Narodno blagostanje
Страна 68
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Бр. 5
нема намеру да то сада утврђује законом, нити има намеру да повећава или снижава курс динара. Она жели да очува стварну стабилност динара, на садашњој бази.
г) даље је овом уредбом наређено, мора налазити злато које твори подлогу Народне
да се
банке у трезорима Народне банке, а не више у
иностранству као што је то до сада био делимично случај и коначно.
Д) да златна и девизна подлога ни у коме
облику ни циљу не сме бити оптерећена. Ова је.
мера донета због тога да се не би случајно поновиле операције са „револвинг кредитима“, као што је то у блиској прошлости био случај, и Министар финансија је подвукао да има владаса том клаузулом сигурности намеру „да златну резерву Народне банке сачува за будућност од сваких искушења лаког задуживања.“
Необично много садржи ова уредба, која се скромно назива „о ликвидацији револвинг кредита“. У њој као што видимо, има и ствари којима је место у закону о новцу и закону о Народној банци и које са револвинг кредитом немају никакве каузалне везе.
Међутим овим мерама још нису исцрпљене привредне реформе Министра финансија. У своме говору, у коме је управи Народне банке образложио своје гледиште на стање ствари, он је саопштио Народној банци, поред наређења, која садржи поменута уредба, још и своје жеље —= а жеље Министра финансија увек су за нашу Народну банку исто као и наређења — које можемо овако резимирати:
а) да мора Народна банка отворено утвр-
дити свој биланс према стварноме стању ствари,
да престане са фризирањем недељних стања и да у своје рачунске извештаје уведе јавност и искреност; 6) да мора тежити за тим да покриће буде
само у злату, претварањем девиза у злато, које се
мора налазити у трезорима саме Народне банке а не у иностранству и да
в) снизи званичну есконтну стопу од 6.5%
на 5%, као протувредност за уштеђених 30 мили-
она на камати за иностране револвинг кредите, штоје ова још на истој седници и урадила, снизујући при томе ломбардну стопу од 7.5% на 6%, све са важношћу од 1 фебруара о. г.
За „Народно Благостање“ претставља доношење ових мера и критика рада Народне банке свакако нарочито задовољство, пошто се оно увек залагало за ове реформе, у колико је то у доба ограничене слободе штампане привредне речи било могуће. У погледу јасности биланса, објављивања стварног процентуалног покрића, револвинг кредита и залагања злата уредник „Народнонг Благостања“ др. Велимир Бајкић, на зборовима Народне банке увек је заступао гледиште које је сада победило. Потсећамо на његов говор одржан 5 марта 1933 године на збору акционара
%
Народне банке, када је, према стенографским белешкама, поред осталога, по овим питањима казао следеће:
„Прелазећи на знализу извештаја Народне банке прво ћу да додирном извесна правна питања. Прво, код рачуна губитка и добитка видимо да је компензирана пасивна камата са активном и псказао се само салдо од 100,000.000.—. У теорији биланса два основна постулата су: истинитост и јавност. Овим књижењем повређен је постулат јавности. Ми оштро замерамо свима друштвима када ова начела не поштују у довољној мери. Народна је банка међутим учинила ту грешку. Међутим она као учитељица свију наших банака и као Народна, која се нема да боји никакве конкуренције, најмање сме то да ради. Биланс је сретство за публицитет (јавност). Народна банка је поред овога случаја још неколико пута повредила тај постулат. То важи и за рачун „обавезе са роком“, који је у пасиви највећи после позиције оптицај новчаница, и који треба да буде довољно објашњен. Ми, господо, треба да знамо структуру имаовине Народне банке; морамо да будемо о свему обавештени, јер иначе, чему служи низ прописа у Закону о Народној банци о јавностиг С овим у вези стоји и повреда гакона о Нар. банци. Чл. 5 каже да златно покриће мора бити 25% а Народна банка каже у свом извештају да оно износи 32%. Мени се међутим чини да је покриће много мање, У оба. везама са роком се налазе дугови: дуг Банци за међународне обрачуне у Базелу, дуг Француској банци, н дуг на подлози злата (једна већа сума, која је мени непозната). У закону о новцу се каже да је Мародна банка дужна да замењује новчанице за златне полуге. Тим се прописом и код нас потврђује чињеница, да је злато платежно сретство пре. ма иностранству, али је тај пропис суспендован девизним уредбама. Народна банка није више дужна да даје злато и девизе...
„Чује се, да је Народна банка платила 40 до 50 мил, динара годишње на име камате по обавезама на страни. Највећи део те суме изгледа да је плаћен на зајмове на подлогу злата...
„Заложити новац и плаћати камату на то — мени изгледа апсолутно непојамно. Правнички посматрано, мислим да Народна банка није имала права дазалаже злато, и ако је то урадила, она је погазила Закон. Послови Народне банке су таксативно и лимитативно поређани у Закону (чл. 9, 12) а члан 13 Закона о Народној банци, каже, да су послови, који нису изрично побројани у закону, забрањени. О злату се каже у чл. 9 Закона о Народпој банци: да Народна банка има право да купује и продаје злато, а у чл. 10 каже се да Народна банка има право да прима у залогу злато. Међутим о давању злата у залогу нема го. вора. Према томе направљена је штета од толико и толико милиона —-не знам тачно колико — и погажен је закон.
„Мислим да могу погодити зашто је то Народна банка урадила. У Народној банци има једна чудновата метода. То је метода фикција: да се закон не погази, већ да се изврда, да се обиђе. Има маса фикција у томе погледу, Кад је већ почело да пада покрине наше Народне банке испод законске квоте, (што је снашло цео свет), Народна бавка била је пред дилемом: или да смањи законску квоту покриба, или да погази закон. Она мисли да није погазила закон овим залагањем злата, међутим то је заблуда. Кад се заложи ствар, онда се напушта један део права својине, Остане само гола својина — а право располагања се губи. Ако не можемо располагати тим златом, онда оно нема онај значај, који има по члану 5 Закона о новцу. То би било исто тако као кад би држава заложила аероплане, па би је рат затекао, Народна банка је заложено злато ставила у.