Narodno blagostanje

Страна 806.

нисања, али 605 техничког J Ha крај са проширењем. унутрашњег. тржиш а и са. увођењем контроле увоза.

|_У вези с овим пре; иђа' се и доношење једног закона који би садржао знатно Шири организациони план. Овај не потиче из кругова: старе: индустрије, свећ“ од. лорда Мејсћен-а; претседника“ хемијског труста, жоји “је монополизоване нове индустрије.“ Овај пројека онредвиђа регулисање привреде“ од самих. предузетника: Слично ao код немачких занатлијеких еснафа овде ће“бити дато -право већини једне привредне гране; да: тражи стварање заједнице, чији би прописи важили за целу грану: Ова драговољна заједница, која би: за: мањину била: принудна, имала би за главни циљ задатак, да ради на спровођењу техничке рационализације. Она треба да спроведе“ обустављање нерентабилних предузећа, која, по: речима лорда -Мејсћен-а, злоупотребљавају млостојеће. производне снагв. Даљи задатак организације биће, да олакша производњу и. пласирање. "Ова нејасна одредба свакако значи“ регулисање производње И цена пошто ће нови савези-у најмању руку спроводити све оно: што су радили стари: Нови савези-и“ њихови програми подлежу одобрењу Националног индустријског савета, који ће бити основан и који има“ много сличности са америчком институцијом за контролу кодова. Разлика постоји у томе, што јеу Америци овај контролни "орган био“ примарни, који је израдио општи код према коме су поједине инду= стријске гране израђивале "специјалне "кодове, Супрот= HO томе, енглески“ индустријски. савет ће испитивати. статуте предложене“ од индустрије, да ли ови нису штетни за општу привреду -или '3а поједине“ гране, као и то, да ли су поједини савези TO за: самостално De гулисање привреде. Па |

Нова организација, у колико буде усвојена, а љаће у ствари картеле. Са гледишта“ њеног карактера она се налази између америчких кодова и немачких сталежа. Она није државна као кодови, већ самостална као немачки сталежи. Али она није у својој слободи тако ограничена, као сталежи, пошто у ствари претставља картеле за регулисање тржишта. Пошто пројекат потиче од једног предузетника, који је упркос свему у души либерал, OH се“ односи, као и кодови, само на-предузетнике а-не-и на раднике, као што је случај код сталеж. прављеном издању кодова, које 6 | жеље америчких предузетника: Hi | римента послужило је за овај пројект.“

Нови план претставља прву акцију енглеског Савеза за санирање привреде, коме: припада Мак Милан, "каби мно= ги други познали државници. И ако данас“ још“ "није сигурно да ли ће закон бити усвојен; ипак треба. очекивати да“ ће нешто бити: учињеног Познато це, да“ је и сам министар: трговине Рансиман, који је противу државне интервенције, приправан да помогне O ADOBI пива ИЕ

=== [0] toku privredne. ер оф Aktiviranje trgovinskog bilan · grale su se mnogobrojne promesa agrarnih zemalja”. meru svefskoj privredi, od kojih neke duboko. zadiru:' a. njenu ј · strukturu. Jz .podataka,.Društva

naroda vidimo da je većina: agragnih. i sirovinskih zemalja. imala

pasivan trgovinski bilans, To је ртошттокомапо: kreditima, које

65: „one dobijale. od industrijskih · zemalja bogatih kapitalom, rancuske, · Švajearske,. Švedske, D.. dale ogromne kredite. Тако _р: тој, а tu, kreditnu. politiku Amerike na. skorašnje kongresu Bad Ajzlenu nazvao. | 0 i označio kao, jednim . од, “uzroka. privredne krize;., ПИ Privredna kriza imala је za posledicu :velikd" estrikčijh kredita, prvom mestu Onog agrarnim zemljama. Zlatne o Su Бело da se OB га zatim

Od 1928. до 1933 па. zlatni | | ад 1. O industrijskih. zemalja se pre| dok je porastao onaj zemalja. zlatnog bloka (Fran"uvišestručio,, Holandije, Šyajcarske, Belgije; Italije). m „dav Se. brzo topio zlatni stok agrarnih · zemalja, nego. SH nastupile. promene. | u spoljnoj trgovini, kao što vidimo. 12 ovih. podataka. Od 1929 do 1933 god. uvoz agrarnih zemalja je po vrednosti (u zl.- dolarima) padao brže nego izvoz. Pad iznosi u procentima kod Jugoslavije uvoza 70,9, a izvoza 66,9; Bugarske 73,4 i 56,5; Grčke 72,2 i 66,6; Turske 72,6 i 41,5; Rumunije 60,2 ii 50,8; Mađarske. 70,4 i 62,0; Poljske 73,6 i 65,8; Letonije 75,7 i 69,8; Епзке 68,2 1 52,5; Моуог Zelanda 71,2 i 58,3; Perua 80,5.1 67,5; Brazilije 67,5 i 62,2. A za isti period uvoz zemalja zlatnog bloka i posednica kolonija je sporije padao nego izvoz, jer pad iznosi u procenшпа kod Švajcarske uvoza 55,5 i izvoza 60,6; Holandije 55,9 i 63,5; Francuske 48,7 i 63,2; Engleske 62,7 i 66.0.

Brže opadanja uvoza nego izvoza kod agrarnih zemalja, naročito za poslednje iri godine, imalo je za posledicu aktiviranje njihovog trgovinskog bilansa, odnosno smanjenje pasiv-

nosti, kod kojih ona postoji, Tu pojavu vidimo i u 1933 god.

kod svih ovih zemalja. Nasuprot tome kod zemalja posednica ko;onija i većih stokova zlafa vidimo obrnutu pojavu, da brže opada 12702 nego UVOZ.

Agrame i sirovinske. zemlje su usled otvaranja „makaza cena” bile primorane da daju sve veću količinu svoje robe za istu količinu robe, koju su uvozile..iz industrijskih zemalja. Ali, u prkos tome, njihov je uvoz brže opadao nego 12702. Restrikcija kredita od strane industrijskih zemalja imala je za posledicu promene u frgovinskom bilansu agrarnih zemalja, koji više nije mogao biti pasivan. Porast, pak, njegove aktivnosti И пат да Su agrarne zemlje platile i 1

e —_—_—_— o 1931 Француска је обичПета фаза житног режима . 50. У возила. пшеницу а У о у Француској LI „IO "појављује. _ Če вишак | | _ производње преко потреба за __неких 6 милиона квинтала, За. време читаве. кампање 1931/32. цене су. се држале на висини | од. 175—180. франака по квинталу, а у "новембру 1932 већ су пале на 105. Даљи пад цена привремено је заустављен, јер је предузето лагеровање сувишног стока пшенице, тако да“ се Гуспело: одржати цену на: 100—102 франка за' 100 "килограма: " Међутим, жетва у 1933 била је такође суфицитарна, а залихе из претходне кампање нису Оро не. U je опасност од поновног пада цена. |

· Под притиском сељака, који су“ · тражили да им. сз обе: еди рентабилно уновчење "жетве, 15 јула 1933 донет. је Закбн“ о дрганизацији· и одбрани. житног тржишта, којим је ва | у. "декретирана минимална цена од 15 франака ја се сваког месеца! повишава | за li а кампање износила 131,50.

OMJNNO а Завођење

| | | |

aeouadokeiu ya a a Baya usi gaa koda а

: | | jj

agli asta

|

| 5 | | | | 3 | |