Narodno blagostanje
Страна 740
a
osvetljava petrolejem, a jedan deo još uvek svećom. Instalacija električnog osvetlenja u kući ne sprečava pretplatnika da se koristi i drugim sredstvima za osvetlenje. A bez odela, hrane, ogreva i stana niko ne može da opstane. Početi sa regulisanjem cena električne energije pri potpunoj slobodi ugovaranja cena dobara koja služe za podmirenje najprešnijih ljudskih potreba ne bi se moојо nazvati sistematskim. Mi bismo čak reskirali da nam
se prebaci da smo ovim obrnutim redom počeli zbog
toga što je u našoj električnoj privredi vrlo jako angažovan strami kapital. |
Kupovna snaga našeg naroda iznosi godišnje 20 milijardi dinara. Od toga teško da ide 300 miliona dinara na električnu energiju, a to je 1 i po od sto. Prema izdacima za hranu, stan, ogrev i odelo, koji kod тајоса čoveka iznose 90% celokupne kupovne snage, 11/,% odista ne igra nikakvu ulogu. Ma «kako da je skupa električna energija, ekonomski se nikako ne bi moglo da pravda početak intervencije u oblasti cena kod ovoga dobra. I što je najglavnije ova pozicija u budžetu nacionalnom i individualnom sve je manja. Svi do sada pokupljeni podaci iz 1932 godine dokazuju, da je potrošnja električne energije u toi godini pala za 20 do 30%. Baš zbog toga što osvetlenje ne spada u najprešnije pofrebe i što električna energija nije jedina vrsta dobara, koja služe za zadovoljenje te potrebe, čine, da potrošnja električne energije naročito za ciljeve osvetlenja pada mnogo brže od kupovne snage naroda.
IV Argument deflacije
Glavni ekonomski argument koji predlagači zakona za smanjenje cena energije navode u korist svog shvatanja je monetarne prirode. Oni vele da su opštine 'svojedobno pristale da odmah posle inflacije podignu cene električne energije, usled depresijacije dinara odnosno krune. A da međutim sada, posle deflacije od nekoliko godina, cene nisu spuštene. Mi nemamo statistike kretanja cena električne energije; ne znamo da li ona uopšte postoji. Narodna banka, a ako se ne varamo, i Radnička komora u Zagrebu ne uzima taj artikal uopšte u kombinaciju prilikom izrade indčksa cena, toliko je kvantitativno malen značaj električne energije prema ostalim dobrima u zemlji. Ne znamo da li je i u koliko pala cena električne energije za vreme dellacije; kao što sumnjamo da su opštine pristale, da se u predratnoj valuti ugovorene cene, posle svršene inilacije, revaloriziraju u onoj meri, u kojoj je skočio opšti nivo cena kod nas. Pre će biti da je revalorizacija izvršena u razmeri skoka deviznih kurseva, a toi je mnogo manje, no što je bio skok cena usled inflacije.
Ali kapitalna greška leži u gledištu da mora da postoji striktna, računska, korelacija, između kretanja cena električne energije i kupovne snage dinara. Predlagači kažu, da su se od 1926 godine snizile cene gofivu, mazivu, rezervnim delovima, platama i nadnicama tako, da je totalni indeks cena prema 1926 godini pao; za 39,3%. Istina je da je opšti nivo cena: pao u toj periodi, kao što je istina, da su opali izvesni troškovi proizvoidnje naročito oni, koje pominju predlagači. Ali oni pri tome zaboravljaju karakteristiku električne energije kao ekonomskog dobra, naime, da u produkcionim troškovima služba kapitala iznosi 50% sviju. produkcionih troškova. Predlagačima neće biti nepoznato, da se već 4 godine najbolje ekonomske glave pa i samo Društvo naroda bave pitanjem velikog razmaka između” cena sirovina i finalnih proizvoda. Na prvi pogled se da
„MAPOJIHO БЛАГОСТАЊЕ
___Bp, 47
zaključiti da je to posledica kartela industriskih. poduzeća, koja kupuju sirovine jeftino, a prodaju skupo fi-
nalne proizvode. Ali je dubljom analizom pokazano, da
je vrlo veliki broj industriških poduzeća, uprkos relativno visokim cenama, u vrlo kritičnom položaju. To је dovelo do problema produkcionih. troškova. U svakom industriskom poduzeću ima troškova koji su promenljivi proma obimu proizvodnje; i takvih koji Su nepromenljivi, Kirija za тавасп ostaje· nepromenjena, bez obzira: na to da li se upotrebljava 100% ili stoji prazan.
