Narodno blagostanje
28. април 1934.
|| _______ 98 Енглески министар финансија г. Чемберлен постигао је изванредан успех у прошлој буџетској години. Док су. све земље У дефициту, Енглеска је остварила суфицит од 31,1 милиона фунти, који премаша свако очекивање. Приходи су били за 25,8 милиона већи него што је било предвиђено, а расходи за 1,4 милиона мањи. Додуше, ако би се одбио изузетни приход пореза на наследство од 10 милиона фунти, који је добијен смрћу једног од најбогатијих Енглеза (Елермана), и кад би се · увео у обзир износ неплаћеног дуга Североамеричким сједињевим државама, показао би се дефицит од 5 милиона. Али је он иза прошлогодишњег, који је износио 32 милиона. (С друге стране могао би да буде још за 11,1 милиона већи, јер дотација фонду за амортизацију државних дугова и исплата дуга Америци од 10фф нису били буџетом предвиђени. Прошла буметска година показује знатно побољшање на страни издатака, услед конверзије државних дугова 1932 год., која је донела уштеду од 50 милиона. На страни прихода, који су били за 2) милиона мањи него прошле године, побољшање се показало код споменутог пореза на наслед"ство и код увозних царина. Царински приходи били су за 12 милиона већи од прошлогодишњих. То је последица појачаног протекционизма, а можда и већег увова сировина. Порез на доходак мањи је него прошле године. Порески притисак и образовање доходака нису се, дакле, битно изме нили, јер је ниво цена остао исти. За успехе на страни прихода треба захвалити општем побољшању економске ситуације.
Али кад се има у виду дау буџету нису јавни радови, онда се он преставља у сасвим другој светлости. Могло се изићи у сусрет извесним захтбвима за пореска олакшања, без нарочите опасности по равнотежу. Чак је поновно предвиђен суфицит у износу Од 20,1 милион. Уосталом, нови је буџет исто тако опрезно израђен као и прошлогодишњи и показује приближно једнаке коначне суме као прошлогодишњи. Приходи су предвиђени са 721,2 милиона а расходи 698,1 милиона.
Само су порески приходи на доходак, таксе и царине, предвиђени са нешто већом сумом. При томе треба имати у виду да је пореска стопа на доходак, која је 1931 била повећана, поновно снижена за 5 пенса. И порез на аутомобиле је смањен за 25%. Дуг Америци и репарације од Немачке нису такође предвиђени. (С друге стране чиновничке плате, које су 1931 снижене за 10%, поновно су повећане за 5%, а помоћ незапосленим радницима, која је исте године смањена, поновно је враћена на стару висину. Све ове мере претстављају оптерећење буџета са неких 30 милиона фунти.
Извршење новог буџета зависиће великим делом и од тога, да ли ће се оживљавање привреде наставити у мери која ће омогућити увећање пореских прихода, без истоврс"меног повећања камате. Осим тога, на извршење буџета неће бити без утицаја ни регулисање међународних дугова, које се очекује, јер би потпуна исплата дуга С. А. Д. без одговарајућих прихода потпуно апсорбовала предвиђени буџетски суфицит. —
Повољно стање државног бупета Енглеске |
RUR a a a a |
i Konačno rešenje krize otežava EPlancuski Frangi u: svetlosti , i2Ra netVO74; koja dovodi do {eancuskog bilansa plaćanja nerazumevanja događaja, a time i do nepotrebnog straha. Privredna politika mora naročito da računa sa ovim psihološkim faktorima. Zbog toga se mora veliki deo njene snage utrošiti za ispravljanje nastalih i netačnih interpretacija. Mora se stalno naglašavati, da događaji koji prema spoljašnosti izgledju isti, u raznim vremenima, na
|
Х
НАВОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 279
raznim mestima, i tačnije posmatrani, mogu imati sasvim га-
lična značenja. To danas važi naročito za tumačenje kretanja
zlata, jer je budućnost valuta jOŠ uvek neizvesna. U vezi s tim stoji i Krivo tumačenje bilansa plaćanja, jer se veruje да 5е pomoću njih može rešili razvitak privrede i položaj valuta.
