Narodno blagostanje
31 март 1934.
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна. 211-
Д-р Славко Станић, секретар Трговачко-индустриске коморе, Н. Сад
ЗАР ПОШУМЉАВАЊЕ ВОЈВОДИНЕ2
— Прилог проблему наше привредне преоријентације —
1 Преоријеншација атрара у правцу пошумљавања и сшварања пашњака. — 17 Када се врши 5 пошумљавање 2.
5
__У „Југословенском Дневнику' објављен је чланак „Да ли може бивша Војводина остати житница Средње Европе»", у коме се заговара једна револуционарна економска преоријентација Војводине. Таква се мера не би могла изводити без претходне опширне дискусије. |
Данашњи чланак је у главном критички.
У поменутом се чланку постављају следеће поставке:
1. Производња житарица постала је нерентабилна, и, према томе, треба вршити преоријентацију производње, односно смањити обрађену површину житарицама.
9. Тако ослобођену површину претворити у пашњаке и шуме.
На тај начин омогућиће се прелаз сточарству, јер ће бити јефтине крме, а товљење неће бити упућено на „вештачку храну“. :
| 3. PeHraGHMHOCT CTOUapcTBa доказује Пољска својим извозом стоке.
4. Пошумљавање Војводине значиће у ствари враћање 60 и 70-им годинама прошлог века, када је извоз стоке био врло интензиван, а тиме и благостање велико.
1 Преоријентација аграра у правпу пошумљавања и стварања пашњака.
Идеја о пошумљавању и претварању у пашњаке зиратне земље није оригинална. Она прет-
ставља, нарочито последњих година, предмет живе“
дискусије у аграрно-политичкој литератури и од стране разних реформаторских политичара. Тако у Немачкој многи заступају гледиште да се један део латифундијских добара у Источној Пруској која до сада претстављају зиратно земљиште, треба пошумити. |
У Америци је садашњи претседник републике Френклин Рузвелт још као гувернер Државе Њујорк започео свестраним научним испитивањима услова рентабилне производње у земљорадњи. Резултат тих испитивања био је, да извесан део обрађене површине уопште више не може да дођеу обзир за културе. Држава Њујорк почела је да откупљује те земље и да их пошумљује. За ову сврху стављени су на расположење велики кредити.
Шта нам говоре ови покушаји»
У првом реду ваља имати на уму различиту економску структуру сваке поједине земље. Што је за Немачку и Америку добро, не мора бити и за нас. Код Немачке ради се о врло лошој земљи а домаћа производња дрвета је дефицитарна. Код Америке је главни циљ смањење обрађене површине, па је природно да се прво извлачи лошија испод културе и ставља под шуму. | | Претвори ли наш сељак и најмањи део свога виратног земљишта у незиратно, може лако да на-
прави у свом газдинству дубоке промене. У Војводини нема ни онако рђавих тла као у Сјед. Америци и Немачкој. Шта више, квалитет земљишта спада међу прве у нашој земљи. Узевши за пример Рузвелтов план, Војводина би као предео са најбољим квалитетом тла морала бити последња у нашој земљи која би дошла у обзир за пошумљавање једног дела њене обрађене површине.
II Kama ce врши пошумљавање 2
Пошумљавање се врши редовно у два случаја: 1. када земља још или уопште није способна за земљорадњу, и 2. када земља није више способна за земљорадњу.
Први случај важи за слаба тла, живи песак, голет и крш. Пошумљавање таквих предела је економски корисно, оно подиже благостање до тада пустих крајева, а у случају живог песка и слабог тла, везивањем органских састојака земље снажи земљу и спрема је за земљорадњу.
У току историје шуме су се из долине све више повлачиле према врховима горских предела, уступајући боље тло земљорадњи, и повлачећи се према горим тлима. |
Када настане криза земљорадње, услед нерентабилности, долази се до закључка да шума
"треба да заузме своје раније положаје и да се по-
ступно шири на сва она тла, која услед рђавих квалитета уопште више не долазе у обзир за земљорадњу. А то важи за други случај.
Сечом шуме у долини крочи и напредак културе и благостање. Тада је сеча знак да се становништво повећава и да треба простора за живот.
За писца горњег чланка наступио је други случај: земља није више способна за земљорадњу, јер земљорадња није више рентабилна. Узима се да је данас тако. Узмимо и то као тачно да је сточарство рентабилније. Али задржимо се мало на закључку, да ће се сточарство унапредити пошумљавањем и стварањем пашњака, јер је баш у том тврђењу кључ решења аграрне кризе у Војводини.
Пре свега ноторно је познато да је сточарство
(првенствено гајење стоке затим и свиња) тесно
повезано са напредном земљорадњом. Земљорадња и сточарство претстављају у нашем сељачком газдинству једну недељиву целину, напредак једне не може се замислити без напретка друге. За правилно нагнојавање земљишта, потребно је држање крупне стоке. Тек јачањем земљорадње и паралелним опадањем ливада и пашњака расте и јача квалитативно и квантитативно и сточарство. Код интензивне обраде земље могу се сви отпаци (слама, стрњика) врло корисно употребити за исхрану стоке. )
Писац евоцира прилике из 60-тих и 70-тих година прошлог века, када је сточарска трговина