Narodno blagostanje

više raste, naročito pak onaj Bugarske krediti porasli su od 2209 miliona u 1926 na

22. јули 1933,

и ми смо, у вези с тим, истицали у више прилика опасност затврања немачког тржишта. Сада смо пред фактом. Међутим, као што смо јавили, Немачка се ових дана споразумела с Мђарском о преузимању 12.000 тона пшенице. Настаје питање шта ће Немачкој мађарска пшеница када има своје довољно. Истина, у коментарима споразума речено је да ће Немачка преузету пшеницу продати даље. Нама je непознато да се друге државе и светског тржишта. Али допустимо Немачкој да одигра и ову оригиналну улогу. Друго је питање много важније, На име, шта бе бити у случају ако Немачка ових 12.000 тона потроши сама. У том случају имамо бруталну- повреду трговинских уговора са осталим земљама. Диференцијално повољно третирање Мађарске претстављало би акт трговинско-политичке нелојалности. Ово не говоримо за нашу земљу, јер се налазимо у неуговорном стању, већ чисто начелно.

Као што новине јављају У Београдској општини образован је стални комитет за ревизију трошаринске тарифе. Ревизија би се имала спровести на бази увођења увознине. Исто тако имало би се уредити и питање повраћаја. .

Иницијатива за ревизију трошарине дошла је од стране четири београдске привредне коморе. Захтев је аргументисан следећим разлозима: 1) да се тарифски ставови прилагоде данашњим економским приликама и на тај начин олакша положај престоничке произвођачке радиности, 2) да се спречи бежање из Београда великих фирми, које долази баш услед високог трошаринског оптерећења. |

Нема сумње да су оба ова разлога важна са гледишта економских интереса престонице. Само је питање како ће се увођењем увознине удовољити овим захтевима, ако београдска општина, као што се 6 друге стране каже, не жели да се одрекне једног дела садашњег трошаринског прихода. Увођење увознине значи повратак трошарине у ње ној првобитној форми. Тиме би се београдска произвођачка радиност ослободила трошаринског паушала, који данас плаћа. То би већ умањило данашњи општински приход од трошарине. Друго, много веће смањење овога прихода дошло би од уређења питања повраћаја, који се данас, због недовољних и јасних прописа, тешко остварује.

Настаје питање у чему би се онда имала састојати

Комитет за ревизију трошаринске тарифе.

" ревизија 2 Ако се ради о измени тарифских ставова питање

је критеријума. Под претпоставком да се сировине и полупрерађевине, потребне београдској произвођачкој радиности, ослободе увознине, значи да би се увознина, евентуално

држава може појављивати као маклер између |

·

Страна 415

„још и већа од данашње трошарине, имала да свали на предмете потрошње, односно на београдског потрошача. Тиме свакако не би могао бити удовољен ни један од разлога, који су руководили београдске коморе да изађу са захтевом за увођење увознине. Читав посао око ревизије био би илузоран! Београдска индустријска комора упутила је Министарском савету претставку У којој, у циљу олакшавања. : тешког стања индустрије на своме подручју, тражи: да се краткорочни индустријски кредити претворе у дугорочне и да се снизи каматна стопа. Дакле, индустрија са подручја београдске коморе тражи за: штиту, која је пружена сељацима и другим привредним редовима. |

Индустријалци траже 32штиту ан пл Пан a Ia raz

_ Од момента доношења закона 0 заштити земљорадника, као што је „Народно Благостање“ истакло у више прилика, дато је право свима привредним редовима да траже сличне мере. Са етичке стране ово се право не може одрећи ни једном привредном реду без обзира на његову бројност. Са економског гледишта, пак, могло би се једино дискутовати чији је положај тежи: сељака или индустријалаца.

Међутим, питање је интересантније са једне друге стране. На име, искуство са применом закона о заштити земљорадника показало је да је сељак од тога момента остао без кредита. Сви кредитни извори за сељака били су угашени. Отуда је држава данас пред проблемом стварања нових извора кредита за сељака. У исту ситуацију дошли су и остали привредни редови, који су добили било у којој форми заштитне мере. Нема сумње да би у сличну си| туацију дошла и индустрија. Стога се намеће питање да ли је њен положај уистини тако тежак да мора захтевати једну меру, која би је у будућности лишила сваког кредита, а то значи једног од важних услова њене делатности.

Најзад, ова мера је такве природе да се она не би могла донети само за једно подручје у земљи. Стога ми: слимо да је београдска Индустријска комора погрешила што о овоме није припитала и остале коморе у земљи. Она је то могла тим пре, пошто се под њеним кровом налази Централа индустријских корпорација. јер шта ће бити у том случају ако остале коморе и установе одрекну да се соли“ даришу за овим захтевом београдске Индустријске коморег Сама та чињеница не може остати без дејства и цео овај покрет свео би се само на погоршање таксирања кредитне способности индустрије са подручја београдске Индустријске коморе.

ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА

NOVČARSTVO

___Kreditni posao bugarskih privatnih banaka sve 56 Više sužava. Krediti, koje su sofijske banke dale iznosili su 1929 god. 4841, 1030 god. 3819, 1031 god. 2749 i 1032 god. 2323 miliona leva. Smanjili su se dakle za više od 54%. Krediti. ostalih bugarskih privatnih banaka pali su 7а 10 vreme od 2000 na 1200 miliona. Naprotiv, kreditni» posao državnih banaka Sve Agrarne banke. Njeni 5100 miliona krajem 1932, što čini okruglo 40% svih kredita u prošloj godini. Krediti zadruga ostali su otprilike na istoj visin.

Bugarske državne ,

banke kreditirale su privredu krajem 1032 iznosom od 6348 miliona leva. Od toga otpada 5100 miliona na Agrarnu banku, 437 miliona na Narodnu banku i 769 miliona na Državnu zadružnu banku. Privatne banke kreditirale su je sa oko 5615 miliona leva. Od toga otpada na šest sofijskih velikih banaka 2323. miliona, ostale privatne banke 1200 miliona i zadruge 2092 miliona.

___Atak na holandsku f{orintu posle zaključenog sporazuma između zemalja sa zlatnim važenjem о итајатпот ротасапји и suzbijanju spekulacije prestao je, tako da je Holanдека banka 15 tek. mes. mogla već da snizi diskontnu stopu od 41/,% na 40%, a uskoro se očekuje dalje sniženje. ;