Narodno blagostanje
40, март 1934, –
: Зетепја по | 4.2
Hmeli 8.3 47.8 Zaklana živina 3.6 5.3 Јаја 33.0 49.7 глупа | 17.4 12.1 Kože | 5.9 7.8 _ Огадемпо drvo 3.4 4.7 Opijum | 3.6 13:7 Bauksit 3.9 5.0 Olovna ruda: 2:2 3.3 Sirova kudelja 8.0 12.8 Sirovi bakar 151.8 161.0
__ God. 1932 igrala su vidnu ulogu dva proizvoda: bakar i jaja. U prošloj godini njihov se broj uvećao kukuruzom, Šljivama, hmeljom i kudeljom. Kod bakra i ostalih metala naš izvoz nije bio oštećen novom nemačkom trgovinskom politikom pošto Nemačka ove artikle ne proizvodi. Kod ovih naše šanse za IZVOZ zavise uglavnom od cene i kvali:eta naših proizvoda. Sasvim je drugi položaj poljoprivrednih proizvoda. Veličina njihovo.g izvoza zavisi, pre svega, od nemačkih kontingenata, visine carina i od odredaba o standard:zaciji. Kao. Holandija moramo i mi nastojat da dobijemo kontingente za najvažnije naše izvozne proc izvode u Nemačku, koji već podležu planskom regulisanju. Pri tome je važno da nemačke odredbe o standardizaciji odgova-– raju našim proizvodima. Kao što je poznato, za 5 ме 1 јаја imali smo kontingente i u sadanjem trgovinskom provizorijumu. Prema obaveštenjima naših izvoznika Šljiva još nismo iskor:s\ili Ceo. kontingent pošto je Nemačka isti kontingent dodelila i Kaliforniji, koja je, zbog depresijacije dolara, bila znatno jevfinija. Zbog toga je Nemačka prvo iscrpela kalifornijski kontingent, pa je tek potom pristupila uvozu naše šljive. Manje konžingente za sveže šljive i pekmez verovatno nismo takođe iskoristili zbog visokih carina.
Za budući razvoj našeg izvoza и Nemačku od značaja je činjenica da su prošle godine, pored jaja i bakra, još nekoliko pro:zvoda postali značajni. To daje nadu da mogućnost pOvećavanja izvoza postoji i kod drugih proizvoda — uprkos autarkiziranja Nemačke. To je u toliko značajnije, jer je poslednji trgovinski ugovor sa Itavijom, našim najvećim tržštem, zna'no pogoršao naše izvozne mogućnosti. To isto važi i za austrijsko tržište pošto postoji opasnost da OVA, kao. i Italija, favorizira uvoz iz Mađarske na štetu naše zemlje. -
За наше кредитне установе претставља овај дан један врло значајан датум. Пре свега за све оне новчане заводе, који су последње две године прибегли мораторијалној заштити 55 5 и 6, пошто тог дана ова заштита дефинитивно престаје — саобразно Уредби о заштити новчаних завода и њихових веровника од А децембра 1933 године. Том Уредбом остављен је рок од три месеца — који, као што видимо није продужен и ако је можда било очекивано — у коме се кредитне установе, које су се користиле ранијом заштитом имају изјаснити, путем нове молбе, за одлагање плаћања, санацију или ванстечајну ликвидацију. Са 4 мартом престаје заштита по 55 5 и 6 и ступа на снагу нова заштита, за оне банке које је траже. Кредитне установе које су досада биле под заштитом а нису поднеле до 4 0. м. нову молбу за једну од поменутих трију алтернатива — аутоматски губе сву заштиту и изложене су правним последицама.
Под 8 5 било је укупно 69 банака а под 5 6 свега 81, дакле укупно 150 завода. До сада, тј. до 5 O. M. — пошто је 4 била недеља — поднело је молбе за заштиту око 132 банке, од чега 120 за одлагање плаћања, 7 за санацију и 5
Наши новчани заводи и 4 март!
i
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 167
за ванстечајну ликвидацију. Нових банака, тј, таквих које се заштитом још нису користиле, има око 20, а око 40 ба-
"нака, које су досада уживале заштиту, више је нису тражиле.
То је биланс пријава за 4 март. Друге појединости још нису познате. Свакако су новчани заводи морали имати огроман посао, док су прикупили и средили све податке онако, као што је то тражено, Поред отплатног плана, барем за прву годину, морале су навести и рок за који траже заштиту. Уредбом је предвиђено време од пет година, само изузетно више, али је претежни број банака тражио рок од 12 година.
Интересантно је свакако, да око 40 банака више неће нову заштиту. Не верујемо, да су се прилике код њих за време мораториума толико поправиле да ће сада моћи нормално радити. Него, заводи са досадашњом заштитом вероватно нису били задовољни. Покушаће без ње, а ако буде који од поверилаца упоран, и не буде хтео пристати на аранжман, онда ће те банке, као што то могу и сви остали заводи ван заштите сваки моменат урадити а то је тражити одлагање плаћања, санацију или ликвидацију.
Молба за одобрење санације изискује и молбу за одлагање плаћања. |
још није наступила права сезона“ производње јаја, а цене на велико у јануару и фебруару пале су за половину према онима у новембру и децембру. Док је првокласна штајерска роба концем децембра и почетком јануара плаћана 14—16 динара кг. у јануару пала је на 6—8 динара. Оволики пад цена у овим месецима није се десио ни у једној ранијој години. Изузетак чини прошла година, када су цене катастрофално пале у другој половини марта због повећања царине у Немачкој и отказа трговинског уговора са нашом вемљом. >
Непсвољни изгледи пред сезоном јаја
а or ara aa rar
Садашњи пад цена проузрокован је углавном релативно повољним временом због чега је производња готово у свима земљама доста рано отпочела. Због тога пад цена у јануару овога пута није се десио само у извозничким, већ и у увозничким земљама, на пример у Немачкој, Италији, Француској и т. д. Али је пад цена у земљама извозницама далеко већи од онога у увозницама. Положај првих, у које спада и наша, у толико је тежи што су изгледи за извоз у овој години врло рђави. Велика производња земаља увозница у ово време имаће за последицу знатније конзервирање робе, која ће се употребити за зимске месеце због чега ће ове земље у то време смањити своје увозне потребе. То вреди нарочито за Немачку.
Италија ће, због веће сопствене производње, такође смањити увоз у овој години, Аустрија је извршила повећање царине на јаја, са 30 на 60 шил. за 100 кг. у намери да ваштити своје произвођаче. То су, међутим, главна извозна тржишта за наша јаја. У 1932 она су апсорбовала непуних 90% нашег целокупног извоза. Остала тржишта су, изузев швајцарског, од малог значаја. Али заједно са швајцарским она не могу надокнадити губитак главних тржишта. Сем тога, има и других разлога, који ће допринети отежању извоза. Овде долазе у обзир пре свега врло строги прописи о стандардизацији, Тако се, према новим прописима, у Немачку може извозити роба, која тежи 57.5 кг. 1000 ком. које ми немамо у већим количинама.
Све ове чињенице говоре да су изгледи за извоз и цене јаја у овој години врло рђави, знатно гори од оних у прошлој години,