Narodno blagostanje

19. јануар 1935. тика“ од 24 децембра у једном чланчићу саопштава велико подбацивање општинских прихода и саветује, да се нови предлог буџета ради према реалним могућностима прихода.

Док су у периоду депресије буџети свих државних и самоуправних тела подлегли сталном смањивању, београдска ошштина чинила је изузетак и одржавала пошто пото исти буџет. У 1932 год. општински расходи били су срачунати на основу прихода од 340 мил. дин. Пошто се

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 53

1933 год. привредна ситуација погоршала, то се Општина решава да, упркос томе што није могла истерати већи приход од 307 мил, дин., смањи буџет за један милион, на 339. Тек у 1934 год. пошто ју је даље подбацивање прихода у 1933 год. могло поучити да овако више не иде, Општина се решава да изврши знатније смањење буџета на 320.6 мил. дин, али још увек преко цифре остварених прихода у претходној години. Стога су и овога пута приходи морали заостати за расходима.

[1 ПОСКУПЉИВАЊЕ УСЛУГА И ПОВЕЋАВАЊЕ ДАЖБИНА

Дакле, Општинска управа за четири године није могла да уочи ноторну чињеницу систематског опадања куповне моћи београдског становништва. То је аутоматски деловало на смањивање општинских прихода и то како оних од дажбина, тако и оних од услуга. Општина се није старала о томе, да своју политику прихода, нарочито тарифску политику, прилагоди опалој куповној снази, Супротно томе, вршено је поскупљивање услуга и повећавање дажбина. један од разлога оваквој политици налази се и у нерационалном задовољавању потреба, које су требале да буду распоређене и извођене према прешности. У отсуству тога реда Општина је изводила мање прешне радове, док су у међувремену други добијали све већу актуелност. Београд данас има велики број луксузно уређених улица какве се ретко налазе и у већим европским градовима, обилује парковима и травњацима који га чине лепшим, има кафилерију, гли зато нема довољан број трамвајских кола, те се грађанство у часовима највећег промета формално гуши; нема довољно разгранату и добро организовану санитетску службу, која је за Београд, с обзиром да у социјалној структури његовог становништва преовлађује ситни човек и радник, од велике важности. А шта тек да се каже о социјалним издацима чија је цифра гротескно мала. Издаци на помагање социјално слабих грађана у 1933 год. једва да су достигли милион и по динара. Ако узмемо буцете ма кога града преко 200.000 становника централне и западне Европе или Америке видећемо да издаци на социјалне циљеве претстављају најважнију позицију. Код Београдске општине имамо невероватну ствар да у помагању сиротиње конкурише приватној иницијативи обраћајући се сваке године уочи већих празника имућним грађанима за прилоге, које она потом великодушно дели као „Општинску помоћ“. Општина ни у ком случају не би смела да у том извору тражи сретства за извршење једног важног соци-

јално-политичког задатка. То је домен приватне иниција- ·

тиве, док би Општина ову помоћ морала вршити из редовних прихода, јер она претставља трајан задатак комуналне политике.

једна чињеница нарочито пада у очи због које су се по сваку цену, морали утеривати што већи приходи. 10 је све већи удео службе зајмова у буџету расхода, који је у петогодишњем периоду 1929/33 порастао са 7.54 на 36.57%. Ануитети претстављају највећу позицију у буџету расхода. Не постоји ни једна држава, као ни самоуправно тело у свету у чијем би буџету удео ануитета био овако огроман, А то је последица, што Београдска општина већ шест година употребљава краткорочне позајмице за задовољење дугорочних потреба. Какво је стање Београдске општине у овом погледу види се по томе, што је сума краткорочних зајмова и дугова за радове на кредит износила крајем 1932 год. 581.9 мил. дин. или 97% укупног заду-

"жења. Ануитетска служба у буџету расхода износи 109.5

мил. дин, према 34.7 код загребачке и 14.6 код љубљанске оташтине. Кад је реч о намени зајмова пада у очи да је најмања сума употребљена за културно-социјалне инвести-

ције (17.2 мил. дин. или 2.3% укупне суме закључених зајмова). Код загребачке општине удео ових издатака износи непуних 36%, а код љубљанске преко 38%.

Пошто ануитети гутају највећи део буџета расхода то је, сасвим природно, на тој страни требало потражиги могућности за олакшање терета. Велики је број држава, које су успеле да одложе и редуцирају извршивање својих финансијских обавеза. Мислимо да у овом погледу ни београдској Општини нису стајале на пут нарочите тешкоће. Напротив, она је у овом погледу била у много повољнијем положају од других самоуправних тела. Највећи део ануитета гута швајцарски зајам закључен код Друштва швајцарске банке у Базелу, које уз то има још и концесију за производњу електричне енергије. Као највећи концесионар београдске Општине Друштво би јој морало изићи у сусрет. На тој страни постоје конкретне могућности редукције општинских расхода чиме би се омогућила и коренитија реформа општинских прихода, а нарочито прилагођавања стопе пореза и такса опалој куповној снази београд-

ског становништва.

И у прошлој години, као што се могло очекивати, општински приходи знатно су подбацили. Највеће подбацивање показују ови приходи: од такса за запремање земљишта на пијацама, од закупнине зграда, земљишта и других објеката, од мерине, кланичне таксе, приход од трамваја, осветлења итд. Прве три врсте прихода подбацују због опадања промета на пијацама са којих продавци све више беже продајући своје производе по улицама. Трговина се на тај начин од сталне претвара у торбарење, које угрожава здравствени интерес потрошача онемогућујући и контролу квалитета и контролу цена. Београдска пијаца са својим егзорбитантним таксама постала је баук за продавца и овај се на њој све мање виђа. Да би је заобишао сељак данас радије продаје и само прекупцу. .Приход од кланичних такса подбацује због опадања потрошње меса, које је, у поређењу са кретањем цена стоци на велико, доста скупо. Сем тога, због високих кланичних такса, све се више шири и „црно“ клање. Приход од трамваја смањује се због рђаве тарифске политике, која га је учинила скупим и неприступачним сиромашнијим слојевима, нерационалних линија и недовољног броја кола. И подбацивање прихода од електричне струје једним делом последица је скупоће. У дневној штампи пре извесног времена објављсн је пројекат ревизије тарифе за електричну струју чији би циљ требао да буде задржавање садашње потрошње и прихода. Стварно објављени пројекат имао би супротно дејство, пошто се истим спроводи и делимично поскупљивање струје.

Из овога видимо, да подједнако подбацују и фискални приходи и они привредних предузећа. Пошто све веће тежиште прелази на ову другу групу прихода, то се јавља потреба њихове корените реформе. У колико ови буду у већој несразмери са куповном снагом становништва у толико ће и даље све више опадати. Њихово задржавање