Narodno blagostanje

У 9, јули 1932,

ватније наћи купца него једна. Са гледишта горње аргументације г. Митића логички закључак је слободна трговина.

Што се тиче нашег прекора, да г. Митић није узео у обзир француски и немачки преференцијал, одговара он, да је предострожност налагала да рачуна са оним што постоји. Ту му не можемо ништа замерити. Чак бисмо могли ићи тако далеко да тврдимо, да од та два преференцијала, које је он сматрао за постојеће, један није сигуран. У осталом то је сасвим споредно питање.

_НАРОДЕО. БЛАГОСТАЊЕ

Страна 439

Да завршимо. Ми ни најмање не потцењујемо потенцијал Призада у трговини пшеницом. Теоријски он би могао да учини драгоцене користи. То под једним условом: да располаже потребним капиталом. Ми ћемо да узмемо један моменат за тачно, да се ни од слободне трговине не могу очекивати велике користи за произвођача. Али то није никакав разлог да Призад добије монопол извоза. Све што би Призад могао да уради за народну привреду могао би урадити без монопола.

вазе

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЈ

Познато је, да је приликом буџетске дебате у францу-

Мере француске владе за уравнотежење буџета

министра финансија Фландена због расипања државног новца. Опозиција је била нарочито оштра, у питању давања зајмова појединим државама и помагања болесних банака. Ми смо о томе опширно писали. Гада је подвучено да су резерве државне благајне у износу од 19 милијарди франака ишчезле, и да ће буџетски дефицит износити 4—5 милијарди. То је нагласио и известилац финансијског одбора у Сенату г. Тардје.

Стара скупштина и влада су отишле. Влада г. Ерио-а је, према новинарским вестима, нашла у државној каси свега 70 милиона франака. Буџет је био само формално уравнотежен. У њега је био унесен салдо од репарација после плаћања ратних дугова Америци. Већ прва два месеца нове буџет. године показују мање приходе, него што су били предвиђени. У априлу је наплаћено 154 мил. пореза мање, а у мају 3047 мил. него што је било предвиђено. Све су то били разлози, да је нова француска влада морала приступити брзим и енергичним мерама за санирање буџета. Финансијски план израдио је министар буџета Палмад, уз живо учествовање и коментарисање читаве јавности. Влада је, прво, намеравала да снизи чиновничке плате. Већ је био спремљен и пројекат. Потпомогла су је у томе велика предузећа, која су издала чак и један манифест у коме се тражи снижење плата државних чиновника. Они су хтели на тај начин да себи олакшају положај. Њима (је много лакше спровести редукцију плата својих чиновника, који су боље плаћени, када је то већ држава урадила. Али, на другој страни, социјалисти су наговестили најоштрију опозицију, а и у самој владиној странци велики број посланика био је против сваке редукције плата. Аргументи против снижења били су следећи: француска је данас најскупља земља, што је последица заштитних царина на аграрне производе. Чиновничке плате су испод животног стандарда, услед сталног поскупљивања цена животних намирница, чији је индекс од 531 у последњем кварталу 1931. године порастао на 534 у првом кварталу ове године (1914—100). Снижење плата у другим земљама, нарочито у Немачкој, ишло је паралелно са акцијом за општим снижењем нивоа цена.

Сем тога, влада је морала да води рачуна и о политичкој страни овог питања. Чиновништво је последњих из= бора у великом броју гласало баш за радикал-социјалисте. А видели смо, да би то само био почетак за снижење плата и у приватним предузећима, што би све скупа изазвало социјалне борбе, које баш садања влада жели да избегне и уклони. Зато је и одустала од сваког снижења плата,

Финансијски план за уравнотежење буџета који је министар Палмад поднео парламенту, а за кога је Ерио тра-

ском парламенту дошло до жестоких напада на бившег |

жио хитност, не садржи никакве веће финансијске реформе нити претставља неки начелни преокрет у вођењу финансијске политике. Оснива се на штедњи и деломичном повишењу пореза. Више на првом него на другом, јер је влада дошла до закључка да пореска снага француског становништва опада. Његове главне одредбе су следеће: 10%-тна редукција расхода буџета народне одбране, који износи 14 милијарди франака; извршиће се у првом реду рационализацији рада, уштеда у администрацији и обустава извођења нових планова; 2) укупни расходи за чиновничке плате смањују се за 5%, и то не снижењем плата, него уштедама у администрацији, бољом организацијом рада у министарствима, споријим унапређењем и ограниченим примањем у државну службу. Ефекат ове мере износи 0.5 милијарди франака; 3) Снижење плата претседнику републике, министрима, посланичких и сенаторских дневница за 5%; 4) Редукција и укидање неких врста пензија, нарочито укидање пензија ратним удовама, ако су преудате.

Укупни финансијски ефекат свих ових уштеда изкоси 26 милијарди франака годишње.

Повећање прихода предвиђено је у укупном износу

од 1.6 милијарди франака годишње, и то: !) Увођењем пореза на промет аутомобилских транспортних предузећа. 2)

Увођењем пореза на улоге на штедњу у штедионицама. 3).

Повишењем трошарине на кафу и 4) Повишењем неких поштанских и телеграфских такса.

Овај финансијски план нашнао је на јаку опозицију у финансијском одбору парламента. Десница је незадовољна редукцијом буџета за војску, левица је незадовољна свим осталим предлозима, а тражи повећање пореза на. приход. Ситуација је тим тежа, што је и велики број радикалних посланика заједно са социјалистима против владиног пројекта. Изгледало је, да ће влада пасти на овом питању, али је интервенцијом г. Боио-а напетост нешто попустила; судсина овог пројекта зависи од пленума скупштине,

Предложеним мерама влада се неће моћи много користити у овој години. Оне ће се моћи ефектуирати тек у 1933. години. За ову годину рачуна се само са уштедама највише од ! милијарду франака. Сем тога питање је, да ли су уштеде од 2 и по милијарде и повећање прихода за 1 и по милијарду довољне за уравнотежење буџета, поготово кад се узме у обзир да приходи стално падају и да се данас не може рачунати ни са једном буџетском позицијом прихода као сталном. Зато је врло вероватно да ће влада морати наставити са емисијом државних благајничких записа за покриће буџетског дефицита. Пре одласка са власти Тардије-ова влада их је емитовала у износу од 3 и по милијарде франака. Уписани су за један дан. И вероватно ће и код нове емисије успех бити исти, јер на француском новчаном тржишту влада обиље новца, а француска држава има још увек велики кредит, |