Narodno blagostanje

НАРОДНО

Страна 476

JAVNE FINANSIJE -

— Оделење пореза Министарства финасија послало је окружницу свим финансијским дирекцијама да се до конца августа има да разреже друштвени порез за друштва која су обвезана на јавно полагање рачуна за пореску годину 1933. и да се на основу тога разреза убере порез у законском року.

— Румунска влада ће издати бонове са 4% камате. Бонови ће гласити на доносиоца. Помоћу њих ће се исплаћивати све обавезе према држави, а које потичу до краја 1932. године. Бонови који не буду исплаћени до 1. априла 1935. године, амортизоваће се извлачењем, које ће вршити у једнаким износима, а у року од четири године. Неизвучени бонови исплатиће се до !. априла 1939. године.

— Управни одбор Државне Хипотекарне банке одобрио је кредит Банској управи у Љубљани у висини од 2 мил. динара 3 јавне радове на цести Литија—Радече. На радовима биће упослени незапослени рудари.

— Skupni porez na poslovni promet ne plaća зе па ђелzin mešan sa špiritusom za pogon motora, jer ta mešavina nije predviđena u odredbi o skupnom porezu. Međutim taj se porez ima plaćati na denaturirani špiritus.

— Skupni porez na poslovni promet fabrika šećera polaže se kod nadležnih poreskih uprava i ne može se više plaćati čekovnom uplatnicom zajedno sa državnom frošarinom za račun Narodne banke kako je to sada bilo moguće. Trošarina se i dalje plaća na stari način.

— Francuska vlada će otplatiti polovinu bankarskog kredita od 30 miliona funti, koji je u maju fek. cod. uzela u Londonu po isteku roka od tri meseca. i

— Američka vlada imenovala je za svoje finansijske savetnike profesore Džemsa Rožersa i Frederika Vorena, koji su poznati kao pobornici manipul sanog važenja i to u smislu profesora Fišera, menjanjem sadržine zlata u novčanoj jedinici.

— Australija će emitovati do kraja ov. m. jedan 4%-fni zajam po 99% u Londonu kojim će konvertovati 6%-tne zajmove četiri savezne države u iznosu od 17,22 miliona funti. Engleski ministar finansija dozvolio je ovu emis ju, ali je i tom prilikom naglasio, da zabrana em:sije stranih zajmova ostaje i dalje na snazi.

— Sve iormalnosti za em:sijn austrijskog t. zv. lozanskog zajma u Parizu, Londonu i Milanu gotove su. Up's će u Parizu biti otvoren posle isteka roka upisa druge franše francuskog 41/„%-tnog zajma od 10 milijardi franaka, koja traje do 23 tek. mes. Francuska tranša biće po svoj prilci emitovana pod sledećim uslovima: kamata 51/,%, kurs emisije 94%, premija prilikom amortizacije 10%, troškovi i provizije u korist banaka 4%, a osim toga Austrija snosi 20%-tni francuski porez na prihod od renta. Upis će provesti s ndikat pariskih banaka pod vodjstvo Banque de Paris et des Bays-Pas. Engleska iranša izgleda da će imati nominalni kamatnjak od 39/,%, a preuzeće je u celosti banke koje su u tesujoj vezi sa Bank of England. Talijanska tranša će takođe biti izložena javnom upisu, ali je AuStrija osigurala saradnju vodećih milanskih banaka. Što se tiče Švajcarske ftranše, ona se neće Javno upisivati, jer je to zapravo pozajmica federalne vlade Austriji. Bude li ovo sve ovako glatko se svršilo, bilo bi konačno rešeno i to pitanje, koje je več više od godine dana na dnevnom redu. :

— U Francuskoj je zbog velkih obilnosti na novčanom tržištu znatno smanjena kamata za državne blagajničke zapise. Zadje manje smanjenje bilo je 27 pr. m. 13 tek. m. smanjena je kamata kod zapisa sa rokom od 1 mesec od 13/,% na 1%, kod onih od 2 meseca od 2% na 11/,%, kod tromesečnih od 21/,% na 2%, a kod dvanaest-mesečnih ostala je nepromenjena na,21/, %.

