Narodno blagostanje

15. децембар 1934.

где уапе prema raspoloživim: sredstvima. Naročite reparticije nije bilo. Za buduća plaćanja utvrđene su kvote, i:to:za SA. Đ. :46% za Francusku 13%, za Holandiju 5%, za Itaiiju. 4%,'za 'Švajcarsku” i Belgiju po 3%. Kvote za ostale zemlje |oš su maпије. Visina” svih kvota određena je srazmerno prema” prodaji kafe u razne zemlje. Ovaj propis u stvari znači, da: će, Bražilija :plaćati svoje dugove samo putem 'izvoza kate.

= Belgijska vlada podnela je Kraliu na potpis “dekret O “organizovanju nadzora nad svim preduzećima Која primaju sitne uštede (zadruge, štedionice, banke itd.).

__ Francuski ministar pravde пао je. senafu, с ЈЕ da želi. izmenu odredaba zakona o društvima. Novi propisi staraće se. da zaštite štednju, ali i o tome da ne котргот ији privredni napredak zemlje.

— Braz.lijansko о iinansija proučava Da О

izmeni · novčanog sistema. Umesto. dosadašnjeg sistema kontosa, milreisa i reisa, koji se pokazao nepraktičan zbog njegove podele na 1000, imala bi se usvojiti nova novčana jedinica sa nazivom „„kruzejro”. Nova jedinica. vredela bi isto kao i milrejs, ali bi se delila na santime. Predviđa se iskivanje od 10, 20 i 50 :santima iz nikla, od 1 kruzejra iz legure aluminiuma i bronze, 04:21 5 kruzejra iz srebra, a novčanice bi bile od 10, 20 50, 100, 500 1 1000 Кгигејга. — G. Ramel, izvestilac finansijske komisije francuskog pajlamenta, veli da danas u svetu postoji 4 vrste novca: zlatne devize, nestabilne devize, kao jen, unutrašnji novac, kao marka, i anglosaksonske devize; koje su indirektno vezane za zlato.

· — Под закон о осигурању улога падало је у Америци половином ове године 13.896 банака са укупном сумом депозита од 35.8 милијарди долара.

__ У Дравској бановини је било крајем · прошле године 164 хиљ. улагача са 1.146 мил. дин. улога према 1.269 мил. крајем 1931 г., те на једног становника долази. 7.320 дин. док је просек за целу земљу 300 дин,

— „Breslauer Neteste Nachrichten" donosi članak 5. Fosa, pretstavnika Lajpciškog sajma u Beogradu, u kome ističe potrebu osnivanja jedne nemačke banke u Beogradu .

JABHE ФИНАНСИЈЕ

-— Управа државних монопола одобрила је да се идуће године“ засади 1.888 мил. струкова дувана према 861 мил. у прошлој години и то: у Вардарској бановини 1.040 мил. (620 мил.), Моравској 111,5 мил. (65,7 мил.), Дринској 17 мил. (15 мил.), Дунавској 84,5 мил. (66 мил.), Приморској 109,8 мил: (80 мил.) и Зетској 24, 6 мил. (15 мил.).

— 70 5. А. Р. ујада је 3 0. т. офуомја пр: па +1 поуа velika" · državna zajma u ukupnom iznosu od blizu 1,9 milijarde dolara (oko 83 milijarde dinara). Traženo je 900 miliona novih sredstava, a sa daljih 992,5 miliona dolara. treba zameniti stare 21]4% certifikate koji dospevaju 15 decembra o. g. Uslovi novih zajmova su sledeći: Prvi iznosi 450 miliona, a omilovan je u 31]a0% 15- odnosno 18-godišnjim obveznicama, koje se imaju uplatiti u gotovu. Drugi zajam sastoji se iz 11/|g% 18-mesečnih „blagajničkih nota, kojima se pribavlja 450 miliona novih sred'stava, a za eventualni višak upisnici mogu dati u zamenu Stare „21,0 'certifikate. Treći zajam sačinjavaju 21/8% 41|Ja-godišnje blagajničke note, koje se emituju isključivo u cilju da zamene · pomenute stare certifikate. Prema izveštajima iz Njujorka upis је trajao svega 9 časova, i sva iri zajma bila su preupisana. ·Uplaćena gotovina” služiće za pokriće vanrednih rashoda. Kao „što se vidi, držaVni dug S. A. D. raste. Krajem novembra 0. 2. iznosio je 27.200 miliona dolara, a sa novih 900 miliona. preći će i rekordnu cifru od 28 milijarda ili 225, dolara po osobi. Činjenica što je jedan od novih zajmova dugoročan (18 godina) svedoči o volji Меса (а se о Dra pojedincima 2550 Ра ката, |

: НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

По Отрана 811 _

= Вејоцекој vladi odobren je zajam od'1400 miliona belgijskih franaka- (100. miliona holahdskih Torinata) od Strane jedne grupe holandskih banaka kojoj je:na čelu Mendelzen i 'kontp. Zajam je zaključen-na godinu:dana, a nominalna: kamata iznosi 4%. Ako se tome dodaju troškovi i. komisija, етекпупо ukama– ćenje izneće oko 4*/a%. Zajam se daje u zamenu za. 3-mesečne bonove koji se mogu najviše tri puta :obnoviti:. 75% -od primljene sume upotrebiće se za: potrebe Belgije, i to prvenstveno za izvođenje vanrednog 'budžefa namenjenog tklanjanju mezaposienosti, a 25% treba Belgijskom Kongu rađi zamene bveznica koje: uskoro 1 ПА је DU zlatnom klauzulom. j

||— Francuski imana Те де badžet та 403576 Prihodi su predviđeni sa.46,986, a rashodi sa 47.581 "liona franaka. U koliko bi se u #оки .озфуагепја рокагао пој! денен,

ministar finansija g.. Žermen-Marten je izjavio: da će: pribeći iz-

davanju ·blagajničkih bonova, čiji je plafon u toku 1934: bio S iSveden sa 15 na 10 milijardi. Па

—. „Giornale ditalia” demaniuje :glasove :0: nameri talijanske vlade. da zaključi zajam u Francuskoj, navodeći da. bi Italija potrebne sume mogla naći i u zemlji. List smatra да spoljni zajmovi ne mogu da poprave ni stanje platnog bilanš4, jer publika u dužničkoj zemlji pokupuje izdate obveznice, tako da se pozajmljeni novac brzo vrati u mesto porekla.

— француски парљаменаг усвоји је предлог буџета

на првом читању. Расходи износе 47.6 ПРО фр; а приходи 47 милијарди.

— Прорачун Винковаца“ за 1935 г. предвиђа расходе од 3,69 мил. а приходе 2,7 мил. дин. Мањак од 993 хиљ. покриће се са 52% градским наметом.

— На скупштини Занатске. коморе у тражено је паушално плаћање течевинског пореза за занатлије према величини места и броју помоћног особља.

ПОТРЕБАН ЈЕ САРАДНИК СА ДОБРИМ ПОЗНАВАЊЕМ ПОЛИТИЧКЕ ЕКОНОМИЈЕ

КРИЗА И КОЊУНКТУРА

— Швајцарски министар народне привреде изјавио је у свом недавном говору, да се Швајцарска мора прилагодити приликама у светској привреди. Незапослени се могу поново увести у процес производње, само ако се отворе нова тржишта; у том циљу треба швајцарске трошкове производње оборити за просечно 20%. Министар тражи специјална овлашћења за владу, (без којих се она наводно не може да бори против високих цена, Кира. и камата. Девалвација се одбацује. |

— Потрошња дувана у Аустрији у 1933. према 1952 пала је за 23 мил. шил. Потрошња у PO по _CTaHOBNMKY била је 63.19 шил. или 10% мање.

— Пивара Гербера Нандора у Старом Бечеју биће продата на лицитацији (2070. м.). Вредност је "процењена на 5,13 мил. дин. а има капацитет од 25 хиљ. хл. |

_ нашој земљи било је у трећем тромесечју O. TT. 34 стечаја према 48 у истом периоду. прошле | и "88 принудних поравнања према 63.

ЗАДРУГАРСТВО > — Na godišnjoj skupštini Glavnog zadružnog saveza 40neta je rezolucija, u kojoj se traži da se izmeni Uredba о таštiti zemljoradnika i da se razduženje” "sprovede na sledećim озпомсата: dugoročno otplaćivanje. bar ha :25. godina sa mi-

"nimalnom “amortizaciohom kvotom koja ne sme preći 58%

stavljanje na raspoloženje hovih SsretstaYa · zadružnirmi O. vama i verovnicima; da Narodna banka i Pab.:daju veće: kredite zadfugarstvu; da se u državnom budžetu vOtiraju srelstya