Narodno blagostanje
Страна 20 НАРОДНО супстанцијелним условима за добру научну књигу — познавање материје и логично излатање — не вреди ништа. Код белетристике формална страна, је много важнија, у лирици су управо речи све. Али примарност супстанцијелних услова код научне књите не значи негирање формалних. Свака, књига
мбра бити јасно и разумљиво написана. У колико |
терија тежа, у толико мора бити јасније излона. Откако се пише, говори се о тешком и лаком стилу; што управо није ништа друго нето разни степени јасноће и нејасноће. Ми не можемо сада да дајемо дефиницију стила нити његове главне карактеристике, али извесне негативне стране морамо истаћи када товоримо о квалитету књиге. Дуге, уметнуте реченице, с мноштвом страних речи, че-
сто криво употребљених, и понављање отуђују књигу од читаоца. Треба много напора и много времена да, се савладају ове тешкоће писања. Код нас
то занемарује. Свако мисли да је рођени стили„та заборавља, да и ови морају много да уче и а раде ако желе да се њихове стилистичке способти испоље у пуној мери. Даље, велика група. наubrx писада пише за жири а не за публику. Ова их зуме. А она, је та која плаћа књиге, и од ње зависи да ли ће се сектор књиге проширити или сузити. Претерана и незналачка употреба страних
ечи само још више удаљава стил од живота. Велики број страних речи Cy технички термини у односној научној грани, и њихова правилна, употреба,
претпоставља детаљно познавање и студирање те науке. Иначе се даје криви смисао, улотребљују се где им није место, створи се забуна. код публике што ни у колико није повољно за продају књиге. Да се криво не разумемо: нисмо ми против употребе страних речи. Не проповедамо језични пуризам,) као што је то рађено пре 50 година. Овај екстремни захтев значио је удаљивање израза од жи-
БЛАГОСТАЊЕ _ 1. Бе.
вота, и зато је морао пропасти. Иста судбина. чека, сада и овај други екстремни правац који је у последње време постао мода. Зато, када се говори о кризи књиге мора се имати пред очима постулат сваког писања, да буде јасно и разумљиво ономе ва, кога. се пише и ономе ко писану реч купује. Класичан пример безваздушног писања је уредник „Орпског Књижевног Гласника“ г Милан Богдановић, познати књижевни критичар. У једном чланку који је објавио у „Политици од. децембра 1982. године, он тврди да не постоји криза књите нето само криза „литературе , и то из два разлога : „први је супстанцијелни : Наша књижевност је у идејном регресу према прогресу публике. . Она је остала у менталитету негде око 1910. године. Књижевно дело је само онда вредност за своје доба; кад га разуме, кад га тумачи, када износи истину о њему. Оно мора бити мисионарско. И зато се не купује. Други је формални: она -се модернизовала, и ушла у корак са савременим књижевним светом. И због тога је неприступачна, висином свога, израза. Први притовор је сасвим неоснован, белетристички књита је у првом реду забавна, и баш су историјски романи имали највише успеха, и ако не тумаче своје доба нити су мисионарски. Да је наш „модерни“ стил неприступачан, у томе се слажемо 6 Г. Богдановићем, али није неприступачан због висине овога израза и савремености, него због нејасноће и пренагомиланости. То наравски T. Богдановић није мотао да види јер и он сам пише „неприступачним стилом. Као пример нека. послужи следећа, реченица. коју је написао анализирајући стил наших модерниста у истом чланку у „Политици од 12. децембра 1982. год.: „Модерни израз, што ће рећи синтетична, сугестивна експресија, интуитивно рођена, постао је тако место средства, самоме себи смисао
и сврха.
ff. Bogdan Prića, Zemun
а
"KAKO DEJSTVUJE DEVALVACIJA (NOVCA) | NA NARODNU DRIVREDU
IV. Pohušaji prisilnog sprečavanja devalvacije, V
| ТУ Рокизај prisilnog: sprečavanja. devalvacije.
к-> 1 prethodnom otseku izvedeno je da su nehotične deval-
vactjje-d-glavnom u nacionalnom interesu, a koji put i u internaci- |
onhalnom. Ali one nisu samo to. One su i nužne. Čak i kad bi bile
štetne, one se ne bi mogle izbeći. A poš žne žrtve !. о BU O АИ а - НЕ 7 20% ЈЕ pošto su nužne, to sve ŽItVE | inostranih imalaca koju ovi drže u tuzemstvu i sprečiti šVerć Va~
koje se doprinose da bi ih se veštački sprečilo, ne mogu doneti ploda. Kad bi takve devalvacije i bile više štetne no korisne po narodnu privredu, u Svakom bi slučaju pokušaj njihova зргесаanja bio još štetniji: jer bi šteti od same devalvacije pristupio Š.i gubitak od uzaludnih žrtava.
iu Čim se u. jednoj zemlji oseti jaka tendencija skakanja deviznih. kurseva, preduzimaju se mere. U početku blaže.
o Ali. ako se pritisak na, kurs nasilne valute: održi i dalje, .onda monetarne vlasti preduzimaju rigoroznije mere. Uvodi se monopol trgovine sa devizama, pa, eventualno, održavanje
Dejstvo devalvacije na javne finansije. 1} Dejstvo hotimične devalvacije. III Dejstvo nehotične devalvacije. UhHcaj devalvacije na honjunkturelnu hrizu. _ (Svršetak).
službenih deviznih kurseva na zlatnom paritetu. Međutim, ako se pojavi razlika između zvaničnog kursa i onog koji bi se 1ormirao na slobodnom tržištu, stvara se izv. crna berza u zemlji: Pri tom može postojati razlika između slobodnog kursa vani onog na crnoj berzi, ako se uspe dobro vezati domaća valute
lute preko granice.
Na svaki način, stroge kazne prisiliće neke imaoce inostranih deviza đa ih ponude emisidgnoj banci po zvaničnom kursu. Ali ako diferencija u kursu bude velika, količine tako ponuđenih deviza biće vrlo male i prisiliće monetarne faktore da pređu iz prve, naivne faze devizne politike u procesu devalvacije-u drugu, skeptičnu fazu. Oni će sad pod raznim vidovima delimično priznati devalvaciju i kupovaće devize po većem kursu, prateći sa izvesnim zaostajanjem u SsvOjOj politici cena razvitak domaće valute na slobodnim tržištima, |