Narodno blagostanje

1. Јануар 1933,

_ Тако se, naravno, dolazi ipak do nešto OB količina de- ;

viza, ali po kursu tek nešto је јет од зободпоса. Na ЛЕ ovoj koristi stoje, s druge strane, Šle у | Nav0dn0- -LOnomki štetni transferi na pr. begstva kaраја imadu zahvaliti svoj opstanak dobrim delom nepostojanju javnog slobodnog tržišta. Kad bi imaoci deviza znali da javn:

sledeće

kurs odgovara pravom stanju intervalutarnih odnosa, ne bi bil:

u tolikom iskušenju da devize prodadu na crnoj berzi. Oni bi u mnogo većoj meri prodavali devize na javnim mestima, koja mogu -·osujetiti neželjene transtere. Ono što imaoce deviza nagoni na crnu berzu jeste njihovo mišljenje da su na nepravedn: način iskorišćeni zvaničnim kursom. Dejstvo tog etičnog: momenfa treba oceniti više no želju za zaradom. Međutim, ni oni kupci koji usled kontrole na javnim mestima ne mogu dobiti devize ne bi se u većem broju pojavljivali na crnoj berzi, kad bi bilo javnog slobodnog kursa..I oni su voljni dati veću cenu zi devize od javne cene, samo kad znaju da javni kurs ne odgovara pravom stanju. Kad javni kurs bude odgovarao pravom stanju, mnogi će takvi kupci promeniti svoju odluku da prenesu valutu, t mnogi се перофтеђи i štetni transferi izostati. Ukratko, javan slobodan tečaj mora u kratkom vremenu dovesti do ukidanja crne berze i velikog dela nekontrolisanih transfera.

. 2. U doba kada je na slobodnom tržištu veća tražnja siranih deviza od njihove ponude, odvlačivanje jednog dela ponude na službeno tržište (ma da ono povlači i prenošenje odgovarajućeg dela tražnje) dovodi na slobodnom tržištu do pogoršanja odnosa između preostale ponude i tražnje — na štetu domaće valute. Ako na slobodnom tržištu, računajući po zlatnom paritetu, na tri jedinice domaće valute dolaze dve jedinice strane valute, onda će prenošenjem jedne jedinice strane valute na monopolističko tržište biti, doduše, prenesena onamo i jedna jedinica domaće valute, ali to će ipak dovesti do promene ranijeg odnosa na slobodnom tržištu između tražnje i ponude, koji je matećmatski bio izražen sa 3:2, u odnos koji se izražava sa 2:1. Strana valuta postaje skuplja: dok je pre jedna strana jedinica stajala jednu i po domaće jedinice, sad će stajati dve domaće jedinice; 3. Ako je devalvacija na stranim berzama i na domaćoj crnoj berzi velika, onda dolazi do izvesnog porasta tuzemnih cena angro, pa ako sada izvoznici prodadu svoje devize po хуаničnom kursu, lako se može desiti da ne dobiju za prodanu : 12vezenu robu ni onoliko koliko su dali za robu, koja je poskupela Zbog: devalvacije;

4. „Plansko” dodeljivanje deviza po zvaničnom kursu mora često' dovesti do pogodovanja manje prešnih importnih potteba tf onda kada se namerava najskrupuloznije postupati, jer dodeljivačima deviza nedostaje sigurno merilo za pravednu podelu deviza š

5. Najzad, treba spomenuti troškove koje sa sobom donosi ovakva monopolistička trgovina devizama — i za javne vlast: i za privatne stranke.

Dakle, po ovom sistemu treba podneti razne žrtve da bi se izvesna količina stranih deviza dobila po: nešto jeftinijoj ceni. А 1 од te količine, kada se odbije ono što se, ipak, mora dat uvoznoj {irgovini, ne ostaje redovno onoliko koliko treba za inostrane anuitete. Ovo je dokazano time što su države Које 5ц za poslednju godinu-dve dana zavele prisilan devizni kurs, ipak, morale obustaviti transfer najpre privatnih, a zatim i javnih zajmova.

