Narodno blagostanje

Страна 488

зиром на специјалне прилике у свакој земљи, морале послужити снижавањем дисконтне стопе или директном интервенцијом на новчаном тржишту.

Други предлог расправљан је на Лозанској конференцији. Њега је, по новинарским извештајима, поднела немачка влада (ма да је то она касније демантовала) и по њему би се приступило интернационалном смањивању свих дугова у омеру у ком су пале цене. Ово решење је и сувише једноставно. Дугови би истина били нешто смањени, али велики део дужника остао би и даље у немогућности да одговара својим обавезама. Многе земље и даље не би ни смањене дугове могле трансферирати а да не доведу у опасност своју валуту. Повериоци би се тако одрекли једног дела дуга, али не би добили гаранцију да Не примити остатак. Такво решење, и кад би га дужници наметнули, не би могло никад добити пристанак поверилаца. Оно би повредило основно начело садашњег привредног система, по ком се уговори морају испуњавати и задало би даљи ударац кризи повеpepa. Tako GH ce десетине година повериоци чували да дају дужницима нове кредите.

Једна од највећих државних банака у Немачкој, Рајхскредитгезелшафт, предлаже другачије решење. Одгађање приспелих плаћања, вели она, не значи никакво прилагођавање смањеној способности плаћања дужника. Отплаћивање треба да одговара искоришћавању пласмана и не може да се одгађа за каснија времена, када ови не буду више ни постојали. Али ниски курс облигација омогућује, да се терет исплата смањи и без одгађања ануитета. Претпоставка је, да се девизе добијене извозом употребе за куповину облигација, а не за отплату ануитета, у колико их нема толико да се употребе и за једно и друго. Изгледа, пак, да земље, које су морале прибећи уговорима о одлагању плаћања или мораторијуму, не могу имати на располагању толико девиза, да би их употребиле за куповину облигација у већим количинама. Сем тога ово решење је врло неповољно за повериоце, јер они подносе, не само губитке на каматама, него и на капиталу. Ово упоређују са акционарским друштвом, које смањује своју дивиденду и новац за куповину акција, чији су курсеви пали редукцијом дивиденда.

На концу да поменемо предлог, израђен за Немачку и којим се, без штете поверилаца, хоће да смањи терет дугова и то мобилизирањем замрзнутих потраживања у земљама дужницама.

Овај план је најпре развио гувернер белгијске народне банке Франки, а касније му дао коначну форму директор швајцарске Народне банке Сомари и сада га поново поставио франкфуртски директор банке и економист Алеберт Хан. По овом плану дужници би имали да издају повериоцима бонове са гаранцијом Рајхсбанке и Голддисконт банке. Они би се до извесног износа могли есконтовати код новчаничних банака поверилачких земаља. Хан мисли, да би се систем 6онова применио само на солвентне дужнике, који не могу да одговарају обавезама само због девизних ограничења. Што се тиче осталих дужника, повериоци би били упућени на индивидуална поравнања. По мишљењу Хана повериоци ће моћи даље мобилизирати бонове на тај начин, што ће их употребити за плаћање немачког извоза. Ту би за немачког дужника постојала премија, јер би се, мисли Хан, курс бонова зауставио на 70. Главна предност овога предлога, како сматрају његови аутори, била би могућност, да повериоци мобилизирају своја потраживања и да дужницима онда отворе нове кредите. Ми сумњамо да би иностране новча-

ничне банке пристале да мобилизирају ове бонове. А кад би.

повериоци пристали, да дају немачким дужницима бонове 32 робу, дошло би се дотле, да земља дужница за свој извоз не прима девизе него бонове, а то би ишло на штету њезиног

НАРОДНО БЛАРООРАЊЕ

Бр, 31

платног биланса и у крајњој линији довело до новог мораторијума. у |

Питање кризе дужничких односа не може се третирати осамљено, јер је само један део питања приврелне депресије. Докле год она траје не могу се дужници ни једним од предложених начина оспособити за плаћања. Њима се неће избећи ни уговори о одлагању плаћања, ни мораторијуми или, шта више, потпуна банкротства. А када, привреда поново оживи и терет дугова постаће сношљивијим. Ово оживљење зависи од других претпоставки, а не од пречишћења дужничких односа, јер немогућност плаћања је последица привредне депресије, а не и њезин узрок.

