Narodno blagostanje

Страна 280

Тиме ће се подвозне цене по тони повећати и после изве-

'сног времена добити потребна средства за даље приватно

финансирање ове акције. »

У овом случају се ради о истим тешкоћама које постоје и код покушаја ограничења производње. Повећање тонаже у новим конкурентским земљама на рачун старих претставља у поморском саобраћају исти значај, који на подручју производње има индустријализација аграрних, или реаграризација индустриских земаља. У колико поједине Земље уз остале услове имају потребне капитале за преоријентацију, борба против аутаркизирања постаје безизгледна, јер још увек национални мотиви играју првокласну улогу.

Борба против политике субвенционирања могла би дати боље успехе, Истина, годишњи извештаји приватних и државних институција за поморско бродарство дају противну импресију. У њима се траже од влада велике помоћи за бродарски и поморски саобраћај, а владе их обећавају. Чак и у Енглеској су и заинтересовани и меродавни кругови у томе једнодушни, што се види из изјаве министра трговине Кипсталпа. Хамбуршки предлози за укидање субвен-

„ција имају слабе изгледе на успех, јер се оне дозвољавају

изнимно, на привредној основи. А то „значи, да су оне до-

· звољене као борбено средство против субвенција других др-

жава, или због валутарних промена. Међутим се и ту рађају нове потешкоће. Као што у међународној размени робе, а за заштиту домаће радиности, царине и одговарајуће субвенције не играју одлучну улогу, тако и код међународног поморског бродарства неће играти одлучну улогу субвенције, које су нарочито уведене после рата. Ново државно интервенционистичко сретство, контингентирање, пренеће се и на међународни, а за заштиту националног поморског саобраћаја, · Повод за то већ постоји код обалног саобраћаја, који

је у већини земаља законом осигуран за домаће поморско бродарство. Ова Бе се политика несумњиво проширити и на прекоморски саобраћај. Познати су захтеви Ливерпулског друштва за поморски саобраћај, које тражи да се у преференцијалној размени робе између појединих земаља енглеске империје искључе иностране лађе. Код тога су остављена отворена врата само за оне државе, које желе да приступе у империјални блок. Недавно је Рузвелт (потписао уредбу по којој се сва роба, за чију производњу држава даје помоћ, сме товарити и извозити само американским лађама. Листа свих тих производа још није објављена, али је сигурно да ће на њој бити и пшеница и памук, јер се за ограничење засејаних површина даје државна помоћ. Већ су поднети предлози, да се увоз робе, која се не превози американским лађама, царинским мерама много строжије ограничава. Финансиски одбор француског парламента је предложио, да се у све трговинске уговоре уносе одредбе, да најмање половина контингентиране робе која се довози преКо мора има да иде под француском заставом. То. је већ спроведено у трговинском уговору са Шпанијом код увоза банана са Канарских острва. Ово ограничење превоза робе страним лађама у корист домаћег паробродарства ће несумњиво уследити код свих европских држава као реакција на Рузвелтове одредбе. Ове промене имају уосталом и у историји свој узор: Кромвелов акт о навигацији од 1651 год. Дакле, мења се само досадања форма поморског протекционизма. Што се тиче саме хамбуршке конференције, није тешко бити пророк, да ће она имати успеха у борби против субвенционирања. Само тај успех је привидан. Субвенције надокнађује много јевтиније и успешније средство: бојкотовање туђих застава. А то значи, да протекционизам, против ког се у ствари и хтела водити борба, остаје и даље. Нарочито изненађење ће бити за Холандију и Скандинавске државе, које до сада своје поморско бродарство нису суб-

НАРОДНО ВЛАРООТАЊЕ

Бр. 18

венционирале. Оне се грозничаво спремају на конференцију делегата влада у Лондону, која према хамбуршким предлоЗима има да приведе крају питање субвенционирања у међународном поморском бродарству.

