Narodno blagostanje

Оза | ___

postignutom sporazumu: preuzeće dve trećine obveznica А europšische 'Landerbank, a ostalih 15 miliona biće repartirano na Poštansku štedionicu, Creditanstalt, Merkurbank i Bečku Opštinsku štedionicu Za izvršenje opštinskog investicionog programa „potrebno je, osim toga, 60 miliona šilinga, od Kojih Će i 1934 biti utrošeno 25,5 miliona. Ova će se suma nabaviti putem 68% hipotekarnog kredita sa respirom od 30 godina. Prva austrijska– štedionica i Bečka opštinska štedionica daju svaka po JUL miliona, a nekoliko osiguravajućih društava upisaće preostala 355 miliona šilinga.

САОБРАЋАЈ.

— 2602 velike. konkurencije W.OD0.a čehoslovačke že leznice Su зпуе та 1 podvoznu farifu za žito i žitarske pr0izvode. = ~ Власници аутобуса у Приморској бановини одлучили су; да обуставе промет, ако банска управа не усвоји U о снижењу возаринске пристојбе.

„Die Wirtschatt” javlja, da poljski transport uglja u Mo ide morskim putem a ne kraćim železničkim preko Čehoslovačke. Troškovi prevoza železnicom iznašaju od poljskih rudnika do Budimpešte 40,40 zl. za 1 t. Lađom su troškovi ako se iskoristi Dunav 35,89. 21. U ovu SO: su Па i dva pretovara.

— Engleska se nosi mišlju da sazove međunarodnu konferenciju parobrodskih društava na kojoj bi se. imalo odlučiti o merama: za ponovnu uspostavu rentabiliteta.

— Glavna skupština železničkog društva Dunav-—SavaJadran (bivše Južne železnice) odobrila je amortizaciju 19.234 akcija i odlučila je da se za odgovarajući iznos izmeni u društvenim. pravilima odredba o akcionarskom kapitalu.

JCI ПРИВРЕДА

— Од 3 јула у Немачкој је донето више од 20 закона. једним од њих влада се овлашћује да предузима све мере, нарочито измене царина противу принудних мера иностранства у робном и платном промету са Немачком. један закон се односи на повећање прометне порезе на робу оних земаља, које отплаћују увоз из Немачке посебном увозном прометном порезом. Посебан закон донет је о претварању акционарских друштава у јавне ортаклуже и командитна друштва, који предвиђа извесне техничке и пореске олакшице, | . — Нова белгијска влада у своме привредном програму предвиђа: рад на оживљењу спољне трговине помоћу нових трговинских уговора и стварањем ризико фонда из државних сретстава која. ће служити покрићу губитака извозника; снижење производних трошкова помоћу смањивања камате, пореза и радничких надница.

«== Рузвелт у заједници са Деленом, претседником комитета: за студирање реорганизације америчке привреде, спремио је нови економско-социјални програм за наредне године. у' коме, између осталога, предвиђа: преоријентацију пољопривредне површине, побољшање "земљишта, централизацију индустрије, помагање стварања малих насеља и _увапређивање социјалног осигурава.

O O — General Džonsn odgovarajući na Izveštaj Derou, kojim se kritjkuje Nira, naveo je da se DO kodovima upravlja preko 21] miliona preduzeća, a da odnos onih koji se žale stoji prema “ostalima kao 6:25.000

КРИЗА. и. КОЊУНКТУРА

Пе U Belgiji postoji danas 90 državnih i poludržavnih ustanova, "које su nastale donošenjem raznih zakona, naredaba i mera za suzbijanje krize. Kako su ove ustanove počele znatno da „Opterećuju državni budžet vlada je odlučila da sprovede centra'lizaciju akcije na suzbijanju krize.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ -

| Страна 443.

— Просечне плате радника и нижег особља у државној служби у С: А. Д. опале су од 1929 до 1932 год. са 1466: на 1448 дблара (1,2%); плате радника у америчкој пољопривреди опале су у исто време за 4571% (са 648 на 352 долар) (Опадање плата у рударству 26,1% износи 31,5%, У грађевинарству 30,9%, у текстилној индустрија 26 1%, а: у свима“ другим привредним гранама између 14,2% и 16,5%. Плате радника у служби поште и радиа порасле су међутим за 0,1%. Просечан пад свих плата, изузевши државне, износи 21,1%. У 1932 највеће плате имали су банкарски (1958 долара), а најмање пољопривредни ПЛ ци' (352 дол.).

— Svetska potrošnja kalaja od počelka maja 1933 do konca aprila o. g. iznela je 129.700 tona prema 99.621 tona za prethodnih 12 meseci. 'U pojedinim zemljama potrošnja је bila sledeća: –

Q.N, JD, 58.352 tona prema 37.090 Velika Britanija 20:563! „ 7 1418 Метаска 10.686 „,, 5 8.911 Francuska 9.925. ,, 9.393 Нана | 4.069, | 3.711. Rusija 4.915: ,, 7 2.115 Brit. Indija: 2.000, i 2.137

— Broj nezaposlenih sa potporom u Austriji na dan 15 juna izneo je 266 hiljada. 15 juna 1933 bilo je 47.800 nezaposlenih više, . 3AJPyF APCTBO

— Земаљски савез задруга за пољопривредни кредит и још: 12 разних савеза, који нису учлањени у Главни задружни савез одржали су конференцију на којој су захтевали доношење јединственога задружнога закона; да се међузадружни односи поставе на нову базу, која ће омотућити подједнака права свих задружних савеза и задруга, да се одржавају чешти састанци,

—__ Код Задружнога савеза у Сплиту уписано је за првих 6 месеци о. г. 27 нових задруга, међу којима 8 рибарских. 7

из пословног СВЕТА

Зборови акциснарских друштава 7 јули Југошкода а. д. у Београду.

14 јули Прва хрватска творница уља дионичарско друштво у Загребу. — „Мира' угљенокопно дионичарско друштво у Загребу. — „Грајниц“ индустрија и трговина твожђа д. д. у Новом Саду.

17 јули Дионичарско друштво пивоваре Унион у Љубљани. = „Кримеа" д. A. творница вунених и DO продуката у ак ИРАКА

· 18 јули Метална изолација и стројевна индустрија д. д. у Загребу. — Бонди, Мортон и друг, Д. Д. У Загребу. : "24 јули „Вирбо" Дионичарско друштво за експлоатацију дрва у Загребу. | 3 август Акционарско друштво „Долија" у Београду.

Трговачки регистар

Прва југословенска творница вагона, стројева и мо"стова дода У Слав. Броду, упис“ новоизабраних чланова равнатељства т! г; Др. Милана Стојадиновића. и инж. Отма| (Жена. Упис новоизабраних чланова надзорног одбора

Ур. Др. Адолфа Цуваја, Дјанешића Коломана, Мадека Фердинанда, Јаковљевића Стевана. — Старокањишка прва пар-

па цигљана и црепара д. д. Ст. Кањижа, упис новог члана

"управног одбора P. Шомођи-а“ Шоме. = „Минерва" штам-