Narodno blagostanje

Страна 810

- НАРОДНО

БЛАГОСТАЊЕ

подвозни трошкови рачунају само. до граничне-станице, да би се. тиме растеретио клиринг. Немачки извозник може за свог-купца-у Француској да уреди потребне формалности. О. ликвидирању француских потраживања по клирингу водиће се преговори после. истека рока овог споразума, дакле после сарског плебисцита: 2.

— Grčka od 1 januara 1935 zavodi novi uvozni sistem. Predviđeno je kategorisanje robe u.pet grupa. Uvoz robe iz prve grupe (životne namirnice) biće slobodan'iz zemalja sa kojima Grčka ima trgovinske ugovore. Takođe, slobodan je uvoz iz тетађа за kojima Grčka ima aktivan trgovinski bilans, ako se roba u celosti ili delimično kompenzira grčkom. U trećoj grupi roba. je kontingenftirana -po. količini i može biti uvezena iz svih zemalja od povlašćenih uvoznika. Naročita dozvola je potrebna za uvoz pamuka, svilenih. čaura, mašina i t. d. U petoj grupi vršiće se. kontingentiranje na osnovu vrednosti. Robu će uvesti ovlašćeni frgovac; osnovana je i komisija koja će deliti kontingente. = Prema. izjavi belgijskog ministra poljoprivrede u samoj zemlji troši se cela. belgijska agrarna proizvodnja blago= dareći carinama, kontingentima i uvoznim dozvolama. Pošto se kriza produžuje, veli on, treba da se i poljoprivredna industrija prilagodi prilikama, a poljoprivreda se mora postarati O po= boljšanju kvaliteta, povećanju prinosa, smanjenju troškova proizvodnje i organizaciji prodaje. Belgijsko tržiste treba da bude delimično otvoreno i uvozu sa strane, da bi se za industriju do= bili izvozni kontingenti.

— Italija je zabranila izvoz pamučnih otpadaka.

—_ Prefsednik australijske vlade izjavio je da bi Australi= ja uz izvesne uslove pristala na izmene međunarodnog spota= žuma o žitu. Ona traži da. uvozne zemlje preuzmu garanciju da neće kupovati od zemalja koje su iscrpie Svoj konftingenat. S druge strane Australija traži da joj se dozvoli naknadni izvoz onog dela kontingenta koji nije bio iskorišćen ove i prošle godine,

_____ за првих 5 месеци текуће кампање Италија је увезла 1918 вагона жита према 2042 у истом периоду прошле године.

__ Чехословачко Министарство пољопривреде изргдило је пројект закона о увођењу монопола увоза и из воза стоке, меса, масти, млекарских производа, јаја, рибе и живине. У ту сврху имало би се образовати акционарско друштво од заинтересованих организација (пољопривредне задруге, конзумна друштва, увозници и извозници стоке, кланице), које би имале искључиво право куповине и снабдевања тржишта. За извоз стоке имале би се увести премије. ; А — Аустрија ће забранити увоз вештачке свиле, да би исти могла. да повећа из Италије како се обавезала у трговинском уговору.

— Rumtinska Narodna banka propisala. je stroge devizne odredbe Које predviđaju i učešće devet velebanaka Код naplaćiyanja deviza za izvoz. Banke, odnosno izvoznici, dužni su u roku od {rideset dana da stave Narodnoj banci na raspoloženje protivrednost. izvoza za koji banke moraju preuzeti garanciju. Protiv toga ustali su i banke i izvoznici navodeći da je trajanje podvoza veće, a osim toga mogućno je da se roba ne preuzima bez odbitka i prema tome nije sigurno da će ući devize. Ove i slične mere Narodne banke prouzrokovale su :Oosetan pad izvoza u oktobru i novembru. 10

СОЦИЈАЛНА ПОЛИТИКА. i

— На седници Удружења индустријалаца из Савске бановине дискутован је предлог о минималним надницама, na је донет закључак, да се начелно признаје потреба решења тог питања у оквиру међународне конвенције, али. да се његова. практична примена, врши по бановинама,

