Narodno blagostanje

__ Страна 547 _. :

могуће је једино на тај начин ако се цена добара, које Општина уступа својим грађанима, прилагоди њиховој куповној моћи. Проблем фискалних прихода пак лежи у ра-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

стерећењу куповне снаге. А овај терет није незнатан, јер износи око 400 дин. просечно по становнику годишње и највећим делом (половина) отпада на трошарину.

1 ДВА ПРОБЛЕМА ОПШТИНСКИХ ФИНАНСИЈА

Код финансија Београдске општине постоје два проблема. Први је проблем реорганизације политике прихода, која би умерила стопе и сигурно дала исти ефекат. Али и променом структуре прихода и стопа са циљем постигнућа истог ефекта, ни у ком случају не може се више рачунати са досадашњим издацима. Ови се стога морају смањити и то једино помоћу упрошћавања администрације, рациона-

лизацијом задовољавања градских потреба, штедњом, уклањањем излишних послова, оделења итд. Према ономе шта је задатак једне савремене општине, нарочито у престоници, буџет издатака београдске општине показује огромне недостатке. На првом месту он не обезбеђује извођење социјално-политичких задатака, као што смо то већ у уводу рекли. То је други проблем општинских финансија.

ЈУ НУЖНОСТ ВАНРЕДНИХ МЕРА

“= Политика београдске Општине за последњих пет гоамна личи на политику египатских фараона, који су велики део становништва запославали на изграђивању пирамида. Оне су имале искључиво циљ, да задовоље сујету фараона и- после смрти. У томе су и успеле, јер док има велики број владалаца млађих више столећа од фараона о којима сесни појма нема, дотле и деца знају о Тутанкамену. Београдска општина утрошила је стотине милиона динара на цемент, песак, камен и земљу изграђујући улице и улетшавајући варош, То је био њен искључиви програм. Не може се порећи да је за пет година у том погледу много учињено, невероватно много. Али то није била никаква вештина. То може да уради сваки град. Београдска општина је највећи део кредита, који је добила у земљи и на страни, употребила у ову сврху (258.2 мил. дин, и 316.8 на отплату дугова од 7564 укупне суме зајмова). И овај рад спада у дужност Општине. Али све су то непродуктивни издаци, који се распоређују и изводе у току дужег низа година и без великог оптерећења буџета. Куповној и пореској снази београдског становништва ти су радови мало допринели.

горе напоменули, у најобичнију ванредну меру,

Они нису били репродуктивни. То значи, да београдско становништво мора из своје куповне снаге да подмири највећи део ових расхода. Међутим његова куповна снага није знатна и сем тога, општина ће ускоро доћи у положај да неће моћи да нађе довољно сретстава за одржавање свих вештачких објеката и да гледа како се суше травњаци и дрвеће, који су сађени и подизани нечувеним фанатизмом. На овај начин су општинске финансије дошле у алтернативу: или да раселе Београд великим дацијама и оборе ниво живота оних, који немају где, или да приступе ванредним мерама за смањивање издатака. Као што смо последњих година, спада преваљивање терета на повериоце. У Немачкој и другим земљама већ увелико изводи се растерећење отиштина. Ко не може да сноси дугове тај се штити. То је принцип и нашег законодавства (раздужење сељака): Следствено прва тачка санације општинских финансија биће преговори са повериоцима, ма и по цену депутативног одласка једне групе одборника у Базел, као што је то Бећ до сада практиковано.

s m BB

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

Prihodi od monopola u mesecu

novembru 1934 bili su 179.6

mil. din. prema 174.4 u istom

mesecu 1933 te su veći za 5.1 mil. dinara.

'U novembru 1934, prema istom mesecu 1933. svi prihodi pokazali su višak. Najviše su porasli prihodi od petroleuma, sa 16.9 na 19.6 mil. din. ili za nepunih 16%. Prihod od duvana povećao se sa 116.4 na 118.0 mil. din. ili za 1.3%. Ostali prihodi povećali su se ovako: od soli sa 26.39 na 26.56 ili za 0.17 mil. din.; od žižice sa 8.9 na 9.4 odnosno. za 0.51 mil. din.; od hartija za cigarete sa 5.15 na 5.24 ili za 0.00 mil. din.; od raznih prihoda sa 0.60 na 0.63 mil. dinara.

Za prvih osam meseci fekuće budžetske godine monopolski prihodi dali su 1.279.9 prema 1.292.5 mil. din. u istom periodu budžetske 1933/34 godine, te su podbacili za 12.67

mil. din. Po grupama prihodi su se ovako kretali u milionima dinara:

Monopolski prihodi u novembru i za prvih 10 meseci tek. . budžetske godine

1933/34 1934/35 = = Duvan 949.80 929.01 — 20.78 So 162.20 170.61 = 8:41 (ФРефгојешт 67.82 13.271 == 5,44 Žižice 65:56: 64.05 — 1.50 Cigarpapir 41.80 38.26 — 3,54 Razni prihodi 5.39 4.69 — 0.70

Prihod od duvana pokazuje neznaino. podbacivanje cd 2.2%, Које зуакако nije toliko posledica opadanja potrošnje koliko preorijentacija na jevtnije duvane. Prihod od soli poуесао. зе ха 5.1%, а од ребтоешта ха 8%. Prihod: od žižica opada zbog sve veće upotrebe upaljača, a od cigar papira usled preorijentacije pušača na cigarete.

Чим наступе хладни зимски дани, питање незапослености код нас постаје актуелније; Ми смо у ово време прошле шале | године („Колико је незапослених код нас“ у бр. 4) индиректним путем. МОГЛИ. 3акључити да се тада број незапослених кретао између 260 и 300 хиљ., не узимајући у обзир сталне. пољопривредне раднике. На свака два запослена долазио је један незапослени. На анкети о незапослености, која је одржана два месеца «касније, примљена је процена коју смо ми изнели. Пре тога изношене су процене, које су се много разликовале, | "Све процене броја незапослених код нас не могу се сматрати као сигурне, из разлога што код нас не постоји статистика о кретању незапослености, а што би било скопчано и са великим тешкоћама услед тога, јер већи део“ HatHH> радника су сељаци, Све је већи. "број | сељака, који траже зараде изван пољопривреде, а не налаве је. Стога и поред

Наше јавне берзе рада не одговарају своме. задатку