— Za uravnofeženje federalnog budžeta za 1933/34 Švaj- |

carska je provela uštede u iznosu od 40 miliona franaka i {O

БЛАГОСТАЊЕ Бр. 30

putem konverzija i smanjenjem subvencija. S druge strane poмесаја је рогтехе 1 (0: па dohodarinu se udara progresivni porez od 1/,% do 10%. Imovina iznad 50 hiljada franaka орогеzuje se vanredn.m porezom od 1/, do 5 promila. Porez na kupone povećava se za 50%. Tantijeme iznad 2 ћијаде franaka oporezovaće se progresivno sa 5 do 20%. Od posrednih poreza uvodi se porez na duvanske izrađevine i to 60 franaka od 100 kilograma i opšti porez na alkoholna pića, dok je do sada bila oporezovana samo rakija. -

— U toku prvog polgođa tek. god. forsirale su strane države kupovine svoj.h obligacija na američ. berzama. Kupijeno je pre isteka roka u svemu 111 mil. dol. prema 56 mil. u prvom polgođu prošle godine. Emisija stranih zajmova, izuzv kanadskih, u Sjedinjenim severoameričkim državama b:.la je gofovo Dolpuno obustavljena u prvom poigođu tek. god. Emitovano je svega 63 miliona dolara od toga 60 miliona za račun Kanade.

TRGOVINSKA POLITIKA

— ако усозор“ јавља клириншки споразум између Југославије и Швајцарске, који је био отказан 10. ов, мес. продужен је до 31. јула тек. год.

— Prema naknadnom sporazumu između Nemačke i Švajcarske transferiraće se švajacarskim poverioc:ma 15% iznosa kamata, dok se ostalim poveriocima transferira samo. 50%. Ovo: je učinjeno obzirom na naročitu jaku aktivnost nemačkog trgovinskog: blansa prema Švajcarskoj.

— Nemačka je povisila carinu na svinjsku mast od 75 na 100, a na slaninu od 36 na 60 maraka od 100 kilograma. Ova se mera pravda naglim povećanjem uvoza tih artikala iz Amerike od kad je depresiran dolar. Komentar nas ne ubeđuje zbog

|toga što znamo, da su u Americi cene skočile za više nego što

je dolar depresiran i prema tome depresijacija ne pretstavlja · izvoznu premiju, nego naprofiv povećanje cena u Americi prefstavlja stimulus za povećanje uvoza u Ameriku. S druge strane, | Nemačka upravo sada pregovara ili sprema trgovinske ргесоvore sa podunavskim zemljama, a to su glavni interesenfi za ove artikle.

— „Обзор“ јавља да је аустријска влада дозволила увоз парадајза, и TO 50% износа увезеног 1931. г., односно 425 хиљада килограма.

— 10 ov. m. počeli su a Londonu pregovori između Епgleske i Sovjetske Rusije za zaključenje novog trgovinskog ugo| vora.

— italija je otkazala trgovinski ugovor sa Rumunijom u kome se bila obavezala da će godišnje preuzimati od ove 2 hiljade vagona kukuruza. U ovoj kampanji Halija na pr. nije mogla upotrebti taj kukuruz u zemlji i izvozila ga je u inostranstvo i tako opet konkurisala robi iz Rumunije.

EKONOMSKA POLITIKA

— Закон о финансирању жетве у Немачкој. Немачка злада пројектовала је закон о финансирању овогодишње жетве. По овоме закону Рајхсбанка ће есконтовати робне менице које потичу из куповине жита млинара, задруга, житарских трговаца и предузећа која се баве прерадом жита; даваће предујмове на закључене уговоре о доцнијим лиферацијама са каматом већом за 1% од нормалне банчине камате. О овим мерама за финансирање жетве говорили смо у нашим последњим чланцима. То је једини пут, као што смо рекли, за ефикасну помоћ пољопривредни. Али како је ове године пропуштено да се ма шта учини, не би било згорег имати их у виду па их остварити и идуће године.

INDUSTRIJA |

— Производња бакра у борском руднику износила је у првих шест месеци тек. године 18.619 тона. Производња „целе прошле године износила је 30.159 тона.

— Врбаска фабрика кудеље обуставила је рад. фабричке просторије купила је Врбаска фабрика шећера.