Narodno blagostanje

_10. јуни 1933.

В. Бајкић

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 371

ВАЛУТЕ И ИНОСТРАНИ ДУГОВИ ПОДУНАВСКИХ ЗЕМАЉА

— Реферат поднесен УП Конгресу Међународне Трговачке Коморе, одржаном у Бечу између 29 маја — 3 јуна. —

1 Како је дошао проблем на дневни ред Конгреса Међународне Трловачке Коморе. 11 Узрок лабилносши валуша, ПЛ Два аспекша режима девизних ограничења.

Il. Како је дошао проблем на дневни ред Конгреса Међународне Трговачке Коморе,

" Проблематика економске кризе подунавских земаља нема ничег квалитативно специфичног, и овде се ради о истим великим проблемима, као и код светске привредне депресије: о цени, дуговима, спољњој тртовини, билансу плаћања са њиховим многобројним последицама. Са те тачке гледишта, дакле, могло би се појавити питање O умесности третирања овога питања на нашем конгресу. Један угледан члан нашега конгреса који живи преко Океана, јуче ми је учинио сличну примедбу. „Ја не могу да разумем, казао ми је он, зашто се на дневном реду једнога конгреса који се бави светскопривредним питањима, појављује једно регионално питање, када. оно не претставља, ништа квалитативно специфичног у области светске привредне депресије. Какав би могао бити узрок заједничке кризе у подунавским земљама, који не постоји у другим деловима, света, — осим ако није катастрофално изливање Дунава, завршио је он иронично. Па како је могуће да се и код других чланова конгреса, који стоје далеко од подунавских земаља, појави иста, мисао, то је потребно да се изнесу разлози из којих се наш конгрес бави и подунавским проблемом. Истина, је да, са гледишта проблематике, привредна депресија нема ништа специјалног у подунавским земљама; али је у толико већа разлика између светске привредне депресије и оне у подунавским земљама са гледишта феноменологије: има врло много знакова, на основу којих се да закључити, да, је у неколиким подунавским земљама привредна депресија, отишла, мното даље но у ма ком другом крају света. А у томе лежи двострук разлог за интересовање нашег конгреса за подунавске земље. Први је чисто академски, наиме, и остале земље, а нарочито оне које су на основу нагомиланог богатства, успешно мање или више одолевале притиску привредне депресије, могу на структурелним променама у привреди подунавских земаља да виде пут, кроз који морају и оне проћи — под даним условима. Други разлог пак лежи у познатој светској привредној међузависности, јер економске прилике у подунавским земљама имају све јачу реперкусију на светску привреду. Довољно је само да Вас потсетим на питање међународних дугова.

- Пре но што пређем на сам проблем потребно је да учиним још једну напомену методолошке природе. Назив подунавске земље није тачан. Ваш комитет ва проучавање економских и финансиских

1 ти 1

'дунавеским земљама огледа се на првом месту у

питања у подунавским земљама ограничио се на шест земаља и то: Југославију, Чехословачку, Аустрију, Мађарску, Пољску и Румунију. Пољска није подунавска, земља, док су ван оквира његовог проучавања остале подунавске земље: Немачка и Бутарска, Комитет није могао другојачије да, поступи. Пратећи из близа, рад Друштва народа, као блужбено-међународне организације, Међународна тртовачка комора, међународна организација пословног света, примила је од првог и проблем подунавских земаља. Он пак има своју историју у Друштву народа. Проблем подунавских земаља покренут је први пут у Друштву народа у облику аграрног проблема источних и југоисточних европских земаља. Тражено је у Друштву народа европско решење за, подунавски проблем, чим се појавио предлог европске Уније, Ништа природније но да источне и југоисточне аграрне државе Европе, кад се већ прокламује специфична међузависност европских земаља, на основу европске солидарности предложе европCRO решење свог проблема. Овај је, као што знамо, остао нерешен, — као што и проблем европске Уније лежи и данас у архивама Друштва народа. Како је криза аграрних источних и југо-источних земаља бивала, све оштрија, то је у „Кеневи потражено друто решење — подунавско. Оно је познато под именом „Тардијеов план“. Тако је аграрни проблем југоисточних држава Европе добио облик проблема, подунавских држава.

"Кад је Међународна трговачка комора приступила том проблему, он се налазио у Женеви на дневном реду под именом подунавски проблем. У томе облику је почело и проучавање. У томе циљу био је основан комитет за подунавске, земље. Али је већ на. његовој првој конференшији у априлу 1982 год, у Инсбруку, констатовано, да је проблем у међувремену добио нове облике, да више није по среди само аграрни проблем, већ, шта више, да. је још много актуелнији постао монетарни. Основан је посебан комитет за проучавање финансиских и монетарних прилика подунавских земаља. Он је одржао четери конференције и то: у априлу у Инсбруку, у мају у Минхену, у октобру у Пешти и у марту 1983 тод. у Паризу. Између друге и треће конференције изведена, је врло опсежна анкета, о монетарним приликама, о чему Вам је поднео извештај његов претеедник г. д-р Вајгелт, директор Д. Д. банке у Берлину.

Јаче напредовање привредне депресије У TOG