Narodno blagostanje

Страва 228

дакон о непосредном порезу има за основну идеју, да се порез плаћа на чист приход, на приход који преостаје иза трошкова. Од тога се није отетупило ни код пореза, на земљиште и на зграде, само су трошкови паушалирани. Одступање је само код поpena, ga. pan. Али је та идеја, потпуно шроведена онде где се она у пракси може најлакше да контролише, а, то је код радња и предузећа, код којих се спајају рад п капитал ради постизања предузимачке добити. Даља, је идеја нашег закона о непосредном пореву у томе, да у колико један издатак, — на који се наравно не плаћа порез односно који се одбија од бруто зараде — претставља, приход другот каквог "пореског субјекта, да се код њега има подврћи плаћању пореза. Плата, коју плати радња намештеницима, награда. коју да адвокатима, провизија коју да комисионеру, награду коју да шпедитеру и Т. Д. све то претставља за њу издатак али за дотична лица приход, који они имају да пријаве ради порезивања. Последње се налави у чл. 89. закона, о непосредном порезу. Потпуности ради он је изрично. обухватио све и случајне приходе па и тантијему. Тако чл. 96. гласи: „на приходе и користи који се јављају од случаја до случаја и који нису утвр вени сталном, годишњом, месечном, недељном или дневном сумом (као што могу бити: тантијеме, на-, граде, седничке и дежурне дневнице, провизије и, слично) разревује се порез сваки пут приликом исплате на, сваки посебни износ прихода односно новчану вредност користи бев икаквог одбитка. Као што из овога видимо на тантијеме, дневнипе и т. д. плаћа се порез, кад год се исте приме и то од стране онога који их је примио. Према томе ко не познаје наш закон о непосредном порезу, 10 би се, да се у опште може појавити питање, ı ли ће друштво рачунати тантијеме у свој приход и плаћати на њега порез. Спор се појавио збот тога, што чл. 82. тачка 8. прописује да, се тантијеме код друштва обавезног на јавно полагање рачуна сматрају као приход друштава, и ла она на њих плаћају порез. Зашто је наш законодавац чланове управног и надзорног одбора као пријемнике тантијема И других награда од акционарских друштава одвојио из укупности осталих лица, која примају тантијеме. награде и остало и ослободио их пореза сваливши га на. друштва ? По ранијем србијанском Закону о непосредном

ва.

ТАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 15

порезу приходи од случаја до случаја већином су остајали слободни од пореза. Редакција је била, недовољно јасна. У нов се закон ослобођење тамтејема није могло спровести, Међутим код парламентараца, је она, играла велику улогу: било их је чији је приход из тог извора ишао годишње на стотине хиљада. Та тантијемска киша кропила је и оне и нарочито оне који нису имали акција. Они су улазили у управе а. Д. већином ради маркирање. национализације страних, на нашој територији налазећих се подузећа у акционарској форми. То је требало спасти од пореза по сваку цену. То се по стигло чланом 88. тач. 8. , којим се тантијеме бацају на леђа, друштву у накнаду ва, част коју ум указују политичари примајући тантијему.

Овај је чланак написан пре него што је Министар финансија поднео Народној скупштини пројект закона о изменама и допунама закона о непосредном порезу, који је у међувремену постао за-

"коном. По.5 8. тих измена и допуна после тачке 8. чл. 82. закона о непосредном порезу долази нов па-

сус који гласи: „Чиновничке плате лица Која пПодједно заузимају положаје чланова управног и надзорног одбора уносе се у пореску основицу, а прорачунати порез умањује се за износ службеничког пореза шплаћенот на та примања . У ствари тај би пасус добро редитован овако требао да гласи:

„Плате које примају чланови управног и надзорног одбора једног акционарског друштва у намештеничком својству не рачунају се као тантијеме, већ као чиновничка берива.“

Ова, реченица би била, довољна, да одвоји плате од тантијема и да њих стави под режим плата, приватних 'намештеника за разлику од тантијема на Које порез, као што смо горе видели, плаћа само друштво. Овом је допуном законодавац стао на. гле диште Дрокавног Савета, гледиште које смо ми отласили за потпуно исправно.

Свакако а би са гледишта пореске политике и правичности много боље било, да је закон истовремено донео и ивмењу, да на тантијеме треба да плаћају порез они који је примају а, не само друштво. То одговара духу нашег закона, о непосредном пореву.

DOPIS CG. TIHOMIRA DOŽUDIĆA, INŽINJERA I ODGOVOR G6. DR. V. BAJKIĆA*)

IH,

Već više puta je, u ovom časopisu, uvaženi g. Dr. Bajkić,

Oi oštrim perom, zadro duboko u meso nas jadnih, ,,anti-

ekonomskih” inženjera. To se desilo naročito u poslednje vreme, u člancima ,,o lečenju naše šumske industrije” (br. 4 od ove god.), i u nekrologu poč. Ivaru Krigeru (br. 12). Svoje mišljenje | о tim stvarima g. Bajkić nije, na žalost, izložio sistematski i sa! obrazloženjem, već ga je dao samo u mekoliko Rkrilatica, zbilja · vrlo sugestivnih: „Inženjer je negacija ekonomskog saznanja, ij jer je tehničar, a tehnika je prava opasnost za ODO — „inženjer je pofpuno nesposoban za finansiski posao.” „Inženjer je negacija ekonomije.” — „Ekonomija i tehnika Su dva sveta,” — Prošli smo, kao što se vidi, ne može biti gore.\

| | |

па | бебпрадеком листу.

Nije lako polemisati sa krilaticama, čak ni onda kada su one rečene više puta. Mi smo svesni toga, i moći ćemo zaključiti ovaj razgovor, tek pošto saznamo na koji način je uvaženi autor došao do njih. Zato ga molimo da nam to ižloži sistematski i što pre. Ako je došao dedukcijom: koja je polazna tačka i kako je tekao proces dedukcije. Ako je došao indukcijom: koja iskustva je koristio, njin broj apsolutan i relativan, srazmeru negativnih iskustava prema pozitivnima; itd.

жу И ако нас је г. инж. Дожудић замолио да штампамо његов чланак, он га је пре три дана објавио у једном „Народно Благостање“ нема навику да доноси -већ штампане чланке, Али, како је овај чланак био „већ тада сложен, а и да би наши читаоци боље схватили OJ говор г. Др. Бајкића, ми га ипак штампамо.