Narodno blagostanje
"30 _ септембар 1933,
VIL И потрошачи су дошли на ред.
Нова америчка економска политика тражи увек нове
рупе где би закачила својом полугом да одвали камен привредне депресије. |
" Најпре је покушала са предузетницима, али то није ишло онако брзо како се желило. Један део предузетника није хтео да потпише индустријске статуте, а многи су га потписали
да би били мирни и наставили свој посао на стари начин. _ Онда су дошле банке на ред. Ове су се једнодушно успро-
тивиле захтеву владе да се криза сузбија лакомисленом кредитном политиком. А сад су потрошачи дошли на ред. Успоставило се наиме, да је задњих месеца промет трговине на мало врло.мало порастао. Сад мора економска политика настојати, да објасни потрошачима да је њихова та триотска дужност да купују и троше. Метода је иста као HM она с којом се ишло против предузетника. Садашња је парола „Купуј у септембру!“ и онај ко купује добива као од= ликовање плавог орла, а ко докаже да купује све потребне артикле, почев од штапа до кутије за крагне, добива нара чито одликовање. Професор Кенз сигурно ће бити задовољан видећи да америчка влада На ДОЈ да спроведе у дело његову тезу „троши а не штеди“.
Али сваки потез америчке пропаганде је само с лица
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ |.
_ Страна 631
апел на патриотску свест и морал, док се наличје састоји из жестоких казни и претња. У овом случају влада прети потрошачима скорим огромним скоком цена, тако да ће ако. сад не купују претрпити касније велику штету.
Ми мислимо да шансе ове пропаганде нису велике. За сада целокупна сума исплаћених надница није много порасла, Многи, који сад имају већи приход, употребљавају га
"га плаћање дугова против чега се с гледишта морала не
може ништа пребацити. Осим тога радништво после искуства од 1929 сматра да је штедња врло потребна као предохрана против кризе.
Постоји такође један чисто економски аргумент. који показује да пропаганда за повећање потрошње нема много смисла. Један недавни извештај Хавардског универзитета каже да се ова пропаганда заснива на погрешној претпоставци, да се је потрошња потрошних добара за време кризе нарочито јако смањила. Статистички подаци показују да се та потрошња у 1931. год. држала врло добро, а у 1932. г. пала је врло мало. Напротив, тражња за продукционим сретствима је силно пала. Ако се дакле жели оживљење коњунктуре, потребно је повећање тражње продукционих добара. Предуслов тога је повећање инвестиција, а то је само онда могуће кад капиталисти имају поверење у будући привредни развој.
BI Bi Bi
ДОГАЂАЈИ
На конференцији пекара из
целе земље донета је резолу-
ција у којој се, између оста-
лога, тражи: укидање 3%
прометне порезе; слобода
рада по дану и ноћи; забрана грађења нехигијенских радионица и прилагођавање постојећих хигијенским и грађевинским захтевима; утврђивање јединствених цена хлебу за целу земљу, а тежине према месним приликама и режијским трошковима; снижење. наплате прековременог рада са 59% на 25%; ограничење радничких права у погледу наплате прековременог рада и других принадлежности.
Поводом захтева пекара
Захтеви пекара иду углавном за снижењем производних трошкова редукцијом пореског оптерећења, издатака на радничке наднице и повећањем радног времена. Што се цене тиче, предлажу да иста буде јединствена за целу земљу и то: 8, 4, 2 и 1 дин. према тежини и квалитету, док би се тежина одређивала према месним приликама и режијским трошковима. Оваква реформа цене хлеба ако би користила пекарима ни у ком случају не би одговарала интересима потрошача. На овај начин не би се решило питање скупоће хлеба чије је покретање и натерало пекаре да предложе ову реформу цене и производње.
На случај да се овај захтев прими у сваком месту морали би се одредити нарочити стручни органи, који би стално пратили кретање цене брашну, развој транспортних трошкова и све друго што улази у калкулацију коштања производње па, према томе, одређивали тежину хлеба. Тај би орган, по захтеву пекара, морао да улази и у испитивање режијских трошкова. Познато је, међутим, да су ови трошкови у пекарском занату, који је заступљен од најпримитивније радионице са производњом од стотину хлебова дневно до модерне фабрике, врло различити. Ако
би се усвојио захтев пекара онда би се цена равнала према
производним трошковима граничног предузећа, тј. оног које још мора да производи да би се подмирила ефективна тра-
и ПРОБЛЕМИ
жња. А трошкови овога су највиши. Тако би овакво решење претстављало велику привилегију за сва рационализована пекарска предузећа, која би из овога црпела огромну
- диференцијалну ренту. На тај начин, потрошачи хлеба, на-
рочито у већим градовима (Београду, Загребу, Љубљани и т. д.), у којима су заступљени сви типови пекарских радионица, плаћали би најскупље хлеб. Стварно, они би били оптерећени једним трибутом за одржавање примитивних пекарских радионица, а у корист диференцијалне ренте рационализованих предузећа. Ова мера имала би, поред осталога, за последицу и спречавање техничког напредовања пекарског заната.
До сада питање скупоће хлеба бивало је обично актуелно у периоду јули--септембар, тј. у доба прелаза са брашна из старих резерви на брашно из нове жетве. Ако би се усвојио предлог пекара,'по коме би се цене равнале према продукционим трошковима граничног предузећа, онда бисмо ушли у период перманентне скупоће хлеба.
um и: За кратко време долар је
према француском франку по од око 19, на којем се нивоу држао дуже времена, на око 16.50. И то у сезони кад је долар због великих европских куповина сировина у Америци редовно најчвршћи. Непосредни повод паду су велике продаје долара на европским берзама и вероватно почетак бекства из долара са стране америчке публике. Свет
У очекивању инфлације у Америци
"очекује инфлацију у Америци. Она може да настане на два
начина. Прво ако Рузвелт искористи пуномоћ, коју му је дао Конгрес у погледу емисије 3 милијарде долара непокривених новчаница и да их употреби било за покриће редовних државних расхода, јавне радове, раздужење пољопривреде
ит, д. Познато је, да се Рузвелт од почетка противио овој
врсти инфлације. Он је желео повећање цена аграрних производа, али ограничењем производње. У задње време су и
гон и Вудин и Волес чешће изјављивали, да неће поћи путем