Narodno blagostanje
Crpana 490
мати утврђене цене од стране државе. У осталом, изгледа, да је инфлација стигла тако далеко, да долази и до бегства из валуте, јер се, према неким вестима, дозвољена слободна продаја у малим градовима врши у примитивној форми измене добара.
U Lozani je, kratko vreme posle zaključka reparacione konferencije, održana godišnja skupština Internacionalne agrarne komisije, kojoj pripadaju poljoprivredne organizacije svih važnijih zemalja. Među zaključcima ove konferencije navešćemo nekoliko najvažnijih. Svaka zemlja treba da unutrašnjom organizacijom reguliše ponudu vlastitih agrarnih proizvoda. Na svetskom tržištu može se sadašnja neregulisana ponuda ukloniti ı trgovina organizovati samo putem kontingeptiranja i stvaranja sindikata za uvoz. Sistem najvećeg povlaštenja ima da se napusti.
Prema ovome svaka bi zemlja imala da svoju potrebu pokrije prvo vlastitom proizvodnjom i onda eventualni deficit da pokrije uvozom preko sindikata. Kontingenti ne bi smeli preći potrebu za uvozom. Ovaj sistem kontingentiranja uveden je već u svima zemljama. Mi svi poznajemo rezultate ove prakse: nagomilavanje agrarnih proizvoda u zemljama izvozni–cama, dalje izgrađivanje poljoprivredne proizvodnje u industrijskim zemljama, i tim u vezi povećanje sve{ske proizvodnje agrarnih produkata i pooštrenje agrarne krize. I pored toga, izgleda, da je Internacionalna poljoprivredna komisija s ovim merama toliko oduševljena, da u njima vidi rešenje agrarne krize.
Od mera koje komisija predlaže za pojedme agrarne proizvode uzimamo one o potrebi kontingentiranja izvoza žita i drveta. Komisija, izgleda, nije ništa naučila od mnogobrojnih propalih agrarnih konferencija poslednjih godina. Posle dosadašnjeg iskustva ovako regulisanje izvoza na svetskoj bazi potpuno je bez izgleda. Mere ,u kojima su pojedine zemlje upućene na izvoz agrarnih proizvoda, tako su različite, da je isključen svaki sporazum o ograničenju proizvodnje.
Nije ni na ovoj konferenciji izostao napad na trgovinu, koja svojim posredništvom poskupljava agrarne proizvode. Kao
Veliki zaključci
_БАРОДНО_БЛАРОСТАЊЕ _______Бр 3
da komisija misli da je irgovina glavni tizrok agrarne krize, iako njeni profiti sigurno nisu veći nego pre rata!
Ових дана одржана је у Београду конференција шумских интересената и претставника | министарстава шума и пољоII II II TL _ привреде. Мредмел расправ љања био је поред осталог нацрт чехословачког шумског привредног савета у погледу оснивања Сталног међународног комитета за дрво и Бечки споразум о регулисању извоза дрвета. Пошто је примљен нацрт статута сталног међународног комитета, са додатком, „и ако ће оснивање тог новог међународног органа шумске привреде значити у данашњим приликама ново осетно финансијско оптерећење за нашу индустрију дрвета“, прешло се на Бечки споразум о чему „Политика“ (од 28. јула т. г.) доноси овакав извештај са конференције: „На основу нацрта конвенције о споразумном регулисању извоза дрва из поменутих шест држава (Пољске, Чехословачке, Југославије, Румуније, Аустрије и Летоније) присутни су се сложили у томе, да се у такав међународни аранжман има ући тек после свестраног проучавања свих последица, које би услед тога за нашу привреду могле настати; свакако пак, да се отклони тај нацрт споразума, у колико се
Више нам не треба
претходно не би од Француске постигла сигурност, да ће она за случај споразумног наступања поменутих шест држава њиховом извозу дрвета учинити значајне концесије, или пак, кад би то изостало, ако се и северне експортне земље (Русија, Шведска, Финска) не би претходно сложиле о споразумном регулисању извоза дрвета на сличној бази путем рестрикције извоза. Наглашено је да би свака редукција извоза са стране поменутих шест држава могла највише да користи Русији, па да је за то неопходно потребно, да ова јака експортна земља што пре пристане на сличан споразум заједно са Шведском и Финском“.
Ко је пратио наше писање о последњим догађајима у нашој шумској индустрији њему ће бити јасно, да је овим тачност наших закључака потврђена и од оних, које смо нај-
више критиковали, Више нам не треба.
вање
ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА
НОВЧАРСТВО
— Као што је познато, прошле године је преузела аустриска Народна банка на основу државне гаранције менице бечког Кредитаншталта у износу од 579.5 мил. шилинга. Сада је између владе и банчине управе дошло до споразума о начину ликвидације овога дуга. Наиме, 179.5 мил. прекњижено је на државни дуг код Народне банке, који ће од садашњих 91.6 мил. бити повећан на 286 мил. шилинга. 200 милиона ликвидираће се помоћу унутрашњег државног зајма, а док тај не буде остварен остаће у банчином портфељу на бескаматном рачуну. Осталих 200 милиона претвара се у дугорочни дуг, који се укамаћује са 3% и који ће бити амортизован нарочитим планом. За све ове одлуке потребно је одобрење главне скупштине акционара Народне банке као и аустриског парламента.
— Енглеска банка наставља са куповином злата на лондонском тржишту, а последњих неколико дана купила га је у износу од 1 милион фунти стерлинга.
— Градска штедионица у Вршцу почела је са пословањем 1. јула тек. год.
— Државна хипотекарна банка са свим својим фили-
јалама отпочела је замену привремених цертификата 7% стабилизационог зајма са дефинитивним обвезницама.
— Извршен је избор нове управе Загребачке берзе. Изабрани су: г. д-р Станко Шврљуга, претседник, г. г. Самуел Д. Александер и Милан Милић, потпретседници, г. Г. Максо Антић, Алберт Дојч-Мацељски, д-р Никола Костренчић, д-р Бранко Пливерић, Ђорђе Велисављевић и Ернест Гринвалд, чланови.
— Код аустријских новчаних завода су се улози у јуну смањили за 15 мил. шилинга, али у првим данима јула опажа се поновно побољшање.
— Bmisija novih akcija Crćdit Foncier de France našla je dobar prijem. Kako javlja ,L'Information” već su upisane skoro sve akcije.
— Federal Reserve Board saopštava da ukupna zlatna zaliha Sjedinjenih Država iznosi 2782 mil. dolara i prekoračuje zakonsko pokriće za 942 mil. dolara.
— U Nju-Jorku je osnovana General Reconstruktion Corporation, čiji je zadatak saniranje Invetfement-trestova . U upravnom odboru, zastupane su poznate berzanske firme E. H. Pierce i comp.-i К, Linoley i comp. -
dlaka
ooo O O вена еру
O