Narodno blagostanje

28. јануар 1933. НАРОДНО

Б. Индустрифинанцинститут (Дефина) који има да преузме од банака један део акција, које су ове преузеле приликом санације индустриских предузепа. Банке дооивају за ове акције менице које у случају потребе могу дисконтирати код Рајхсранке. Дефина располаже главницом од 50 милиона марака од чега су 20) преузеле приватне банке, а 10 ! олддисконтбанк. Циљ ове мере је побољшање JIHKBHJLHтела банака, које за неликвидне стокове акција доосивају ликвидна потраживања од Дефине.

Последица свих тих мера за санацију је како смо већ горе рекли далекосежно социјализирање банака. Држава је постала њихов највећи акционар. код уједињених дрезднер и Данатоанк и Комерцоанк и Бармер ранкферајн држава поседује готово читаву главницу, а код Дојчеоанке и Дисконтогеселшафт поседује !олддисконтоанк округло трепину акција. Осим тога се у пуолици слворило уверење, да држава јамчи за улоге код великих банака. од ове латентне државне гаранције, како се овај однос државе према банкама у но-

вије време назива, имају користи не само етатизиране банке, него и оне које су још самосталне. Упркос томе све банке су остале потпуно слосодне у својој пословној политици, 11007. међулим има за последицу смањење одговорности управа | банака. Банке ће се лакше упуштати у послове са већим | ризиком, кад знају, да бе у случају потребе држава при- | скочити у помоћ.

Е Како да се спречи понављање преклањске банкарске кризе.

у случају реприватизирања | Из овог стања има два излаза: потпуно с0-' цијализирање или реприватизирање банака. Док постоји данашњи капиталистички поредак не може се очекивати ' потпуно социјализирање банака. Додуше извесни почетци социјализирања у Немачкој, наиме оснивање двеју контрол- | них установа за банкарство (Рајхкураториум и Рајхкомесар за банкарство) учињени су. Ове установе треба да утичу на пословну политику банака како би она била у сагласности са национално-економским интересима, а осим тога треба да контролишу кредитне везе банака с иностранством. Међутим те су установе само декоративне. С друге стране | настојање око реприватизирања банака, како смо већ рекли, ! подупире данашња влада. Али је за то потребно и расположење капиталиста за преузимање акција од Рајха што би код санираног тржишта капитала можда и успело.

Али реприватизирањем банака проблем банкарства у Немачкој не би био ни издалека решен. Немачко је банкарство без сумње доста криво за кризу. Банке су узимале велике краткорочне кредите у иностранству и улагале их свесно у дугорочне послове. У имобилизирању ових кредита лежи почетни узрок кризе немачког банкарства. Због тога пре реприватизирања морају се законским мерама онемогућити, трансакције ове врсте. То је главни проблем државне банкарске политике који постоји и у другим државама.

Ми мислимо, да би било довољно створити један нормативни систем за кредитну политику банака, али не да се, како се то сада често у Немачкој захтева, кредитне банке претворе у чисто депозитне по узору енглеских банака. Да би се то могло провести требало би оснивати средње банке, које би кредитирале индустрију. Чисте депозитне

банке могу кредитирати само фактичну тромесечну меницу,

БЛАГОСТАЊЕ Страна 69 као што је то случај у Енглеској. Тамо су банке биле без нарочитог значаја за развој индустрије. Енглеска индустрија је старија од банкарства, она је заправо омогућила његов развој. Оно што је учинила Енглеска не може да учине друге државе, јер индустријализација мора да иде бржим темпом, него што је стварање националног капитала. Привредна величина Немачке, као и нагли развој индустрије у Италији, Аустрији и Чехословачкој има се захвалити тим Т.3в. погрешкама кредитне политике банака. Државе имају дакле да бирају између стационарне народне привреде са здравим банкарским системом или прогресивне народне привреде са банкарством које је изложено опасностима.

Ако у једној индустријализираној земљи половина или читава индустрија дође у тешкоће плаћања, онда не могу ни банке остати здраве, јер оне морају своје капитале уложити у народну производњу тј, и у индустрију. У противном случају банкарски систем служи само интересима рентијера или омогућује експанзију државног задужења као што је то био случај задњих година у Француској. Као што рекосмо кад је половина националне производње у кризи мора доћи у кризу и банкарство, које је кредитира. Али то не значи да банкарство мора и да пропадне или да својом кризом паралише целокупну националну производњу. Све зависи од начина и мере. Кад кажемо да банкарство треба да потпомаже развиће индустрије ми тиме не одобравамо кредитну политику коју воде многе средњеевропске велебанке. Немачко банкарство било би много лакше пребродило хризу да није направило читав низ грешака.

Најбољи доказ за то је различити развој код Дојчебанк и Дисконтогеселшафт с једне стране и осталих великих банака с друге. Ова се прва показала куд и камо отпорнија у кризи од осталих банака и ако је и она банка мешовитог система тј. ангажује се У већој мери у индустрији. Она паиме није била у пословању тако лакомислена као остале велике банке. Данатбанк била је већ у оном часу болесна кад је само једном предузећу, наиме Норддојче Волкеммерај (Гебридер Лахусен), дала кредит од 200 милиона марака т. |. 3 милијарде динара. (во предузеће је у међувремену крахирало.

Узрок кризе код банака мешовитог система лежи најчешће у т.ав. голијатским кредитима. Нормативни систем за кредитну политику који сматрамо као једини лек за банкморао би им најпре забранити одобравање несразмерно великих кредита појединим предузећима како с обзиром на укупну имаовину предузећа тако и на укупна сопствена средства банчина.

Друга тачка требала би бити забрана давања кредита предузећима заснованим на систему кутије. Код оваквих предузећа су се докодиле највеће преваре, тако да има држава где је тај систем законски забрањен. . Код овог система оснивају се капиталом једног предузећа друга предузећа место да се он употреби у пословне сврхе. Са фиктивним Капиталом другог предузећа оснива се треће предузеће и т. д. На тај начин површни посматрач мисли да свако предузеће има истински свој исказани капитал. На тај начин свако предузеће може да добије много веће кредите него што вреди његова имовина.

Већ те две одредбе биле би по нашем мишљењу дОвољне да у будуће онемогуће грешке које су довеле до кризе банкарства половином 1931.

· Д-р ВОЛТЕР ДИЛ СКОТ:

ВЕШТИНА ПРИДОБИТИ ЧОВЕКА,

Добија се код преводиоца : Дамњана Поповића адвоката, Београд, Поенкареова 2510. НЕНА 50.— ДИНАРА Чек, р-н Пошт, Штедионице, Београд 54.653.

ПСИХОЛОГИЈА ДОКАЗА И СУГЕСТИЈЕ

А а |