Narodno blagostanje
· Страна 68
Istina je, da će Uredba omogućiti i nesavjesnim, nevrednim dužnicima da dođu do bar (готезеспов respira, ali danas su prilike takve te se može reći da |e veći broj ljudi dospio u položaj dužnika bez svoje krivnje nego li s njom, pa je bolje ako uz vredne i nevredni poberu olakšice nego Ji da radi nevrednih vredni ostanu bez njih. |
Dakako, trebalo bi držati meru. Ne bi se smelo ni onaj tromesečni rok iz člana !2 Uredbe produljiti a niti bi sama Uredba smela ostati predugo na snazi. Jer једпо Je dozvoliti zadihanome čoveku da odaline a drugo je opet dopustiti da uopće ništa ne radi; jedno |e odgoditi na kratko vreme Dp
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
laćanje, a drugo otpustiti uopšte |
Бр. 5
i plaćanje. Prvo je — Kao svaka iznimka od pravila \|kompatibilno s današniim društvenim poretkom; drugo 'je njegovo uništavanje. Povratka prirodnome ili movčanom gospodarstvu nema. Ili ćemo ustrajati na današnje-
ти sistemu kredita ili naći nešto nova. Ali nikako ne bi
išlo uništavati kredit bez istovremenog stvaranja onoga |što bi ga odmah nadomesti!o. Krafkotrajni respiro i inı dividualizirani moratorij leče kredit; što je više i preko toga, ubija ga. Kredit ima svoju svrhu pak su dozvoljene mere, koje sprečavaju rušenje ie svrhe; ali ničim se ne bi moglo opravdati rušenje njega samoga, rušenje | kredita u kredit)
) }
Gi Ba BB
8. Бајкић
ПРОБЛЕМ СОЦИЈАЛИЗАЦИЈЕ БАНКАРСТВА У НЕМАЧКОЈ
1 Немачко банкарсшво је данас прешежно у државним рукама, 1 Како да се спречи понављање
преклањске банкарске кризе
Т Немачко банкарство је данас претежно у државним рукама једна од старих програматских тачака трију највећих
немачких партија: национал-социјалиста, комуниста и соци-.
јал-демократа је социјализирање банака. Али због нарочите партијско-политичке констелације нису ове партије могле до сада остварити тај свој програм. Социјалдемократи и ако су кроз неколико година били на влади нису ово питање могли ни поставити, јер су сарађивали са грађанским партијама. Међутим немачко банкарство је већ годину и по дана у великој мери социјализирано, и то од грађанских партија.
Да би данашње проблеме банкарства боље објаснили морамо рекапитулирати развој банкарске кризе у Немачкој.
Акутна криза почиње 13 јула 1931. Данатбанка је затворила шалтере, тако да су и остале банке дошле у велике тешкоће. За време једног кратког мораториума донесеног у часу највеће безглавости, проведено је далекосежно санирање. Код Данатбанке преузео је Рајх пуну гаранцију за све старе и нове улоге. Код Дрезднербанке Рајх је преузеб 300 милиона марака приоритетних акција за које је ова добила одговарајући износ (благајничких записа. Надаље основана је за подупирање великих банака посебна институција Гарантна и Акцептна банка са главницом од 200 милиона марака. Рајх је преузео 80 милиона, а остатак су преузеле већином државне банке. Задаћа те нове институције била је побољшање ликвидитета великих банака. Ова им својим жиром омогућује дисконтирање код Рајхбанке и меница, којима недостаје трећи потпис. Ове мере имале су санирати пасиву банака. Ишло се повраћају поверења у банке државном гаранцијом за улоге и стављењем на расположење великих готовина.
Други период државног помагања банака имао је за циљ санирање активе. То је било потребно, да се поверење у банке које се постепено враћало поновно не угрози сумњом у вредност активе банака и гласинама о фантастичним губицима. Отписи су вршени ригорозно и износе укупно 682 милиона марака односно 9,2 милијарди динара. Од тога от-
*) Odgovor g. Bajkića na ovaj članak izaćiće u idućem broju.
у случају репривашизирања.
пада на Дојчебанк и Дисконтогезелшафт 275 милиона марака, код Дрезднер и Данатбанке заједно 300 милиона и код Ко|мерцбанк и Бармербанкферајн заједно 107 милиона марака. ' Главница је била смањена и то код Дојчебанк и Дисконтоге'селшафт за 60%, код осталих за 70%. Код Дрезденбанке и |Рајх је учествовао у тим отписима сразмерно свом учешћу у главници. Будући да су ти отписи апсорбирали већину главнице тих банака морала се створити нова средства ако се хтела избећи ликвидација. Најпре су се по наређењу Рајха "фузионирале Дрезднер и Данатбанк а онда Комерцбанк и Бармер Банкферајн којом .приликом је Рајх преузео велики сток акција и дао потребна средства за формирање резерви. Ове мере предузете су не да се прикрију губици већ што се прегледом књига ових банака видело да имају велики број заједничких клијената. Нове главнице санираних банака изгледају овако: KOM фузиониране Дрезденер и Данатбанке 200 милиона марака, од чега се 150 милиона налази у рукама Рајха и 50 код Колддисконтбанк. Код уједињене Комерцбанк и Бармер Банкферајн нова главница од 80 милиона, од чега отпада на Рајх 16,16 а на Голддисконтбанк 45 милиона марака. Код Дојчбанк и Дисконтогеселшафт 144 милиона марака од чега је за сада преузела Голддисконтбанк 30 милиона. Код свих банака је осим Рајха суделовала и Голддисконтбанк и преузела укупно 145 милиона марака акција. Она је ова средства набавила повећањем главнице од 200 н 400 милиона, од чега је највећи део преузела Рајхсбанка из добитака од повећаног волумена есконта и повећане дисконтне стопе у претходној години.
Мере предузете у фебруару 1932 показале су се током године као недовољне. Под појачаним притиском приврепне депресије постао је велики број дужника, који је У фебруару још био здрав, инсолвентан. Нови отписи дубиозних потраживања провешће се помоћу двеју концем про птле године основаних институција. А.) Амортизациона каса (Тилка) омогућиће банкама да отпис дубиоза проведу у дужем периоду времена. Свака банка може да пренесе на Тилку дубиозу у висини ол 20% своје. главнице. Средства
У
Тилке састоје се из |једнократног улога банака у висини од
11% цедираних дубиоза, и годишњих отплата од 1—6%.