па бр

— U. novembru o. 2. БПо: је Код: ибцапзког Оптога 81.526 osiguranih radnika i nameštenika, što je porast za.:3.649 prema istom: mesecu prošle god:ne. Bolovalo je 2 144, odnosno 2,63%, više za 0,28%. Prosečna osigurana nadnica je. iznosila 22,49. din., te se smanjila za 0,58 din. Ukupna. dnevna zarada je bila: 1,83: mil. din. te je porasla za 37 hilj. din. Pri kraju novembra počeo je nagli pad osiguranih, tako je 19 novembra iznosio porast prema istom danu prošle godine 4.207, a 29 novembra samo 2.570. Međutim je pad nadnica nešto usporen, jer je u periodu juli— vyCseptembar iznosio 0,73 do 0,77 din.; u oktobru pada na 0,65% i 0,58% u movembru. | —

— Generalna konfederacija francuske proizvodnje objav-

ljuje da se radni odnosi u Francuskoj uređuju kolektivnim ugovorima samo kod 4% od svih radnika u industriji i trgovini. Veći postotak javlja se samo u rudnicima na severu (65%), u industriji za konzerviranje ribe (50%), u industrjij hartije i u štamparstvu (15%). U svima drugim privrednim granama kolektivni ugovori skoro i ne postoje. _

— На скупштини Централног одбора за посредовање рада тражено је да се строго примењују прописи о радном времену; да се ограничи број шегрта; да бановине и општине уносе у своје буџете сретства за помоћ незапосленим; да држава одобри 20 мил. дин. као помоћ за наступајућу зимску сезону; да се право на редовне помоћи продужи на 20 недеља.

—- Број осигураних намештеника код болесничке благајне „Потрорног; у Љубљани био је у октобру 0. Г.

7043, те је порастао према истом месецу прошле године за .

501 и претпрошле за 1142. Просечна осигурана надница је износила 34,57 дин. према 3448 д., због пораста чланова у највећем надничном разреду.

НОВЧАРСТВО

— Pooštrenje deviznih propisa u Italiji. Talijanska vlada je naredila, da u roku od 10 dana sve talijanske banke, industrijska i irgovačka preduzeća, kao i sva pravna lica ustupe sva svoja potraživanja od inostranstva T alijankoj banci. Istovremeno je naređeno i svim privatnim licima da prijave svoja strana potraživanja. Tako isto treba prijaviti do kraja decembra 0. 5. sve strane hartije od vrednosti i talijanske hartije izdate u ino-

stranstvu, bilo da se nalaze u MHaliji ili inostranstvu, samo ako .

njima, raspolaže talijanska privatna ili pravna lica. Naređeno ie i svim izvoznicima da ustupe Zavodu za plaćanja inostranstvu sve devize, kredite i ostala platežna sretstva dobivena za robu izvezenu iz Italije. Plaćanja inostranstvu oisada vršiće samo pomenuti Zavod posredstvom Talijanske banke. Propisi devizne odredbe donete u junu o. g. pooštreni su. Talijanska štampa, komentarišući ove mere falijanske vlade, navodi da su iste preduzete. u cilju zaštite talijanske valute od spekulacije, koja je u poslednje vreme naročito aktivna. Stvarno, u pitanju nije 5аmo spekulacija, već pogoršanje talijanskog platnog bilansa, o čemu smo pisali u br. 48 od 24 novembra 0. 8. Odliv zlata i deviza u toku ove godine iznosi oko 11 milijardu lira, pa se zlatno pokriće sve više približuje zakonskom minimumu. Uostalom, mere talijanske vlade ne pretstavljaju nikakvu. novinu. U septembru o. g. i Čehoslovačka je naredila slične mere. Kao što je naš urednik kazao u članku „Teorije d-ra Šahta sa gledišta jugoslovenskih interesa” (br. 37 od 8 septembra 1934), kriza bilansa. plaćanja ima razne faze . Italija je sada ušla u jednu novi. Tuđe usluge, uvoz robe i dugovi mogu da se plaćaju samo izvozom sopstvene robe i usluga. Ako to пе 1де, уазроstavljanje ravnoteže bilansa plaćanja pokušava se postići pooštrenjem deviznih propisa, zaključenjem stranih zajmova i m0o-

· ratorijumom transfera.

— Вгазјапзка banka, u čijim se rukama nalazi ттопоpol deviznih operacija u Braziliji, izmenila je režim transfera. Dosada su strane devize potrebne za službu stranih dugova. do-

| + Ра |