уха

Francuska železnička društva Saniranje francuskih že- pokazala su od 1930 2. deficite, leznica koji su progresivno rasli, i u

1933 zg. iznosili preko 4 milijarde franaka. Njih su izazvali. veliki izdatci za namešfenike i poreze s jedne ji smanjenje prihoda s druбе strane. Iz nacionalno-ekonomskih razloga je bilo nemoguće povećanje tarife. Sve jača konkurencija autobuskog saobraćaja oduzimala je železnicama najrentbiinije prihode, te je akcija za saniranje železničkog saobraćaja postala neodložna.

Godišnji deficiti društva ргепозен! «и 105 од 1929 о па jedan zajednički fond, čije je ukamaćenje i isplatu garantovala država. Dosadanja suma deficita iznosi oko 15 milijardi fr. Kod saniranja državnih izdataka moralo se prići i rešenju OvOZ problema. Glavni zadaci su kod toga bili uklanjanje zaduženja železnica i stvaranje mogućnosti da železničke kompanije rade bez novih zaduženja. U vezi sa dosadanjim planom ušteda u državnom budžetu iskorišćeno je smanjenje prinadležnosti državnih službenika za sprovođenje sličnih mera i kod saobraćajnog osobПа. МЕ сто, pišući o problemu francuskih železnica pre godinu dana (Br. 18 iz 1933 9.) naglasili, da je uštede najviše moguće postići na toj strani. Sada su madnice smanjene za 5—10%, a penzije od 4 15% Sem toga je kod penzija zamenjen dosadanji sistem kapitaliziranja godišnjim doprinosima u visini stvarnog izdavanja. A to pretstavlja znatno smanjenje. Samom reorganizacijom preduzeća biće otpušteno 60.000 radnika i nameštenika. -

Uz ove mere štednje izrađena je osnova i za povećanje prihoda regulisanjem odnosa između železničkog i autobuskog saobraćaja. U tome nisu kopirana rešenja Čehoslovačke i Nemačke, jer je tamošnji sistem jednoobrazne organizacije državnih železnica pružao šire mogućnosti za rešenje problema. Mesto jednostavnih i sistematskih mera za regulisanje odnosa, stalne i uže saradnje između autobusa i železnica, u Francuskoj su predviđeni regionalni i kra”koročni ugovori, kod čega železnička društva ne smeju preuzimati autobusni saobraćaj ni sprovoditi monopolističke fendencije. Principijelno je njima prepušten udaljeniji saobraćaj, kod čega im je omogućeno da зе гебе зрогедnih, nerentabilnih linija. Autobusni saobraćaj je ograničen na kratke linije. Podelu linija će izvršiti regionalni odbori, u koje ulaze pretstavnici autobusa i železnica, oni ima da izrade opštu koordinaciju rada. Ministarskim naredbama će postignuti ugzovori dobiti obaveznu snagu, a isto tako i uslovi rada i tarife. Mogućno je, da će fime biti nređen jedinstven posfupak za celu zemlju.

Ove mere smanjuju deficit železnica na polovinu. Za njihovo. potpuno saniranje predviđene su dalje mere. U koliko opšta privredna politika vlade ne doprinese do pobolišanja saobraćaja i smanjenja kamafa, moraće se pristupiti novim merama. Smanjenje izdataka moći će se postići smanjenjem saobraćajnih poreza, a povećanje prihoda, ako država bude dosadanje besplatne podvoze plaćala po normalnoj tarifi.

=0 ee ===— Hewaua је пре три месеца започела — први пут од до-. ласка националсоцијалиста на власт — развијати и у штампи и на многобројним конференцијама јаку пропаганду за извоз. Пошто су интереси извоза у јавној дискусији били далеко запостављени иза интереса земљорадње, то је ова пропаганда протумачена од Великог дела иностране штампе као намера Немачке да изврши велике промене у својој трговинској политици, и да

Немачка не мисли мењати своју трговинску политику

„