Narodno blagostanje

Страна 612

подузећима против ове одредбе, с мотивацијом, да ће она имати за последицу повлачење страних капитала позајмљених подузећима у земљи. Том је приликом констатовано, да је врло велики број подузећа, која дугују на страни физичким и правним лицима, која су далеко од сваког својства акционара, већ су професионално зајмодавци. Па како је главна особина наше народне привреде оскудица у капиталу, то Министарство финансија није могло да се оглуши о жалбе пословног света, као што, с друге стране, није могло да отступи од начела подложности пореској обавези плаћања повериоцима на страни. Због тога је оно прибегло једној анкети. Ова је имала за резултат утврђивање да је одиста велики број дужника, који су из сериозних пословних разлога, а не из задње намере, узели кредите на страни. Фрапирана овом појавом пореска власт је прибегла једном компромисном решењу — а ова су често најгора, јер стара зла не лече а нова стварају — смањена је пореска стопа на ову врсту прихода на 6%.

Тиме је васпостављен велики диспаритет између пореске стопе на приход од капитала и оне на приход од радње у корист првог, а то је природно морало изазвати апетите за обновом праксе изигравања пореза путем овога кредита.

Б. Држава не сме прибегавати мерама, које су мртво слово на хартији.

Писац горњег чланка у „Времену сматра да

се то зло може сузбити на тај начин, да се осни--

вачима и акционарима исплаћена камата и провизија унесу у пореску основицу кад год се нађе да је: 1. размер између сопственог и позајмљеног капитала на штету првога и 2. да је поверилац оснивач или акционар.

Остављајући за мало доцније питање о томе, у колико се ова пракса слаже са нашим позитив“ ним законодавством, морамо одмах подвући, да се она не може да усвоји с обзиром на углед државе као носиоца закона. Очигледно је да би се та пракса могла да примени само у овој години, јер се у будуће у билансима акционарских друштава ни један оснивач ни акционар не би више појавио као поверилац. Међутим како је ово тумачење закона, све и кад би оно било умесно, потпуно протиположено досадањој ни у ком случају не би могло да се примени у истој години. Порески обвезник има права да подешава своје држање саобразно закону и законској пракси. Према томе и примања поверилаца са стране у овој години морала би ићи под рентовни порез и у оном малом броју случајева, где се има утисак да је на тај начин изиграна пореска обавеза.

Међутим кад се зна унапред, да се један пропис може да изигра на целој линији без остатка, онда се он у опште не уводи у живот. Основни услов за добар закон је да га и недисциплиновани елементи морају поштовати. Закон за који се унапред зна да ће бити изигран шкоди угледу државе. Не сме се доносити закон, за који се унапред зна да ће бити мртво слово на хартији.

В. Закон забрањује камату као прибитну ставку.

а) Први доказ. Кад се у примени закона покаже да има празнина, онда се оне попуњавају изменама и допунама. Не може се тумачење закона подешавати

ПАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

"ног одбора...

према потреби органа, који га примењују, већ

само у духу којим се руководио законодавац. Пи-

сац горњег чланка вели, да је његово схватање у сагласности са тачком 4 чл. 82 закона, која гласи:

„У билансу посебно зарачунате накнаде или кори-_

сти оснивача или других чланова из прихода подузећа... не могу се одбити од пореске основице“.

Овај се законски пропис може још боље да протумачи само кад се има пред очима и тач. 8 истог члана, која гласи: „Тантијеме, дневнице и друге сличне награде чланова управног и надзорне могу се одбити од пореске основице“. Као што видимо, чл. 4 оглашава за прибитну ставку посебно зарачунате накнаде или користи оснивача или других чланова из прихода подузећа, а тач. 8 тантијеме, дневнице и друге сличне награде чланова управног и надзорног одбора.

Постоје две битне. разлике између ова два прописа : објективна и субјективна.

Објективна разлика лежи у томе, што тач. 8 циља на тантијеме, дневнице и остале награде, а тач. 4 на накнаде или користи из прихода подузећа. Давање из тач. 4 условљено је постојањем прихода подузећа, а оно из тач. 8 не. Камата, провизије и сва давања повериоцу нису ни у колико условљена постојањем прихода код дужника. Основно начело тражбеног права је, да се дуг плаћа из имаовине. Годишњи резултат посла је без икаквог утицаја на обавезу дужника. Па како тач. 4 чл. 892 циља само на давања из прихода, то се давања повериоцу, ма ко он био, не могу подвести под тај законски пропис.

6) Други докав.

Још се јасније види смисао тач. 4, кад се испита субјективна разлика измеђ ње и тач. 8.

Тачка 8 обухвата само награде члановима управног и надзорног одбора, а чл. 4 само оснивачима и другим члановима. Јасно је да су то сасвим две различите групе лица. Истина, израз у тач. 4 „других чланова“ не значи ништа. У терминологији акционарског права не постоји појам „члан“, већ само акционар. Тај се термин налази у задрухжном праву, што је реципирао и сам закон о непосредним порезима (види чл. 84). Ми мислимо да се овде ради о једној омашци редактора и да је место тога требао да дође израз „других лица“. Али ни у ком случају не би се могло тврдити — и ако то тврђење још нико није поставио — да се тај израз односи на чланове управног и надзорног од“ бора, јер где је законодавац циљао на та лица, он их је свуда обележио онако, како то наређује терминологија акционарског права: пуним изразом.

После овог аналитичког упоређења тач. 4 и 8 можемо лако да специфицирамо давања на која се односи свака од њих. Код чл. 8 реч је о наградама чланова управног и надзорног одбора за труд или за чланство у опште. Код чл. 4 пак ради се о по-

· вратним примањима која се дају оснивачима дру-

штава од прихода. (А при томе треба имати у виду да се тантијема може исплаћивати и исплаћује и онда кад нема прихода). Из праксе се зна да се такве накнаде и користи дају и лицима, која нису оснивачи у накнаду за ма какву чинидбу. Због тога се не говори о награди, већ о накнади и користима, а то је протучинидба какве чинидбе од

___ Бр. 39 |