Narodno blagostanje
Страна 212
у. Војводини била врло јака. Он би хтео из тога да изведе закључак да је и број стоке тада био већи.
Ми немамо додуше податке за бившу Војводину, али располажемо подацима из бивше Угарске. Ево шта говоре цифре:
| Угарска: Год. Крупна ст. свиње овце козе 1851 4,494.000 4,958.000 10,687.000 – 1;060.000 1880 5,810.000 — 9,838.000 —–
1895 6,738.000 _ 7,330.000 8,112.000 308.000
1911 7,319.000 „7,580.000 „8,548.000 426.000
Ако узмемо у обзир да је привредна структура бивше Угарске била претежно једнака структури наше Војводине, можемо с правом повући закључак, да се у Војводини баш после 60-тих и 70-тих година подигло сточарство и то са подизањем и интензивирањем земљорадње. То повећање броја стоке трајало је све до рата, а последњих година је продужено.
_ Како се види опало је само гајење оваца и коза, као последица повећања зиратне површине, пошто су ове врсте стоке везане за ливаде и испашу. У осталом опадање оваца и коза у Војводини има се приписати паралисању великопоседа, извршеног аграрном реформом.
Иностранство данас тражи квалитативно месо и сточне производе (маслац, сир) који се уопште могу производити само у оквиру сељачких газдинстава с интензивном обрадом земље.
Враћање пашњацима и пошумљавање нашег тла (одн. једног његовог дела) био би експерименат, који би довео нашег војвођанског сељака на руб- материјалне пропасти и на до сада незапамћено срозавање његовог културног нивоа.
Најзад; ваља истаћи и то да данас све важни-
је место заузима живинарство и производња јаја“
што: је код малог и средњег поседа омогућено само интензивирањем земљорадње: Ова грана сточарства омогућава крајње искоришћење свих отпадака сељачког газдинства. При нашој напредној земљорадњи ми имамо огромних могућности подизања сточарства; Пре свега спадамо у ретке земље које производе под врло повољним условима кукуруз. Ми можемо кукуруз још увек да пласирамо готово у свим количинама у иностранство. То нам показује статистика наше спољне трговине. Боље је када би га уновчавали на тај начин да га претворимо у стоку и сточне производе. То, међутим, не зависи од нас, него од наших трговинских споразума: Ми имамо сјајне услове за производњу шшенице. Ако је извоз стоке. могућ, ми ћемо и таненицу претворити у стоку. То исто важи за. от; патке чнећерне репе, за кромпир и љуске од Крам нираи Т. д.
И "сада се поставља питање: где је овде економска рационалност да ову богодану, земљу коју обрађује вешта рука марљивог и истрајног нашег сељака, претворимо у парлог или пошумимо, а с друге стране имамо 'велика подручја голети и крша који морају да се пошуме»!
За пошумљавање су поред тога потребни велики капитали. Ко ће те капитале набавити» Ја мислим да смо ми данас већ начисто да таквих канитала нема, нити се могу добити 'од иностранства.
"Даље, док се дочека укамаћење капитала 'уло-
_НАТОЛНО БЛАГОСТАЊЕ ___ Бр. 14
женог у пошумљавање мора проћи период од 4—5 генерација! Нама не требају лекови који ће дејствовати после 4 или 5-те генерације! Чему, дакле, пошумити Војводину, када је наша земља тако 60гата дивљим шумама, и када већ деценијама чекају
Јужна Србија, Далмација, Херцеговина и Хрв. При-
морје да се њихов крш пошуми»
Ако Војводина нема дрва, има их у нашој земљи доста и сувише. Где би била економска рационалност, када би се почело у једном делу државе са производњом једног производа, кога у другом делу државе има у изобиљу. И то још са скупим капиталом, када нам је он потребан за производњу стотину важнијих производа» Ако дакле расмотримо структуру наше земље и специфичне услове аграрне производње у Војводини, онда морамо доћи до закључка, да нам нити прошлост нити садашњост наших привредних прилика не намеће претварање специфично житног тла у шуме.
Истиче се, да Пољска има да благодари свој извоз стоке великим шумским пределима и пашњацима. Од обрађене површине има Пољска зиратне земље и вртова 50,5% а пашњака и ливада 17%, док Југославија има 51,6% и 43%. Што се тиче. шума то од укупне површине има Пољска 22%, а Југославија 30,5%. Док у Југославији отпада на једног становника 0.57 ха шуме, дотле у Пољској отпада само 0.30 ха!
Да је дакле писац узео статистику у руку, он нам не би дао за пример Пољску. Јер, како се види, и у пашњацима и у шумама, наша земља је далеко испред Пољске. Или би писац хтео да само за Војводину спроводи преоријентацију аграра, а да не узме у обзир целину наше народне привреде» Извоз стокегиз Пољске: не претставља, наиме, ни издалека 'онакву важност за привреду Пољске, као што то претставља писац,
Погледајмо извоз живе стоке из Пољске.
Пољска“)
Вредност извоза живе стоке у милионима динара“ 1927 12150 | 1930 ___| 100 1928 — 1,400. 1951 — _ 528 1929 — 1,350 10932 — 284
JOK. је извоз живе. стоке. из Југославије износио у 1931 год. 740 мил дин. а 1982. 465 мил, динара.
Од укупног извоза, отпада у постоцима,- по вредности, на извоз. живе стоке:
1997 :558}7;G 1950 === ХЕДИ поре олом 9: 1931 e CM 0 1929 === 10.950 МУЗА ОНЕ 50
Како видимо у 1952 години извоз живе стоке смањио се на цигло. 3,6% од вредности укупног извоза у тој години, док је у Југославији те године износно 15,22%.
А“ и за тако мали извоз стоке има Пољска да заблагодари, не својим шумама и 0 ама, већ интензивним сељачким газдинствима у западној Пољској, на којима се нарочито товљење свиња 1 O 07 1 употребом кромпира. и отпа-
те petit Annuaire агаве где Та Ројостпе, оне
'Central de Stafistique 'de la. Republique 'Polonaise, 19359.