Narodno blagostanje

Страна 812

та potpomaganje zadružne propagande i revizije; đa se sretstva iz fonda za potpomaganje zadrugarstva ne dele pojedinačno; da se donese zadružni zakon za celu zemlju; zadrugama treba dati povlastice (poreske, taksene i poštanske); đa zemljoradničke zadruge ne plaćaju skupni porez na poslovni promet; da se izmene odredbe u Zakonu o radnjama koje smatraju zadruge kao frgovačke radnje, koje se bave kupovinom i prođajom; da se što pre izvrši sanacija Sređišnjeg saveza hrvatskih seljačkih zadruga.

ИЗ ПОСЛОВНОГ СВЕТА _ Зборови акционарских друштава

16 децембар: Акционарско друштво за „Ленгер“ у Београду (ванредан).

18 децембар: Индустрија аеропланских мотора а. д. у Раковици (ванредан). — Француско српска индустрија цемента и угља а. д. у Београду.

20 децембар: „Левант“ индустрија кудеље и лана д. д. у Бачу. — Творница картонаже Иван Худец д. д. у Загребу.

21 децембар: Загребачка дионичка пивовара и творница слада у Загребу.

22 децембар: Концерн д. д. уједињених индустријских подузећа у Загребу (ванредан). —- Југословенски Батес д. д. у Загребу (ванредан).

' 28 децембар: Едисон Бел Пенкала д. д. у Загребу.

1 фебруар: Грађанска штедионица у Београду.

3 фебруар: Банка Златибор а. д. у Београду.

трговину

Трговачки регистар

Гранд Хотел д. д. у Загребу, упис нових чланова равнатељства г. г. Кастера Павла и Михолића Мирка. Ф

РАЗНО

— Један „документовани“ захтев занатских организатија. У извештају конференције занатских комора, чији текст објављује скопска Занатска комора, тражи се од надлежних да дозволи занатским радњама несметану продаћу и у већем обиму робе коју сами не производе, али која спада у њихову струку и то чим пре, јер трговинске коморе праве занатлијама у овом погледу велике сметње, али да се забрани трговцима да на роби непосредно купљеној и неупотребљаваној, коју су продали, врше оправку, као и уопште занатске послове! Овде је интересантно, да занатске организације траже да занатлије имају право да се баве и трговином, али да се трговци морају ригорозно придржавати само трговине, чак ни дугме да не смеју пр=местити без занатлије. Исто тако су занатлије захтевале да индустријска предузећа не смеју радити оно што траже за себе! |

— У mpommmoj M OBOj roMmMHMH је број занатских и трговачких радњи у порасту у Дунавској, Савској, Вардарској, Дринској и Врбаској бановини, а у опадању у Дравској, где је њихов број у односу према становништву и сада много већи него у осталим крајевима, па је код занатских радњи упола. већи од просека за целу земљу и пет пута од оног за Приморску и Зетску бановину.

— Скопска занатска комора у годишњем извештају за прошлу годину доноси да од 10.752 занатлија са њеног подручја, за које је прикупила податке, 40,6% има годишње приходе испод 6 хиљ.; 39,2% од 6 до 10 хиљ.; 11,8% од 10 до 15 хиљ.; 5,6% од 15 до 20 хиљ. и 2,8% преко 20 хиљ. динара. |} ма Ра

— Пролећни лајпцишки сајам одржаће се од 3 до ! марта 1935.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

__ __Бр. 51

— У нашој земљи на једну занатску радњу долава просечно 100 становника и то најмање у Дравској бановини (47), а највише на подручју коморе у Подгорици и Дубровнику (262). Значи у колико је у неком крају индустрија више развијена у толико је већи број занатских радњи.

— Seljaci iz tri sela u okolini Kuršumlije, prema „,Vremenu”, već tri godine vođe potpunu apstinenciju prema: veri i erkvi. Oni ne odlaze u crkvu, ne plaćaju sveštenički bir, deca im ne slušaju versku nastavu, ne krštavaju decu, ne venčavajit se, ne drže opela i pomen. Tražili su od Ministarstva finansija

·da im obustavi naplaćivanje svešteničkog bira. Kao razlog za

ovu svoju odluku navode seljaci nezgodnu podelu teritorije crkvene opštine.

— JIpea mponeHu пореске управе чист приход 1189 сарајевских занатлија износи 18.913 хиљ. дин. просечно на једног 15.906 дин. годишње.

— На подручју загребачке занатске коморе за нрвих 11 месеци о. г. издато је 1595 овлаштења за занатске

радње према 1370 у истом периоду о. 7. а фбрисано 1070

према 1021, те је пораст за 525 према 249.

— Na kongresu Saveza gradova doneta je rezolucija и kojoj se traže zakoni o samoupravnim finansijama, samoupravnim štedionicama, elektrifikaciji zemlje, nedržavnim putovima; da se izmeni građevinski zakon; da se oporežu imućčniji građani za socijalne svrhe; :da se ukine ili ublaži 'Uredba o smanjivanjii prinadležnosti opštinskih službenika. -

— Turski parlamenat primio je zakon kojim se :zabranjuje sveštenicima nošenje mantije i ostalih verskih znakova vam crkvene službe. Ministar umutrašnjih poslova Sikri Kaja .održao je govor u parlamentu u kojem je rekao да је ovaj zakon neminovna potreba u laičkoj državi i da je posledica zakona o ukidanju kalifata, verskih poreza i suzbijanja: medresa. Ovaj zakon bio je povod za oštre proteste verskih krugova iz Grčke.

— D-r Šultes, ministar privrede u Švajcarskoj, koji je nedavno tražio sniženje nadnica, kirija š cene uslugama, o čemu donosimo. na drugom mestu, — podneo je ostavku. -

_— Nacionalni dohodak Francuske ·ceni se na 20514 miliardi fr. On se deli na sledeće grupe:

hartije od vrednosti 22,6 dohodak od nepokrefnog imanja da — | poljoprivreda 26,5 trgovina 17,slobodna zvanja 4,8 nađnice i plate 107 = penzije 14,—

— „Jug. pošta” donosi ·da u “Sarajevu, :eentru poznate bosanske crne 'kave, u većini slučajeva стпа Кауа Која зе ргоdaje po lokalima nema ni 50% čiste kave. Mi smo predlagali da se 'kod nas zabrani uvoz Кауе. Као 5,0 vidimo kava ве sve više surogira. Izgleda da se kava sve više igubi pred nautom, ali zato stradaju potrošači plaćajući mnogo ijevtinije surogate 'kao kavu. TI

___S3a npBHx 10 месеци о. г. посетило је Горњи Јадран 494 хиљ. туриста са 5507 хиљ. пробављених дана, те је пораст према истом периоду прошле године за 13% и 6%. Стално расте удео страних посетилана (са 34% У 1932 г. и 50% у 1988 г. на 53% у овој години). |

— Загребачки бербери, којих има око 380, тражили су да се утврде цене (бријању и то у центру најмање 4 дин. а на периферији 3 дин. и шишању 8 и 6 дин. Цене испод ових сматрале би се као нелојална конкуренција. Бербери су изјавили, ла ако не доће до тог „берберског картела", стање ће постати неиздржљиво. i) o