Narodno blagostanje

26 јануар 1935. НАРОДНО

целости у подлогу. То је неправилно. јер у подлози може фигурирати само оно, што је чиста својина банчина, А 3аложено злато није, јер се њиме не може да располаже. Стављено је дакле у подлогу оно, што није подлога, Исказано је неверно стање подлоге. Тиме је повређен члан 5 Закона, .

„Држим да би било у интересу државе као корисника добити и акционара Народне банке, да Народна банка ги. квидира ту позицију. Од тога срамоте нема. А отпало би алаћање камате и знало би се колико злата има још На-

родна банка...“ =

Поред објављених принципијелних гледишта г. Министра финансија сматрамо да морамо забележити и његову јасну и прегнантну изјаву противу инфлације — влада и он чуваће садашњу вредност народног новца, коју треба отворено признати и у коју министар нема намеру да дира —- као и изјаву, дату новинарима истог дана, да ће тежити ка смањењу мале разлике курса девиза на црној берзи и 28.5% прима. То ће се постићи „дајући девизе слободном тржишту и ослобођавајући их крутих девизних прописа, тако да понуда девиза и на слободном тржишту и на такозваној „црној берзи“ буде довољна да се изједначи са званичном. На тај начин ја ћу убити „црну берзу“ у корист званичне!“

Интересантно је још и питање, какво ће бити покриће Народне банке после извршења ових реформа. У стању Народне банке од 8 јануара о. г. подлога је исказана са 1913.2 милиона динара, од чега 1788.3 милиона у злату, 367.2 хиљада у валутама и 1245 милиона у девизама. После валоризације од 28.5% подлога ће изнети 2.858.4 мили-

БЛАГОСТАЊЕ Страна 69

она динара, а по одбитку 314 милиона француских франака што чини код курса од 3 динара за франак 942 милиона динара, укупна ће подлога бити 1.416.4 милиона динара. Оптицај износи тог дана 4.326.8 милиона, а обавезе по виђењу 968.3 милиона динара. Није искључено, да се један део револвинг-кредита води преко обавеза по виђењу, пошто су обавезе са роком билансиране са 948.3 милиона, а овај рачун садржи поред осталога још и благајничке записе. Због тога нам је тешко израчунати за тај дан проценат подлоге; али је то урадио Министар финансија, и нашао да ће укупно покриће бити 30.60% а покриће само у злату 27.56%, дакле за 5.60% више од законског укупног и за 7.56% више од предвиђеног покрића у злату.

„Народно Благослање“ је до пре законске стабилизације у анализама недељног стања Народне банке само израчунавало проценат покриha, пошто га Народна банка није објављивала. После 28 јуна 1931 године отпочела је Народна банка са објављивањем процентуалног покрића, али су ти податци врло брзо постали фиктивни, баш због заложеног злата и револвинг-кредита у иностранству. „Народно Благостање“ није хтело објављивати ове нетачне и фризиране проценту алне податке покрића, а пошто из познатих разлога није могло објављивати израчунато стварно покриће, то је оно још у јесен 1981 године престало са објављивањем тих цифара — све до сада. Пошто је међутим и то исправно гледиште победило, то ће се већ у наредним анализама недељног стања Народне банке опет моћи објављивати стварни подаци о кретању процентуалног покрића. веза

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

Savez gradova doneo je između ostaloga i odluku, da moli Ministarstvo finansija da \dozvoli ove godine zavođenje privremene dažbine, ma teret imućnih slojeva građanstva za pomoć nezaposlenima. Dalje se traži da se samoupravnim štedionicama dadu sva prava i sve DOvlastice, koje uživaju državne novčane ustanove. Najzad potrebno je, po mišljenju Saveza, da gradovi zadrže vođstvo elektrilikacije zemlje u svojim rukama, a da njima bude povezeno sprovođenje opš“e elektrifikacije uz potporu države. Ostale odluke Saveza odnose se na sporna pitanja Zakona o. gradskim opštinama, na poboljšanje stanja njihovog činovništva itd. Od svih zahteva najviše nas interesuju oni, koje smo u početku malo detaljnije izneli, jer su privredne prirode.

Po mašem mišljenju Ministar finansija ne može udovoljiti zahtevu Saveza u pogledu dažbine ma teret imućnih slojeva građanstva, i ako je argumentacija zadahnuta osećajem зосјајпе solidarnosti. Ne može, jer se zahtev Saveza kosi s ustavom, koji kaže da je poreska obaveza opšta. Oporezivanje imućnijih slojeva bilo bi u suprotnosti sa ustavom, jer зе radi o oporezivanju samo nekih građana. Mogućno je i socialno da se imućniji mnogo. jače oporežu mego siromašniji, da se manje imućni opterete veoma niskom stopom, ali je nedopušteno oporezivati samo izvesna lica. | Ne možemo wwvideti potrebu da se gradskim štedionicama daju povlastice. One se pojavljuju praveći konkurenciju po-

Neumesni predlozi Saveza gradova

stojećim novčanim zavodima, Čiji je položaj i onako veoma težak, i hoće да dobiju još olakšice, koje imaju povlašćene ustanove, neplaćajući porez, i ako već imaju u pogledu gradskih prireza znatno lakši položaj od privatnih banaka. A kao posledica povlašćenog položaja, i o je valjda пајојаупје, Коmunalne štedionice treba da budu izuzete od primene одгеdaba zakona o. zaštiti zemljoradnika, kao. što su izuzete povlašćene banke. Ako već seliak treba zaštitu, onda ne bi bilo razumljivo da je samo onaj dobije koji je slučajno dužan privatnim bankama. U svoje vreme mi smo zauzeli stav i profiv izuzimanja P. A. B., koja je najveći poverilac seljaka i koju je uredba o zaštiti zemlioradnika od 27. aug. 1934 g. izuzela, u suprotnos:i sa uredbom od 23. nov. 1933 g. Osim toga bi zaštita seljaka pogodila samo ulagače meizuzetih movčanih zavoda dok bi oni izuzetih bili u mnogo povoljnijem položaju.

' Pored svih svojih želja. Savez još traži da se elektrifi'kacija zemlje poveri gradovima. U celom je svetu tako, da 'elektrifikaciju svojih područja vrše gradovi, pošto niko ne može 'konkurisati sa jednom centralom koja ima gradsko osvetljenje, 'preduzeća, tramvaj itd. Na svom području gradovi dakle imaju prirodni monopol za elektrilikaciju. Zahtev Saveza hoće od 'prirodnog užeg monopola da stvori opšti monopol gradova za "celu zemlju. Elektrifikacija cele zemlje pada, pak, u delokrug "države, koja je može vršiti, samo ako za to ima potreban ka'pital. A dok država ne bude imala na raspoloženje jevtine pate, 'a sudeći po rentabilitetu. državnih hartija od vrednosti zasada 'ih nema, taj zadatak mota biti odložen.