Narodno blagostanje

«Страна 598

ponovno: pokrenuo pitanje privrednog zbliženja Austrije i:Mađarske zahtevale su Francuska-·i Mala Antanta da se

te dve države približe Maloj Antanti. Sad kad je izgradio.

a. ugovorni sistem sa. Austrijom. i Mađarskom traži na· „protiv on zbliženje Privredne Male Antante i Mađarske „ i Austrije. Bilo da se u kojoj formi zamisli zbliženje iz„među ovih država, uvek će uz političke nastupiti. i O~ gromne tehničke teškoće. Zbog toga je verovatnija druga mogućnost, naime da će između ove dve prupe nastupiti zategnuti odnosi, pošto je neutralno držanje jedva moguće. Razvoj dakle. ide u najnepovoljnijem pravcu po . trgovimsku politiku. Formiraju se dve grupe država u "kojima politički motivi tako preovlađuju da pristaju i na

veće ekonomske koncesije, dok se između grupa zao-

Štravaju i politički, i privredni odnosi. Kod toga će na “kraju biti oštećene sve države, osim Mađarske, koja je u kombinaciji sa Austrijom i Italijom osigurala iZVOZ agrarnih proizvoda.

„._ Џг ође гтире stoji Nemačka, koja i ako sama, ali

_ НАРОДНО БЛАРОСТАЊЕ |

be. 38

po svojoj važnosfi Као klijenat igra ulogu treće grupe. Ako se Nemačka ne uvuče u srednjoevropske kombinacije ne može se govoriti o konačnom rešenju krize u Srednjoj Evropi. Od njezinog držanja zavisi u mnogom

·budućnost Srednje Evrope. Moguće je da ona ostane „potpuno po strani, ako se jače bude razvijala u autar-

hističkom pravcu. Onda ni druge dve grupe ne mogu rešiti krizu u Srednjoj Evropi. Ali Nemačka može da nastoji i da se približi postojećim grupama. U trgovinskopolitičkim programima u Nemačkoj u zadnjih nekoliko: meseca nalaze se počeci i za autarhiju i za zbliženje sa

jugoistočnom Evropom. U drugom slučaju može. da de-

luje u pravcu zbliženja gornjih grupa i time mnogo doprineti rešenju srednjeevropske krize. Ali je moguće da

_se približi i samo talijanskoj kombinaciji što je za sada, · usled konflikta sa Austrijom malo verovaino. Verovatno

bi to dovelo do zategnutijih odnosa između talijanske kombinacije i Privredne Male Antante. Onda bi Srednja Evropa bila još dalje od rešenja svoje krize nego sada.

У Басе | ___ 1

ВЕСКО

| — Anketa o izvozu svežih šljiva u ovoj kampanji. —

1. Četiri faze u razuiću. ипорсепја šljiva, 11. Nadonano ;draoshovni i nacionalno-ehonomshi značaj izvoza 0 šljiva, 11 ја pomaže a „За одтазе 12002 и орој Батрапј,

ЈЕ Četiri 1 faze u razviću unovčenja šljiva.

Ko želi da upozna privedu naše zemlje, taj treba bar jedan dan da provede u Brčkom na Savi u septembru — za vreme kampanje sveže šljive. Brčko je najveće izvozno mesto "та šljivu. Sudeći po kvalitetu šljive severo-zapadna Srbija i _ severo-istočna Bosna formiraju klimatski i pedološki jedinstvenu oblast. Ali su one saobraćajno tako razdvojene, da i trgovački svaka obrazuje zasebnu oblast. Izvoz šljiva iz Bosne одvija se sasvim nezavisno od onoga iz Srbije. Na tržištu Brčkom odvija še 90% izvoznog viška šljiva iz Bosne.

Šljiva је. ПА ои јел ја уоска i mnajjeltinije voće. Izgleda. da je i najstarija voćka. kod Južnih Slovena. Njezina istorija počela je bivati interesaninom, kad su muslimani došli do saznanja, da se iz šljive može dobiti odlično alkoholno piće

·i time zadovoljiti potreba za. njim — pošto koran zabranjuje

vino. Vuk, smatra da je rakija turska reč. I danas nema nigde ·. primera ftakvog. Mipanja rakije kao pojedinačno. kod muslimana u Bosni. Tako je rakija postala, pod uficajem turskim, i srpsko nacionalno. piće, kao što. je pivo. germansko, a vino romamnsko. · Time je kultura šljive dobila specijalan. značaj, prema svim . ostalim voćkama. Ona је dobila štetno dejstvo na narodno

-.. zdravlje. U godinama obilne berbe rak'ja se prosipala ulicama,

„čime je omogućeno širenje alkoholizma (zlo od koga je doskora jako patila Bosna).

U 19 veku nastaje obrt u upotrebi šljive. Još pre no što "ве гројауна industrija. konzerviranja voća usavršava se — i ako “ na vrlo: primitivnim sušnicama — konzerviranje šljive, usled čega ona postaje jednim od najinteresantnijih artikala, međunarodne trgovine. Suva šljiva figurira u spoljnoj trgovini Bosne i Srbije još u prvoj polovini 19 veka. To je bilo od vrlo korisnog

uticaja na blagostanje dofičnih krajeva, — jer šljiva uspeva obično u krajevima posnog zemljišta. Prvi pioniri kapitalizma ·

u Bosni i Srbiji bili su izvoznici suvih šljiva (Krsmanovići, Paranosi utd.).

Treća etapa počinje u 20 veku. Još mnogo pre pojave industrije marmelade pojavljuje se pravljenje pekmeza (u vrlo

· primitivnim kazanima — ali sa vrlo mnogo uspeha). Tako su

više decenija Industrija suve šljive i industrija pekmeza služile za povećanje blagostanja proizvođača šljive i za intenzificiranje spoljne trgovine odnosnih krajeva. Kad je rod bio s suviše obilan i sletstveno vrlo sitan, onda je preovlađivala upotreba za pekmez — pri čemu se još uvek pojavljivala industrija rakije kao. vanredan potrošač šljive slabogv kvaliteta. Kad bi rod na izgled bio dobar, sposoban za izvoz, cvetalo bi sušenje šljive.

Četvrto interesantno razdoblje šljive, koje je sada u punom poletu, počelo je otpr:like 1908 godine. To je perioda izvoza svežih šljiva.

Zrelo: voće je najaleatorniji oblik trgovine u opšte, usled neobično jake podložnosti kvaru. U tome leži raison d' čtre industrije konzerviranja voća. Tek poslednjih godina industrija hladnoće uspela je kod izvesnih artikala (naročito banane) da transportira zrelo voće na dužim otstojanjima. Ali još uvek je sveže voće predmet trgovine na malim otstojanjima. Zbog toga je bio neobično odvažan pothvat bečkih ui peštanskih piljara angro, da iz Brčkoga izvoze svežu šljivu u Beč i Peštu. U početku je to išlo u malom obimu, sa velikim gubitcima, ali se je iz gOdine u godinu usavršavalo. Danas se može reći da se celokupna proizvodnja šljive unovčava u glavnom izvozom u svežem stanju. To je omogućeno raznim tehničkim usavršicama, međ kojima su glavne: način pakovanja i funkcioniranje saobraćajnih srefstava. U pogledu pakovanja učinjen je veliki progres onda kad je namesto korpe došla štajgna (sanduče). Danas je proizvodnja sanduka та izvoz svežih šljiva ivelika industrija kod nas, — naročito od Brčkog na jug ka bosanskim šumama. U samom Brčkom postoji jedna takva fabrika koja izrađuje 300.000