Ра i direktorova plata ne može da se menja. prema to-
me, da li je proizvodnja u poduzeću -opala ili skočila. Međutim, u industriskim poduzećima među nepromenljivim fiksnim troškovima najglavniju ulogu igra kapital. Mašine se abaju i kad ne rade. Zna se dužina života jedne mašine. Ako prihod preduzeća ne daje mogućnosti da se svake godine rezerviše toliko, za koliko je uhabana mašina (da bi se nova mogla da kupi kad stara bude otkazala), onda to.poduzeće radi s gubitkom. Na'khratko abanje kapitala, a i njegovo ukamaćenje, pretstavljaju najbitnije pozicije u proizvodnim troškovima. A one se ne mogu da menjaju. Ako se kamata može da spusti, kvota amortizacije sigurno ne. Fiksni troškovi opadaju sa rašćenjem volumena proizvodnje. Ne apsolitno, već relativno; apsolutno oni ostaju isti, ali po |edinci proizvodnih dobara u toliko je manji udeo fiksnih troškova u koliko je veći broj dobara proizveden u danoj periodi.
Ovo osnovno pravilo nauke: o pogonu primenjeno na. električnu industriju daje joi neobičnu sliku. Kao što rekosmo, kod nje fiksni troškovi samo zbog službe kapitala iznašaju 50 procenata sviju troškova. Ako ukupni proizvodni froškovi jednog kilovat časa iznose 2 dinara pri obrtu X, onda oni: pri obrtu X3 ne iznose 8 već manje, zbog tioga što kvota fiksnih troškova opada. 1] obrnuto, pri opadanju volumena proizvodnje mnogo brže raste iznos ukupnih troškova po jedinici proizvedenog dobra usled porasta kvote fiksnih troškova. :
Skupoća jednog dobra može biti apsolutna i rerativna. U kapitalističkom društvu niegova se cena iznalazi iz produkcionih troškova. Može jedno dobro da izgleda vrlo skupo, a da pri tome poduzeće ipak'strada zbog nemogućnosti komprimirania proizvodnih troškova. Potrošnia električne energije opada, zbog toga ie sve skuplji jedan kilovat-čas. 1 ako produži opadanje doći će momenat, kad će jedan 'kilovat-čas koštati tako mnogo, da će poduzeća morati obustaviti rad. Ta je cena | suviše visoka za potrošača, a i suviše шака та proizvođača i u takvim situacijama uvek nastaje olbustava pogona odnosno umrtvljenje kapitala. .
„Mogućno ie dakle da usled deflacije cena „ostane nepromenjena, pa ipak za proizvođača nedovoljna, jer monetarni deflaciju može da prati i ekonomska „деПаcija. — snižavanje volumena proizvodnje i sledstveno
ekonomske snage naroda. Poslednje može da se razvija –
brže nego prvo i da zbog toga cena električne energije postaje sve nesnošljivija za potrošače. Iz svega ovoga se vidi, koliko je delikatno pitanie cena električne energije i koliko je o tome malo vođeno računa u pomenttom projektu. | ;
Oblast električne privrede kod nas.ima tek da se
'kodilicira. Zato nije potrebno čekati godinama. Linije,
u kojima će se razvijati električna privreda kod nas, imaju se postaviti što pre. One. imaju važiti:za buduća poduzeća, jer je kod nas ta privreda jošiu povoju. „A
аи