Čehoslovačka stoji pred velikim promenama u svom saobraćaiu. Njezine železnice pokazuju poslednjih godina sve veće opadanje. Pogodila ih je, sem svetske depresije, još više konkurencija automobila. Automobilizam je u Čehoslovačkoj, potpomognut dobro razvijenom automobilskom industrijom i odličnim putevima u zemlji, pokazao sjajan polet. On je istrgao železnici monopol saobraćaja iz ruku. Železnica je s toga prestala da bude merilo privrednog života zemlje. -

Prvi koraci koje su čehoslovačke železnice poduzele padaju u 1928. godini. Hačunajući sa prednostima, koje pruža automobil, naročito na kratkim linijama, železnice pokušavaju koordinaciju oba sretstva 5 {oga su one tada stavile u svoju službu 24 autobusa na 7 linija u dužini od 240 kilometara. Тај je broj skočio u 1931. godini na 160 autobusa i 50 teretnih auta na SO linija u dužini od 260 kilometara. Broj putnika na ovim automobilima izneo je u 1931. god. 4. miliona.

Sem toga uveden je čitav niz, mera među koje spada moforizacija lokalnog putničkog saobraćaja na šinama, uvođenje posebnih vozova za robu u komadima i t. d. Međutim sve ove mere nisu bile u stanju da otklone konkurenciju privatnih automobila. To je izazvalo vladu, da pripremi nove mere. Prema onom, kako ih prikazuje čehoslovački ministar saobraćaja one su radikalne.

Pri ministarstvu železnica osniva se autobusna centrala. Ona ima da znatno proširi koordinaciju autobusa sa železnicom. Auto ima da sopstvenika robe i putnika liši brige oko prekrcavanja i prevoza do kuće. Roba se prevozi iz magazina u maga– zin, a ne Od stanice do stanice kao sada. Gde je potrebno uvode se stalne aufo-pruge. Važna novina će biti zamena nerentabilnih lokalnih pruga autobuskim.

Pristupiće se organizovanju službe za prikupljanje putnika i robe. Sve željezničke stanice, kao filijale ovog ogromnog transportnog poduzeća, radiće na prikupljanju putnika i robe. U većim stanicama će se u tu svrhu organizovati posebni akvizicioni biroi. Oni će imati pravo da zaključuju poslove ransporta robe od kuće do stanice i obrnuto. Gde postoji već saradnja željeznica sa špediterima ona će se nastaviti inače се špeditorsku službu organizovafi same željeznice. Prikupljanju robe za iransport imaće naročito da služe centrale za prikupljanje koje će biti izvan stanice. Kod tih špediterskih pogodaba akvizicioni biroi će imati da vode računa samo o sopstvenim troškovima, čije izračunavanje već proučava naročiti ured.

Železnička tarifa biće povrgnuta naročitom ispitivanju. "Tarila za robu inostranog porekla će se povisiti. Za domaću robu će se tarifa spustiti i ona će biti na taj način povlašćena prema inostranoj. Nije još sigurno, da li će se usvojiti zahtev agraraca 0 uvođenju naročitih tarifa za njihove proizvode. Njemu se Drotive naročito industrijski krugovi. :

Kod ovog čehoslovačkog sistema osobeno je preuzimanje automobila od strane železnica u svoju službu. To, vodi postepenom skoncentrisanju celokupnog saobraćaja u jednu ruku. Jer

Pred promenama u čeho-. slovačkom saobraćaju

železnice će svakako fežiti da na svim prugama budu gospodar,