава одговарала за скоро цео ризико при одржавању курса валуте, а банка вукла сву добит, сада држава суделује и у добити и у ризику са 50%. Осим тога банка не плаћати држави порез на свако повећање новчаничног оптицаја изнад стања, које буде приликом стабилизације пезете, али износ још није утврђен. У надзорни одбор новчаничне банке држава одашиље 3 своја претставника. Књиговодство банчино стајаће под специјалном контролом. У случају потребе Министар финансија има право да одређује висину службеног каматњака и т. A.

— Стање улога на штедњу и текућих рачуна код мађарских банака и штедионица погоршава се откако је укинут мораториум. Почетком септембра износило је 1881 мил. (18,81 милијарди дин.) узевши у обзир и Поштанску штедионицу пре завођења мораторијума. У септембру се стање погоршало.

— Ради олакшања извоза у Аустрију мађарска влада је дозволила извозницима да за добивене шилинге у Бечу купе пенге и код Народне банке депонују их на место девиза.

БЛАГОСТАЊЕ Бр. 42.

— Због подупирања курса лире изгубила је италијанска новчанична банка у септембру 527 мил. лира (1581 мил. дин.) девиза и злата. Њен девизни сток пао је на 2931 мил. лира (8.811 мил. дин.). Новчанични оптицај опао је за 171 на 14.474 мил. лира (513 мил. на 42.422 МИЛ. ДИН.).

— Немачке банке су решиле да не продају више немачке хартије од вредности по налогу иностраних муштерија, да би тако стале на пут одливу девиза. Девизе у износу изнад 200 марака (2700 дин.) морају се пријавити Рајхсбанци. =

— јужно-африканска унија решила је да укине златно важење, да би домаћој производњи омогућила успешну конкуренцију са Енглеском, То исто, из истих разлога, учиниле су већ колоније Јужне и Северне Родезије.

— Управни и надзорни апарат бечког Кредитаншталта уместо да се смањи, како то захтевају прилике, повећава се од дана до дана. Поред дирекције, управног и надзорног одбора и оног за реконструкцију Кредитаншталта, чији чланови вуку масне плате, основана су ових дана још 3 стална одбора. Први је за проучавање пословања управе, други треба да проведе организацију Кредитаншталта и њене индустрије на новој основи, а трећи да рашчисти питање одговорности. Преговори о смањењу плата директора, који се развијају врло тешко, биће ускоро завршени. Максимална годишња плата не сме премашити 50.000 нил. (400.000 дин.). Исто тако ће ових дана бити завршен извештај о пословном стању Кредитаншталта, који спремају и рачуноиспитачи. Према његовом садржају решиће се да ли се може публиковати. — Пад фунте стерлинга, и с тим у вези губитак, који је због тога претрпела грчка Новчанична банка, натерали су је да преговара о фузији са полузваничном Народном банком.

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

— Управа врбаске бановине одобрила је прорачуне свих општина на њеној територији.

— Опште такмичење у повећавању дарина дало је повода белгијској пољопривреди да затражи од владе царинску заштиту, коју је она већ дала неким гранама индустрије као оној угља и вештачког ђубра. На конгресу у Намиру, којем је присуствовао и Министар пољопривреде, састављена је резолуција, којом се тражи ударање царина на бутер, месо, дуван — барем у предратној висини, и царинска заштита за продуценте пшенице, брашна, хмеља и лана.

— Дефицит румунске државне железнице повећао се на 149 мил. леја (50 мил. дин.) крајем августа т. г. Узрок томе је опадање извоза жита железницом.

— Чехословачки бупет за год. 1932. смањен је за 520 мил. на 9.318 мил. кр. (за 874 мил. на 15 милијарди дин.).

— Бразилија је објавила 60-дневни мораторијум за сва плаћања иностранству у злату. Све обавезе чији рок плаћања буде истекао, биће исплаћене у милрајсима а новац положен код новчаничне банке за рачун повериоца. Влада гарантује за исплату у девизама по истеку мораториума.

— Повишење тарифе чехословачке државне железнице за 20% није донело жељено повећање прихода. Ови су чак опали у септембру на 167.7 мил. (2,82 милијарди дин.) т. ј. за 7% према претходном месецу.

У хотелу „Сплендид" собе су врло чисте; свака соба има топлу и хладну текућу воду и пентрално грејање, У хотелу „Сплендид“ цене су врло умерене: соба са 1 креветом од дин. 49—70, соба са 2 кревета од д. 60—100.

БЕОГРАД

Ко само једанпут одседне у хотел „Стлендид“ увек ће после одседати у њега, јер се у њему има највећа удобност и налази се у центру вароши, спроћу Двора, Брнанова (ргније Дворска) улица бр. 5. — Телефон 22-693