Već smo pisali o sumiji u stabilnost nemačke marke S obzirom na njeno minimalno. pokriće, regulisanje dugova i trgovinsku politiku. Ali ni tako sigurna valuta kao što je francuski franak mije manje izložena sumnji u njezinu stabilnost. Povod za to je dala slučajna jednaka vrednost viška uvoza robe u Francusku 1933. god. i opadanja zlatnih „zaliha Francuske banke u isto vreme. Dok je Francuska uvezla za 9,2 milijardi franaka više, dotle je Francuska banka izdala 6,1 milijardu franaka zlata i 3,3 milijade fr. deviza. Iz toga mnogi zaključuju, da će Francuska morati ubuduće svake godine višak uvoza plaćati iz svojih zlatnih rezerVa, što bi naravno za valutarnu situaciju zemlje bilo od katastrofalnog značenja.
Protiv toga je s pravom ustao Jenny, ekonomski saradnik „Tempsa”, koji dokazuje da gubitak zlata ne stoji u vezi sa spolinom trgovinom. Od 9,4 milijarde franaka, po prilici 3,8 milijardi nije ofišlo direktno, u inostranstvo, već je tezaurirano u zemlji, Ali ireba dodati, da je izvesan deo te Ssumč ртеђесао a Englesku. Od preostalih 5,5 milijardi franaka odnose se 4,4 milijarde na transakcije kapitala. Od toga otpada: 1 milijarda na kredite date Belgiji 0,5 milijarda 'da:ih za otkup francuskih vrednosnih mpapira u inostranstvu; 2.5 milijardi na odliv inostranog kapitala. Ostaje dakle 1,5 milijarda franaka, koji su Se mogli iskoristiti za isplatu robe, ali to se ne može tačno UutVIditi. Približan je saldo i kod bilansa plaćanja. Prema proceni „Uinformation”-a iznosi višak bilansa: usluga 3,5 milijarde iranaka, a bilans kamaa 1,0 milijarda franaka, čime |e delicit trgovinskog bilansa plaćanja smanjen na 4/7 milijarde. Gore navedenim transakcijama kapitaia ovaj saldo pada na 0,7 milijardi franaka. Kako je ovaj saldo izravn + ne može se statistički ustanovifi. Ali u svakom slučaju je jasno, da ie pasivni saldo vidljivih pozicija. bilansa plaćanja izravnat manje kretanjem zlata, a više preko nevidljivih pozicija bilansa plaćanja. Po ovim роslednjim kretanjima SC пе mogu doneti zaključci o razVitku privrede, dok se nč uzmu u obzir unu'rašnji privredni faktori. Tako odliv kapitala putem kredita znači obezbeđenje protivrednosti + kamate preko toga, otkup domaćih vrednosnih papira u inostranstvu smanjenje budućih obaveza prema inostranstvu, a povratak s'ranih kapitala, uklanjanje faktora. koji su izazivali poremećaj na novčanom tržištu. Ni o onom ostatku koji ič ostao neobjašnjen ne mogu se praviti zaključci O пјесоуој ме2 sa kretanjem deviza, jer se i iza toga mogu kriti razna kretanja kapitala. Uostalom, ovaj mali ostatak godišnjeg bilansa plačanja ne bi mogao biti od uticaja na deviznu situaciju, koja u toku godine može svakodnevno rasti i padati. Sledstveno, on Te može ipretstavljati nikakvu opasnost za francuski. franak. az C— Крајем прошлог месеца одрСубвенционирање помор- _ жана је У Хамбургу Ваше ckor GponapcrBa Ha Meljy- ~ and International Маг т Коп-
народним форумима ferene Ha којој су учествос __________НЗСЦ делегати поморских друштава Енглеске, Немачке, Италије, Холандије, Шведске, Норвешке и Грчке. Расправљано је о узроцима и последицама политике субвенционирања поморског саобраћаја, коју спроводе многе владе због ублажења његове кризе. Донет је закључак, да се предложи владама да обуставе субвенционирање и да се ублажење кризе решава међународном сарадњом. Пошто је установљено да садања расположива. светска тонажа далеко премашује стварне потребе, израђен је план о искључењу 25% тонаже из саобраћаја на тај начин, што ће владе давати накнаду за то од пола фунте ва шестомесечно неискоришћавање сваке регистарске тоне,