Narodno blagostanje

| 15, децембар 1934.

супрот асталим, у порасту још и 1931 е., кад се пење на БА хиљ. али се у 1932 г. смањује за 31,5% (на 37 хиљ.), иу 1933 г. за 34% (на 35,7 хиљ.). Опадање је настављено и-у овој години. ?

| Немамо података из којих би могли видети, код којих је рударских грана и у коликој мери наступило смањење броја запослених, али судећи по кретању производ“ ње пад је највећи код индустрије угља, која стоји на првом месту,

Опадање броја запослених у рударско-топионичарској индустрији није само последица смањења производње, него и пораста продуктивитета радника, услед рационализације, а можда и повећања раднога времена.

_ Ради потпунијег проучавања запослености код нас, тражили омо и податке 9 броју осигураних радника KO братинских благајни, који се досада нису редовно публиковали. Од Главне братинске благајне у Љубљани добили смо податке о кретању броја осигураних на њеном подручју и њиховој подели по надничним разредима.

Број осигураних рудара на подручју Дравске бановине, који претставља) 27—29% свих осигураних, кретао се од 1926—29 т. између 14.600 и 16.370, али после тога почиње пад, те је број осигураних износио 1930 г. 13.509; 1931 год. 12.283: 1932 год. 10.862, 1933 г. 10.546 и за првих 9 месеци 0.г. 10.493; пад од 1929 до 1933 г. износи 36,5%. У овој години није дошло до пораста, али ни до смањења броја осигураних.

Према правилнику од 1924 г. највећи број осигураних налази се у надничном разреду од 40 дин. где долази преко половине осигураних, затим од 25 дин, 14 до 20%; од 30 дин. око 12 %; од 50 дин. 7—9%; од 20 динара 6,59,5% и од 15 дин. 1 до 1,7%. Према томе наднице преко 30 дин. имају више од 70% осигураних, што није случај код Сузора. :

Број осигураних је од 1929 до 1932 г. најјаче опао у надничним разреду од 25 дин. (са 4.183 на 1.571), а најмање у оном од 40 дин. где је гро осигураних.

У 1933 г. промењена је скала, те је упоређивање надница тешко. Промене, ипак, нису знатније, па ни у овој години.

Кад упоредимо са стањем код Сузора могу да се виде следеће разлике: Запосленост је опала у много јачој мери, али смањење наднице мање, и ако је просечна надница знатно већа.

Često зе рпсоуагајо да зе Код nas čast lekara baca u blato od sviju i od svakoga, i да је и javnoj reči lekarski red postao „fogelfraj” za sve uvrede. Neosnovanost ovih navoda dokazao je i naš urednik u članku „Moral lekarske profesije” (br. 5 od 27 januara O. g.). Kritike lekarskog staleža nisu kod nas, zaista, ni tako česte ni tako mnogobrojne, kao što se tvrdi. U koliko je kritike i bilo, ona _ је većinom dolazila po inicijativi samih lekara ili od njihovih “organizacija, i to ne protiv čitavog lekarskog теда, уес ргону pojedinaca. I sada је stvoren povod za uzburkanost u javnosti onim što se desilo na poslednjoj skupštini Srpskog lekarskog društva.

Referent redakcijskog odbora „Srpskog arhiva”, kao što smo pročitali u „Politici” od 26 novembra 0. g., između ostalog

Lekarsko društvo i čuvanje časti lekara

kazao je i ovo: „Kad sam primio dužnost zatekao sam mnoge.

oglase neplaćene. Pisao sam firmama. One mi pišu da su plafile oglase. I zbilja u oglasnoj knjizi bilo je navedeno да 5и

oglasi plaćeni, ali novac nije bio unesen u glavne knjige u rub-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна. 805

riku prihod!...” Ako je referentov izveštaj tačan, za ovaj slučaj

bio bi nadležan državni tužilac, a u protivnom slučaju bila bi to

prosta kleveta. Javnosti se ne može zabraniti da rezonuje, pa joj ne treba ni prebacivati, ako ovakav rad kritikuje. Uostalom, u izveštaju sa poslednje skupštine pročitali smo još nešto. Ako je i to istina, onda je time, po našem mišljenju, na čast čitavog lekarskog reda bačeno više blata, nego što je mogla sva dosadašnja kritika u javnosti da učini. Organizacija naših lekara, poput srednjevekovnih esnafa, pazi i na 10, da se njeni članovi ne ogreše O svoju profesionalnu čast. Zbog toga je već na prošlogodišnjoj skupštini rešeno, da se tuži sudu časti onaj lekar koji je navodno upotrebio lažno SirOtinjsko uverenje i dvojica drugih, kao potpisnici tog uverenja. Prema izveštaju Suda časti jedan se potpisnik oslobađa svake kazne, a drugi potpisnik i glavni okrivljeni kažnjavaju se opomenom. Mi ne znamo, da li je okrivljeni lekar upotrebio sirotinjsko- uverenje ili nije. Ako ga nije upotrebio, mislimo da je kazna neumesna. Ako ga ie upotrebio — kazna je smešna. Profesionalna čast tako uglednog reda kao što je lekarski ne čuva se izricanjem opomene za dela koja spadaju u nadležnost

državnog tužioca. Ako Sud časti i lekarska profesionalna orga-

nizacija takvu kaznu smatraju dovoljnom, Oni zaista „vuku po blatu Čast svojih članova”, kao šio је primetio jedan od kažnjenih. Profesionalna čast bila bi bolje sačuvana, da je kazna bila strožija, ako zaista postoji krivica kako je formulisana u novinama.

mE==--xnz=ZzZZzZK==e

Док су у Енглеској планскопривредне мере врло брзим темпом примењене у пољопривреди, у другим гранама привреде, нарочито код старих индустрија, нису се могле ни приметити. Регулисање у пољопривреди било је лако пошто се радило углавном о повећању производње, док је код старих индустрија потребна рационализација и омањење производње. Индустрија се противила новим мерама и поред постојања принуде за рационализацију у циљу изравнања губитака насталих од нових или старих конкурената, који су успели да побољшају технику своје производње. Старе индустријске гране разбијене су у безброј малих и средњих предузећа и стога

Проширење нланске привреде у Енглеској

је разумљиво, да њихови савези радије спроводе друге мере, него ли техничку и организациону рационализацију,

која би у првом реду обуставила велики број ових предузећа. Изузетак од овога чине предузећа за производњу електричне струје и она обавештајне службе где је дошло до стварања монопола. То важи такође и за железнице код

којих је створена интересна заједница. У угљарској инду-

стрији и ако много мање ипак је нешто учињено за регулисање продукције и цена. Остале старе индустрије, које нису биле способне за стварање ширих интересних 32једница због великог броја производа, уместо тога добиле су царинску заштиту. Обећање да ће за време царинске заштите, чије је важење у прво време било ограничено, извршити рационализацију предузећа и прилагодити се но“ вим условима конкуренције, није одржано. Супротно томе оза је индустрија тражила претварање ограничења у трајну поринску заштиту у чему је и успела. После овога успеха ипдусрија је, за време заоштравања кризе, почела да тражи и повећање царина, о чему служи као пример најновији меморандум Вичзсћ Коп апа зтее! Federation.

Али пошто се показало, да заштитне царине ioGeaGeђују само унутрашње тржиште, које није довољно за капацитет старе индустрије и да постоји бојазан од радничких планова за социјализацију, који стално указују на непо-

пустљивост незапослености, све то приморава мндустријалце на нове мере. У угљарској индустрији треба већ да от-