Narodno blagostanje

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 373 _

10 јуни 1933

ни новчани капитали слободни сровали на тако ни_ зак ниво, да кад би сви хтели да побегну из земље, не би више играли велику улогу. Гро националних капитала избегао је у иностранство пре слома Кредитног завода, и пре но што се осетила оштрина привредне депресије.

2. Рапатрирање националних хартија од вредности

Али оно што комитет случајно није констатовао, то је трећи узрок великом одливу злата: Одлив националног капитала у циљу куповања, националних хартија од вредности (јавних и приватних), емитованих у уностранству. Оахваљујући американској берзанској кризи папири подунавских 3емаља на страним берзама за кратко врзме су били пали на, ниво, који се берзанским жартолом назива, поп уајешт. Сасвим је појамно да национални капитали не могу да противстану искушењу да надионалне папире гласеће на најбоље валуте, не купе по курсу, који је обећавао фантастичну ренту. Ако иностранство није веровало више у националне папире, национални капитал је веровао. У доба велике привредне депресије националном капиталу остаје једино прибежиште кредит отаџбина. Милијарде златних франака извезено је из подунавских земаља у циљу куповине националних хартија од вредности. ili, Два аспекта режима девизних ограничења.

У предлогу резолуција, које је управни одбор Међународне трговачке коморе поднео конгресу, каже се, да ништа није тако шкодило међународној тртовини и самим подунавским земљама, као њихова политика девизних ограничења. Импутирана им је тим поводом свесна намера да једноставно повре-

ви

HITLEROVE,

де светињу уговорних обавеза. Џека ми је допуштено да том тврђењу дам један мали коментар. Пре свега логички би било да подунавске државе (својим ограничењем девизне трговине ударе Ha иностране повериоце, јер је у ствари целокупна вадутна криза дошла као последица одлива злата, за рачун страних поверилаца. Мећутим ниједна подучавска држава није тако поступила. На. против прва ограничења слободе трговине девизама однофила бу се на национални капитал: њима се хтело та спречи. бетство националног капитала и купочање националних хартија од вредности. Кад се после неколико месеца показало да су та прва ограничења била недовољна да сачувају стабилност валуте, и онда су владе односних држава претпоставиле да даве сопствени увоз само да не ударе на права поверилаца. Тек у трећем стадијуму, кад се показало да су све те мере недовољне — а то је било за очекивати пошто су износи отказаних краткорочних кредита. били огромни — приступило се очајној мери обуставе трансфера, за исплату иностраних поверилаца. Према, томе мора се одати признање владама, да су у одбрани националне валуте поштовали права, поверилаца све до крајњих граница могућности Док се из иностранства чини прекор подунавским државама, да су једнострано повредиле право поверилада, дотле се у земљи чини прекор односним владама да су скрштених руку посматрале одлив злата, да бу и сувише дуго слепо веровале у квантитативну теорију и да су и сувише дуго допуштале плаћање дугова икостранству, и тиме оштетиле нацисналну производњу, а златне резерве свеле на минималви износ. _

(Свршиће се)

на

•

[ЕВЕ U CILJU PODIZANJA

NARODNOG BLAGOSTANJA

I Uvod. II Suzbijanje nezaposlenosti, III Kratah bomentar, IV Agrarno-političhe mere. V Zabljučah,

I Uvod ~

Istorija nam pokazuje da stranke sa jako radikalnim programom, kad dođu na vladu, pod uficajem života moraju da napuste veći ili manji deo svoga programa. Ekonomski život ne dopušta velike potrese, i zbog toga naročito ekstremni ekonomsko-politički programi moraju biti ublaženi pri sprovođenju u Život. To ne važi za Hitlerovu vladu — bar u koliko je u pi tanju kujturni deo njegovog programa. |

Ali je danas najvažnije šta Hitler namerava u „oblasti spoljno-političkoj i ekonomskoj. Sve što je do Кота Hitler bio preduzeo u ekonomskoj oblasti niti |e dalekosežno niti ima kakav veći načelni značaj. Ali su prošle nedelje objavljena tri zakona, za koje i sama Hitlerova vlada kaže da treba da budu oruđe za ostvarenje ekonomsko-političkih ideja nacronal- socijalističke stranke.

II Suzbijanje nezaposlenosti

Prvi zakon cilja na suzbijanje nezaposlenosti kao najve.ćeg zla Nemačke i to ofanzivom ma dva fronta: sa javnog i pri·Vatnog, Namerava se reparatura javnih zgrada, izvođenje kana-

lizacionih radova, izrade puteva i pripremnih radova za рооprivrednu kolonizaciju. Za izradu drumova i kanalizacionih radova biće u majbližoj budućnosti zaposleno 400.000 radnika. Princip je pri tome da se izbegava mašina i prvenstveno UpOtrebliava radna snaga — u koliko ona znatno ne poskupljuje radove. Tako nezaposleni radnici dobijaju umesto nadnice jedan topal obrok; pomoć zbog nezaposlenosti primaju i (dalje, i nai| zad dobijaju 25 maraka mesečno u naročitim bonovima. koji sc ' mogu upotrebiti za nabavku odela, rublja i potrebština za do| maćinstvo. Za izvođenje javnih radova izdaje Rajh blagajničke | zapise u iznosu od jedne milijarde maraka.

Čitav niz mera cilja na oživljenje privatno-privredne delatnosti radi povećanja zaposlenosti. Pre svega daju se poreske olakšice za obnovu mašina i sprava u zanatskim radiom| cama i poljoprivrednim gazdinstvima. Uslov je da ta obnova

| nema za posledicu smanjenje zaposlenja radne snage 4 да је izvršena u toku ove godine. Pod tim uslovom sopstvenik podu| теса одпозпо gazdinstva ima pravo da od svoga čistog priho| da prijavljenoga za porez odbije sve tako investirane sume. Za reparaturu zgrada davaće se naročiti avansi iz državne kase i to