Narodno blagostanje

Страна 372

срнулим односно поколебаним валутама. Монетарни проблем је код њих главни већ годину и по дана. (6 њим је у веви питање иностраних дугова. Други има велики међународни значај, док први изгледа, на први поглед, да је чисто национални. Међутим и њетов је међународни вначај велики с обвиром на, утипај поколебаних валута на међународну тртовину. СОлетствено предмет мога реферата. биће та два питања,

П. Узрок лабилности валута

1. Отказ краткорочних кредита и бегство националних Зе · капитала.

Поколебана валута је синоним инфлације; тако је по искуству за време и после Оветскот рата, а та-

ко је и по теорији. Квантитативна, теорија, која, доминира у науди и економској политици, нарочито

-- === НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ ~

Бр, 24

потпуно стабилну валуту. У Румунији је валута депресирана, али мање но у осталим државама, док је највећа депресијација у Југославији, Мађарској и Аустрији. Горња таблица нам пружа, објашњење те ситуације. Чехословачка има, најактивнији трговински биланс, најмањи спољашњи дуг на главу

дуг, пад златног стока био је најмањи, а служба спољних дугова у процентима извоза такође је минимална. Румунија и Пољска имају такође врло јаке активне трговинске билансе и релативно мање задужење на страни; Румунија има нарочито мали дуг иностранству. Пољска има да захвали својој врло јакој почетној златној резерви и врло јако активном трговинском билансу за досада самувану стабилност своје валуте (али данас са знатном смањеном резервом злата). Румунска валута је мање депресирана захваљујући врло великој отпорној

после рата, вели, да је немогућан пад валуте. без инфлације. Међутим ниједна подунавска, држава, изувев Аустрије, није практиковала, инфлацију за последње четири године. Укупне обавезе по виђењу код Румунске и Мађарске народне банке биле су, уз мање важне флуктуације, за последње четири године "непромењене. Код Југославије пак укупне обавезе по. виђењу смањиле су се. од 6800 милиона динара,

31 деп. 1930 т. на око 4800 мил. дин. март 1983. Ју-:

гославија, је дакле вршила силну дефлацију, те саобразно квантитативној теорији југословенска, валута, не само што не би требала, да буде депресирана, већ на против девизни курсеви треба, да, показују извесну слабост. У осталом НИ код Аустрије се не може тврдити без резерве, да је инфладија узрок депресијалије шилинта. Истина, Аустрија је од маја. месеца 1931 год. почела, да практикује умерену инфладију ради спасавања Кредитаншталта. Али се ни аустриским одтоворним факторима не би могло пребацити непоштовање квантитативне теорије. Напротив, као главна карактеристика монетарне поли“ тике свију подунавских држава, за последње дветри године, може се означити тежња, К дефлацији.

Комитет' за монетарна и финансиска питања

подунавских држава утврдио је у току 1982 г., Да, је узрок монетарног поремећаја подунавских ДР,

жава отказ краткорочних кредита. Доња таблица, коју сам саставио на основу података, прикупљених анкетом, омогућава нам дубљи увид у кретање краткорочних кредита. На њој се налазе сви они појави који могу да буду од непосредног дејства, на стабилност валуте или на којима се огледа стање једне валуте.

а Pari Br БЕБЕ ХаЕ !|SRBBS, uda | БЕБЕ зе ДРЖАВА 8658 5508 485 5885 58558 Е— зна Беба заз Sao 8.857 Ена | Бак Md о 5655 ве S 0 |E BU Ošo 2828 обе JyrocnanM|a | 25 198 58,0 931 66 Румунија 21150 211 22,0 410 65 Мађарска -- 68 44 79,5 1,667 55 Аустрија — 2473 382 40,0 808 47 Чехословачка -- 540 52 9,0 325 79 Пољска =- 300 126 58,2 1,194 47

Познато је да је врло различна монетарна ситуадија код појединих подунавских држава. Пољска на пр. још није приступила јачим девизним

снази њенот извоза и мањем краткорочном задужењу, на страни. Југославија и Мађарска имају приближно избалансиране трговинске билансе, али јако 'задужење на страни, нарочито краткорочно. Ау'стрија има још и страховито пасиван трговински "биланс. | Историјски догађаји су се овако развијали. Неколико месеца после берзанског краха у "Америци почео је полако да се повлачи краткорочно "позајмљени капитал средње-европским државама, а нарочито из Аустрије и Мађарске (а преко ових и из Југославије). А после обуставе плаћања, од стра= не Кредитаншталта, (маја 1981 г.) отказани су, тако“ рећи сви краткорочни кредити. Тај отказ је дошао у 'тренутку кад су златне резерве биле прилично ис"црпене. | Ваш комитет за монетарна, и финансиска питања подунавских држава немилосрдно је крити"ковао све мере које су предузеле подунавске дрMape за одбрану својих валута — после отказа краткорочних кредита. Према томе сматрам да је право да се наведу и све оне чињенице које треба, да се упишу у добро њихових рачуна код Међународне трговачке коморе.

Пре свега треба имати у виду да никад у про“

ђународни краткорочни кредити ни изблиза имали обим који су имали између 1924 и 1929 T. Свакако да. се земље дужнице не могу одбранити од прекора, да су краткорочне кредите имобилизирале. Али се још мање може да брани од прекора поверилац, који је мислио, да сомрзнуто тржиште капитала може да надомести краткорочним кредитима, и који је доцније, када. је видео да се је преварио, сматрао да има, право да откаже све лакомислено додељене краткорочне кредите. Поверилац је могао унапред да зна, да је отказ краткорочних кредита водио неминовно увођењу режима девизних ограничења.

Ваш је комитет такође утврдио, да се је извозу злата ва исплату страних краткорочних кредита од стране подунавских држава придружило бетство националних капитала из страха од депресијације домаће валуте. Човечански то је сасвим разумљиво. Капиталиста је морао очекивати слом домаће 'ва= луте услед отказа у маси краткорочних кредита. Али смо ми у комитету, у току 19832 Г., утврдили, да је бетство националних капитала, већ после неколико

ограничењима ; у Чехословачкој она постоји само за, национални капитал и за увоз. Обе државе имају

месеца почело да губи значај, из једног, широј јавности непознатог, разлога, наиме; што су се национал“

становника, минимални краткорочни спољашњи _

шлости, односно у историји капитализма, нису ме“.