Narodno blagostanje

7 јавугр 1933. |

Од уредништва

КРИЗА

| 1 Коњунктурелни узрок __Актуелна је криза књиге. Пишу се чланци, воде се. полемике, држе се предавања, организују се сајмови све због кризе књите. Али у томе брду од написа нисмо наишли ни једну анализу узрока кризе књиге и структуре кризе књиге, а без тог не може бити ни успешног лечења. Књига је роба, 'и према томе, и ако се о њој говори као о квалифицираној роби, не може бити имун према општој привредној кризи. Сигурно је, да се књига код нас више не продаје као за. време инфлаторног полета првих година после рата. Потрошња, се стално. GMA њује, и разумљиво, лагери издавача се гомилају, књиге се мање издају, хонорари писаца су мршавији. Општа привредна криза манифестује се, даКле, у пуној мери и код књига. Опадање куповне снате сваким даном смањује њену потрошњу, јер у скали човечијих потреба књига не стоји на. првом месту. Зато је и разумљиво, да се код прве редукције издатака редуцирају и они за књиге. Дакле криза је коњунктурелне природе, и уско је везана с општом привредном кризом. Мере које су предузимане код нас за њено решење, показују да сео коњунктурелном карактеру криве. мало водило рачуна. Као најефикаснија мера предложене су и ортанизоване распродаје књита по осниженој цени, што се назвало сајмовима. Од већих распродајја, једну је организовала „Цвијета Зузорић“ а другу Српска књижевна задруга, а обадве су крштене именом сајам. У ствари, то није сајам, јер овај, по дефиницији, није ништа друго него сретство да се оствари ужи додир између продаваца и купапа, и да се ови последњи ободре на куповину. После рата, сајам је имао велико значење, јер је у светској производњи дошло до великих померања. Старих фабрика је нестало, а нове су се појавиле. Требало је довести у везу потрошаче с новим произвођачима. Ta су времена прошла — данас је и сајам у кризи. Према, томе, тиме се данас не би мотло помоћи књизи. Сем тога, књита, је таква врста, робе, за. чију куповину није потребан непосредни увид: много је важнији публицитет, који је код нас прилично велики; сва дневна и повремена штампа редовно објављује све нове појаве на књижарском тржишту, што практично значи одузимање сваке важности сајму књита. Сада, је само питање, да ли ове распродаје које се називају сајмовима, и које имају у себи само један елеменат сајма, наиме излагање. могу да'буду лек за коњунктурелну кризу књите2 Обично се распродају старе ствари — бофл роба, по ениженој цени. Што је роба, старија, што је мања вероватност да ће се продати, то је код растродаје попуст већи. Такав. је обичај у тртовини, тако је било и код растродаје књита код Српске књижевне задруге. Цене неких књита су биле снижене MO 40%, % Код неких није било уопште попуста. Код, Двијете Зузбпић“ су поједини издавачи давали разне попусте. Наравно, да се оваквим „распродајама, може растурити много већи број књига нето иначе, за исто време. али то не значи да се је нашао лек за криву криге, Рекли с

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

— Обим и _Vapons —

за | први, код белетристике други. смо-да“ је она-у првом реду по- JE

Страна- 19

КЊИГЕ

следица опадања, куповне снаге, и према томе; % се "решити само њеним повећавањем, штб је могуће једино у случају обрта у коњултктури. упите У б– лажити кризу књиге могао би се њеним појефтиње- ' њем, али не само за неколико дана, како се то ради · на овим т. зв. сајмовима, и не само за лошије књите. 1 Структурелни узрок % Али поред коњунктурелне кризе књиге, постоји и структурелна, која, је резултат померања, у области штампане речи на штету Књиге. Многи писци који су расправљали о кризи Књиге идентификовали су ову с кризом штампане. речи уопште, што је највећа грешка. Књига је посебни сектор у Њој, и има своје специјалне законе. _ Данас су но- | вине, часописи и остале повремене публикације. потисле књиту са тржишта. У првом реду новина. Она. је постала свакодневна, потреба; човека Oj не може. У њој налази све што треб. вне домаће и међународне политике, к површне, коментаре, забавни део, романе, локалне вести, информације о берзанским курсевима, кретању цена на тржишту, доласку и одласку возова, објаве позоришта, биоскопа. предавања, огласе итд и на крају, што је најважније, све да једа Новине су једино могућа лектира. за. малог човека; с незнатним приходима и дугим радним временом. Он управо има толико времена колико је потребно за читање новина — а чита их због њихове равно- ' врсности — и толико новаца колико је потребно, за њихову куповину. Новина је јефтинија, него нај јефтинија књига, и сем тога продаје се н тотплалу. | Интересантан је развој ових разних "сектора у 0б-. ласти штампане речи у двема земљама, са великом : културом : у Францускј и Немачкој. У Француској |је извршена поменута структурелна- mposena. Ceuтор дневне и недељне штампе доминира. ко лике, књиге сваким даном све више губе своје: позиције на тржишту. Издавачи научних дела раде често -с губитком. Само се; донекле, одржав роман. Због великих традиција и због његове необичне т интересантности ; француски роман је Не данас још најбољи роман на свету. У Немачкој, међутим, ова структурелна чтромена није завршена, Књиге су успеле да се одрже, нарочито научна и стручна књига. На овоме:терену новине нису могле да, сузе сектор књиге. Ова: отпорност је у вези с трећим проблемом, који је у узрочној вези с појавом кризе књиге, наиме с њеним квалитетом. Код нас је овај процес почео после рата, али се није могао тако јасно приметити у инфлаторном полету,, јер тада, све иде, да се тим јаче испољи у доба | И опадања, куповне снате. публике, s

у падате а ДАН Aaa AU d.

III Криза. квалитета

· Трећи моменат, важан за кризу. вије, јењен квалитет. Као и код остале робе, у колико је понуда, већа, публика тражи бољи квалитет. Ти овај се састоји из два елемента, : супстанц формалног. Код стручне, Научне! књите вал

MO на

бити сјајно написана