Narodno blagostanje

___11. јануар 1936,

- 2 januara 1936

"док је najmanji pad (izuzev Funding obligacije koje su pale

za svega 8 poena) zabeležen kod 7% zajma iz 1931 sa 20

| poena. Nesme se međutim zaboraviti da je taj skok nastao pred

kraj 1934 godine, tako da su kursevi u poslednjih deset dana narasli za 10—15%.

31 XII 2 31 41

4% 1895 сода. 121— 121— 127.50 128.50 5% 1902 god. 121— 121— 121— 123.50 4-12% 1906 год. 105.50 106.— 107— 112.4-72% 1909 god. 105.50 105— 106.— 108.5% 1913 god. 117..50 116.— 116.— 121.—

. 4iJago 1910 god. 106.— 105.— 106.— 107.41j5% 1911 god. 106.— 107.— 107.— 107.50 7% 1931 god. 185.— 182.— 189.50 186.90.— 89.— 90.— 91.—

5% Funding

Kursevi naših papira na njujorškoj berzi bili su: 7% Bler 88% Bler 7% Seligman 24—25 241Ja—25 231Ja—27

Devizna berza

Na beogradskoj deviznoj berzi Beč i London su znatno

skočili i to Beč od 910 na 920, a London od 247,85 na 250,37. _ Isto su se tako popravili i grčki bonovi od 29,50 na 30, dok su

nemačke klirinške obveznice i Madrid ostale nepromenjene na

1400 odnosno 675.

Grčki

London Berlin _ Вес Резја Madrid bonovi

31 24862 1400 911,86 __ 675 30 9 | 25037 1400 920.— —___ 675 30

Obrt |e na deviznoj berzi iznosio 13,9 mil. dinara. Najveći je bio u nemačkim klirinškim uputnicama 5,5 i devizi Lon-

don 2,4, devizi Beč 1,6 itd.

Kursevi na ciriškoi deviznoj berzi ne pokazuju većih promena. London i Njujork su nešto čvršći dok su ostale devize malo popustile, Beograd prema prošloj. nedelji neprome-

njen na 7. 31-I 30-V 28-XII 24-XII 2-I 9-1

Amsterdam 209.10 209.30 209.50 208.90 208.95 208,70 London 15.16 15.21 15.289/a 15.181/a 15.15 15.181|a Njujork 311.34 306.625 3095/a 308.1/a 307.5/s 307.5|g Berlin 124.50 124.60 134.50 123.80 1283:70 123.65 Pariz 20.38 20.374 20.38 20.311} 20.35 20.28 Prag 12:07 | 12.875. 1280. (277. 1249. 1274 Beograd 12 7.02 7.02 7.01 7.— T1.—

Na slobodnoj deviznoj berzi kursevi su u skoku. Tra-

· Фпја је гпа!по уеса од ponude, tako da je funta skočila na 251 · од. 248" |2—249! [> ап ве гоба т из taj kurs nije pojavila. Švaj· carski franak popravio se od 16,35—16,45 na 16,45—16, 50, fran-

cuski franak notira 333—336 prema 331—333. u prošloj nedelji, dolar 50,45—50,85 prema 50,15—50,50. Zlato 325 bez posla.

· НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ _

Страна 31

РОБНО ТРЖИШТЕ

Пшеница. — Хосистичка тенденција на светском тржишту пшенице владала је и у овој недељи. Канадски уред успео је да прода још неколико милиона бушела. Последњих недеља Канада је успела да свој сток пшенице смањи за 25—30 мил. бушела. Аргентина се повукла са тржишта. Услед подбацивања овогодишње жетве она ће своју извозну политику изменити у томе смислу, да извозни вишак уновчи по што повољнијим ценама. То ће, несумњиво, пружити могућност Канади да своје залихе још више смањи. Из овога се може закључити да ће у другој половини текуће кампање на светском тржишту пшенице владати чвршћа тенденција но што је био случај ранијих година. То у толико пре, што Амстралија успева да вишкове овогодишње жетве пласира на иностраним тржиштима без већих тешкоћа.

На тржишту у Ротердаму, концем недеље, цена је нотирала 5.16 хол. фор. за квинтал, а Чикаго 102:%/, центи за бушел.

На домаћем тржишту у овој, према прошлој недељи, није било никаквих промена. Пражња је још увек врло мала, а и понуда и довози сведени су на најмању меру. Млинови као купци још увек отсуствују и очекује се да ће се појавити са тражњом тек концем овога или, најкасније, почетком идућег месеца. Цене су нотирале: на Тиси и Бегеју 174—175, на Сави и у Шапцу 170, на главној прузи србијанска роба 173—174 дин.

Кукуруз. — На међународном тржишту кукуруза ситуација у овој недељи остала је непромењена. Ротердам је нотирао, као и прошле недеље, 2.65 хол. форинте за квинтал, а Чикаго 62 центе за бушел.

Ни на домаћем тржишту није било никаквих промена. Главни купац је Призад, који подмирује потребе пасивних крајева, које су ове године услед неродице изванредно велике. Франко утоварна станица Призад је плаћао 105 дин. Шлепска роба за термин мај нуђена је по 120 дин. али купаца није било.

Стока. — Ситуација на сточном тржишту у Бечу ове недеље остала је непромењена. Ниже цене тумаче се мањом потрошњом после празника, што је уобичајена појава сваке године у ово време. Свиње су продаване по 1.35—1.48—1.50 шил,. према врсти. Цене говеда нотирале су: прима 95—110, секунда 85—95, терција 70—80. шил.

Услед већих довоза из Румуније и Мађарске и уобичајеног смањења тражње, на прашком тржишту свиња ове недеље цене су знатно попустиле. Док су прошле недеље свиње продаване по 7.20—7.40 кр., ове недеље је цена пала за 0.60—0.70 филира на 6.20—7.20 кр. према квалитету,

На домаћем тржишту свиња, услед знатне продукције, влада доста лабава тенденција. Прима свиње у овој недељи рађене су по 7—7.25, средње, које се извозе у Аустрију, по 6—6.50 а лаке, намењене домаћем тржишту, испод 6 динара. Говеда се раде само за унутрашње потребе, те су услед тога цене веома ниске. Прима говеда добијају се данас за 4 динара, а средње 2.80—3.20 дин. Поведа лошијег квалитета, као што су краве и т. д. продају се по 1.50—2 дин. кг. Понуда је прилично велика, јер сељаци, при овако ниским ценама стоке с једне, а с друге стране релативно високим ценама сточне хране, немају рачуна да држе већи бро: стоке.

ТРГОВАЧКО ОБАВЕШТАЈНИ ЗАВОД А, Д, ::

R. G.DUN г СО. _

MKıaz Wim=za} rome 39.

А НЕ O II OL i O TO RA ата WuuHHHHHHuHBpMHHHHHHHHHHMHHBHNMMHHagnHnRnMRuHHHuHMHHHHBMHHMHHDuUBBRMHIHB—_

НАЈВЕЋА ИЗВЕШТАЈНА ОРГАНИЗАЦИЈА

БЕОГРАД ЗАТРЕЉ

Бериславићева 7.