У Uticaj devalvacije na konjunkturelnu krizu

= ђе izlaganja u ranijim oftsecima sledi da devalvacija uvek pretstavlja prenos kupovne snage iz jedne zemlje u drugu. Taj prenos je praćen snažnom, hiperkompenzatornom, reakcijom и slučaju. neopravdane, a slabom, hipokompenzatornom reakcijom .t slučaju opravdane devalvacije. Znači, da u slučajevima potonje vrste depresirajuća ата zadržava bar jedan deo 5150 1о 21468

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

stečene devalvacijom, dok u prvim slučajevima ne zadržava

čak može da izgubi od DNO Пе Snage

Do tome. za етен ita, ni. i opravdana ne pretstavlja stvaranje nove kupovne snage, što је, Као Бр poznato, jedini način izilaska: iz. konjunkturelne krize. devalvacija reprezentira samo nov, svakako relativno trajan, ИЕ 2meštaj kupovne snage, i kroz to promenu međunarodne. .privr strukture. Ona predstavlja sticanje nove kupovne „snage samo za depresirajuću zemlju, ı ukoliko je njena konjunkturelna kriza ı а оlovana, može ovakva devalvacija prouzročiti OOU tendencije u konjunkturelnom ciklusu. —_ O

Ali ako konjunkturelna kriza nije ој ата па: а juću zemlju, nego zajednička svima ili većim. zemljama sa. kojom ova zemlja stoji u međunarodnoj robnoj ražmeni, onda iza. realizovanja sviju povoljnih posledica. devalvacije u tuzemstvu: mora doći i ovde do štetnog uticaja od napredovanja konjunkture е depresije u inostranstvu. A kriza će vani napredovati tim. Зеу što će se daljem napredovanju konjunkturelne depresije. pridru= žiti strukturelne poteškoće usled devalvacije. Kad vani ne bi bilo depresije, onda bi povećanje kupovne snage, u 'depresirajućoi zemlji bilo poticaj za ukopčavanje latentnih kupovnih snaga, које su se u konjunkturelnoj depresiji razvile. Ali pošto postoji. -деtlatorna tendencija u inozemstvu, sa kojim. se održavaju inten=+ zivne veze, to će ova tendencija, naročito preko padanja ·angro. cena, sprečiti ukopčavanje ovih latentnih sila u.proces ·ozdrayljenja u tuzemstvu. Ta tendencija neće, doduše, moći spre ečiti da se angro cene u tuzemstvu dignu srazmerno „devalvać se privredna delatnost srazmerno. ovom porastu. cena proširi, ali će sprečiti razvitak privrede preko tog stepena i, šta više, одт h će po postizanju toga stepena dovesti do privrednog. opadania u tuzemstvu u tempu koji će stajati u vezi sa Пи орадапја. u inostranstvu. :

Kod svetske konjunktercine krize метал ја valute. u jednoj zem:ji dovodi i onda kad. je pod povoljnim. pogodbama izvedena do privremenog zastoja u opadanju privrednog: mivom te zemlje ili do njegovog privremenog podizanja, iza.čega -sledi, doduše, na jednoj većoj apsolutnoj visini, opadanje nivoa u “ем sa napredovanjem inostrane konjunkturelne Krize.

'Kod svetske privredne krize, devalvacija znači u najpovoljnijem slučaju samo strukturelnu pomoć. 0 zemlji, a ne i konjunkturalnu. |O :

Savremena, pak, konjunkturelna: IJ nije ciga, 'usamijenog karaktera. Ona je svetska i stoga ni nehotične devalvacije koje su u njenom toku izbile u pojedinim zemljama nisu megle zaustavifi konjunkturelnu depresiju .

To dokazuje slučaj Engleske.

Ovde su date statistike, po mesečnom. statističkom „biltenu Lige Naroda, koje se odnose na indeks industriske produkcije, procenat nezaposlenih i indeks angro cena' i Engleskoj: Osim toga su dati u svrhu upoređenja isti podaci za dve najvažnije industriske zemlje sa stabilnom valutom, za Američku Uniju i Nemačku, za isti period. Kod statistike nezaposlenih procenat se odnosi: u Engleskoj — na broj obavezno: osiguranih, u Američkoj Uniji — na broj zaposlenih-god: 1926, а u r na broj. članova. sindikalnih. blagajna, e al 5 ЛА ен

(Vidi tabliću na sledećoj strani}.

Dok se u Američkoj Uniji i Nemačkoj pogoršavaju” prilike u sva fri reda činjenica kroz' 'ceo period, dotle u Engleskoj u SV tri odnosa dolazi posle devalvacije do privreme ов орог k iza čega se svi odnosi pogoršavaju u istom tempu kao iu шт ду та zemljama. Maksimum uspeha postizava se u Engles..

koj u pogledu industriske proižvodHje' u četvrtom” OCIMeaečju | 1931, u pogledu potpune nezaposlenosti: u:V}. тевеси 1982: +

pogledu delimično nezaposlenih и" ШИ: тезеси 1932, a. u popledir 5155 сепа и 1: тезеси 1932; Ва se može: 1 СА је Ж O