Narodno blagostanje

18 новембар 1933,

V. Bajkić

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 139

PROBLEMI CENA ELEKTRIČNE ENERGIJE

— Kritične dlose uz senatorski projekt zakona o tome pilanju —

I Pokret protivu cena električne energije

Francuzi kažu, vladanje je predviđanje. Kad bi se ovo razumelo bukvalno, ne bi bilo: ljudi, koji bi mogli dati svedočanstvo sposobnosti za taj posao. Pod pred-

viđanjem razume se ovde više uviđanje, širok horizont,

razlikovanje glavnog od sporednog i opšteg interesa od posebnog. Država je sistematsko uređenje ljudskog društva. To znači ne samo protivnost anarhiji, već i iZvesan sistematski red stvari i upravljanja. Ekonomska strana nacionalnog života od postanka moderne države bila je jedan od njezinih glavnih zadataka. Upravo prvi oblik moderne države bio je pretežno ekonomski. To je perioda merkantilizma, koji se sastoji u shvatanju da država može da stvori blagostanje naroda. Neuspeh te politike, po poznatom socialnom zakonu akcije i reakcije, urodio |e sasvim protivpoloženim ртаусет: #210kratskim, sa maksimom: država da se ne meša u privredne odnose. Merkantilizam je pretrpeo fijasko jer u svojoj ekonomskoj politici nije bio dovolino ekonomski; а нлоктацја је ргораја, јег је арзигапа. Država mora da se meša u privredne odnose, jer ko će onda da vodi računa o nacionalnoj privredi? Ova istina ne postoji kao zasebna konktretna pojava, ali zato ona nije nedo= stižima apstrakci{a. Pojedinačne privrede su mnoigostruko međusobno povezane i fi odnosi među pojedinim privredama: su socijalni element u privrednom životu naroda. A pojedinac niti je dužan da u privređivanju stavlja socialni interes pred sopstveni, niti bi bio u stanju da utiče na socialu privredu, sve i kad bi tako postupio. Država ima pravo: i dužnost da vodi računa o socijalnoj privredi, kao što to radi pojedinac sa sVOjom privredom.

____Privredna depresija je načinila ekonomsko-nolitički zadatak državne uprave kvadraturom kruga. To se najbolje može da posmatra na događajima u Severoamerikanskim državama. Tamo kao da ne postoji nikakav drugi problem u državnoj upravi, sem ekonomskog. Ruzvelt kao da ima jedan jedini zadatak, da spasava narodno blagostanje. I on se nji|e ustezao da па fom poslu bude i revolucionaran. Dovija se i pašti, da mu пета Tavma u istoriji. Privredna depresija izbacila je celu državnu upravu iz starog koloseka.

Nigde nije bolje. Državna uprava ima da se bori naročifo sa dvema teškoćama: 1. pronalaženjem sredstava i načina za uklanianie bolesnih mesta iz nacionalno-ekonomskog organizma i 2. rđavim raspoloženjem ktizom pogođenih građana. Veoma: je teško tretirati čoveka, kome ne ide dobro. Mnogo je građana usled pritiska. krize postalo nestrpljivo i nervozno.

_ U poslednje vreme zabeleženo je kod nas nekoliko štrajkova potrošača električne struje. I toi je pojava krize. A to ne mora da znači da je električna energija kod nas skuplia od drugih dobara i drugo da je ona najskuplja tamo gde je bilo štrajkova. Ako bi se ispitivala relativna visina cena električne energije u pojedinim mestima, onda bi se došlo do zaključka, da su štrajkovi trebali mnogo pre da izbiju na mestima, gde ih još nije bilo. ; i

sada ne zna za električno osvetlenje, jer se jedan

Potrošači imaju pravo na štrajk i mi smatramo da nema sigurnijec sredstva za obaranje visokih cena od štrajka potrošača. Ali je štrajk potrošača energije vrlo delikatna stvar. Između potrošača i lileranata nalazi se obično jedno javno-pravno 1ејо, Као зацооогас; 1 tu nastaje delikatnost. jer s jedne strane štrajk može da se okrene protiv vlasti, koja je saugovorač, a kojoj su ugovorom vezane ruke; kao što: je s druge strane mogućno да opština favorizira štrajk potrošača, kako bi proizvela pritisak preko javnog mišljenja na liferante, To je već delikatna pojava. I naizad između opštine i vlasti uopšte postoje dve grupe odnosa privatno-pravni i |aVnopravni: cena električne energije je privatno-pravni odnos prema opštini; ali štrajk u oblasti privatnog prava prema organu vlasti može lako da pređe i na drugu oblast. Eto tu leži delikatnost štrajka potrošača.

II Projekt u svetiosti prava

Pojava projekta zakona za sniženje cene električne energije u Senatu, podnesenog od strane dvadesetorice senatora, na prvi pogled izgleda da je sazreo u sredini štrajkova potrošača električne energije. Mi pak mislimo, da je tu bilo i drugih motiva, a naročito lokalnih. Parlamentarna istorija kaže da su to naigori projekti zakona, jer se oni donose najčešće pod pritiskom više ]o'kalnih, a manje opštih briga.

"| То je za nas već razlog izvesnog nmepovetehnja pre-

ma fom projektu. To se naše nepoverenje pretvotilo u

opoziciju kad smo ga proučili.

Njegova osnovna ideja je da u buduće Banske uprave određuju cene električne energi{e nezavisno od po- stojećih ugovora. Toje protivno čl. 23. Ustava, koji glasi: „Sloboda rada i ugovarania u privrednim odnosima priznaje se”. Ugovor o: ceni električne energije je jedan privredni odnos. Tim se propisom priznaje suverenost i volja saugovorača u privatnho-pravnim odnosima. Ako bi se dopusftila mogućnost ništenja tih zaključenih ugovora, onda bi gornja odredba Ustava bila bespredmetna, jer sloboda ugovora nije potrebna zbog toga da se može da zakliuči ugovor, песо да са роŠtuje pravni poredak. Naročito čl. 23 Ustava propisuje neprikosnovenost privatno-pravnih ugovora sa treće strane, ma ona bila. i službena .

Mi se ne ustežemo priznati da se i u današnjem pravnom poretku od gornjih pravila mogu učiniti izuzetci. Istina, kod nas ne postoji kontrola zakonodavne vlasti, ona je samo politički odgovorna.

II Projekt sa nacjonalno-ekonomske fačke gledišta

Još manje bi se ekonomski mogao da pravda postupa, koji, kao što vidimo, pravno ne može da izdrži kritiku. U skali potreba modernog čoveka, potreba za osvetlenjem stoji dosta nisko. Mnogo je prešniih potreba od nje, kao što su hrana, ogrev, odelo, stan itd.

Ali i kad bismo potrebu za osveflenjem oglasili za prešnu, još uvek ne bi električna energi{a, kao jedno od,-7,

dobara, koje služi za zadovoljenje te potrebe, mogTIq biti oglašena za prešnu. Veliki broji našega naroda~ni

ди