Narodno blagostanje

НАРОДНО ПОЉОПРИВРЕДА

— Португалски предлог закона за сузбијање кризе винарства предвиђа много оштрије мере, него што су оне у последњем француском закону о вину, о којем смо писала у броју 26 пр. мес. Тако би се имале уништити све лозе засађене после априла 1932, затим 10% лоза засађених на плодном алувијалном земљишту, а у току следећих 5 година уопште се не би смеле садити нове лозе. Једино је дозвољена замена на старим виноградима. Вино са американских лоза морало би се дестилисати; а прописује се и обавезно мешање алкохола са бензином.

— Према најновијој процени јапанске владе јапанска апоизводња пиринча у 1934 изнела је 93,7 милиона квинте ла, што претставља смањење од 28,7% према претходној го“ дини или смањење од 14,3% према просеку последњих пет година. Производња свилених кокона у 1934 изнела је 145,5 милиона кг. према 1918 у 1933. Просечна производња за време последњих 5 година износила је 115,3 милиона КГ.

— Савез војвођанских банака упутио је надлежнима претставку у којој тражи да се не продужује сељачки мораторијум. — У периоду 1924—33 бројно стање живине у Швајцарској повећало се са 33 на 5.5 мил. ком. или за 66%. Производња јаја у истом периоду повећала се са 270 на 410 мил. ком. односно за 63%, а меса од живине са 23.000 на 37.000 квинтала.

— „Крговеки товариш“ доноси да је наша производња конопљиног влакна у прошлој кампањи износила око 3.000 до 3.200 вагона, од чега је прерађено у земљи око 300 вагона, односно 10% и то: Оџачка фабрика 150 вагона , лесковачка 60 вагона и 100 мање радионице.

— Фабрика цикорије Хинка Франка синови откупила је цикоријине репе из околине Беловара за 3,5 мил. дин. према 5,5 мил. у 1933 по цени од 40—42 дин. за 100 кгр. према 46—-48 дин.

— Na kongresu grčkih poljoprivrednika, u Atini одгžao. je Ministar poljoprivrede govor u kojem je istakao značaj poljoprivrednih komora, čija je organizacija počela u 1926 g. i završena 1930 g. U njihovu nadležnost spada cela poljoprivredna. služba u narodu. One su tu ulogu morale u 1929 podeliti sa Poljoprivrednom bankom, koja je osnovana sa ciljem unapređenja agrarnog kredita.

ИНДУСТРИЈА

— Захтеви индустријских организација. Централа индустријских корпорација упутила је надлежнима (опширан меморандум у коме се између осталог тражи да се дефинитивно утврде основне линије по којима ће се систематски водити индустријска политика наше земље; да се оснује индустријиски саветодавни одбор; да се сваки привредни законски предлог шаље на мишљење привредним коморама и организацијама; да се индустријским предузећима дадну исте финансијске олакшице у погледу санације, као што је дато банкарским; да се посвети пажња решењу индустријског кредита и омогући оснивање Индустријске банке; да Народна банка одобри индустрији нове кредите; да се уредба о картелима прилагоди схватању које постоји о картелима у другим државама и на међународним форумима; да се ублаже фискална оптерећења; да се укину законске одредбе о одређивању минималце основице течевине; да се најстрожије (примењује «службена тајна од стране ' органа, који врше преглед књига; да се пореске ревизије обављају у границама закона; да се донесе закон о аболицији и амнестији пореских, таксених и трошаринских кривица; да се

9. фебруар 1935.

БЛАГОСТАЊЕ Страна 105

ЈА,

укине 1% ванредни допринос на принадлежности радника; да се изврши ревизија Закона, Уредби и тарифе о скупном порезу; да бе подвргне ревизији списак луксузних предмета и наплата пореза пренесе од готовог производа на полуфабрикат; да се изврши ревизија Закона о таксама и таксеној тарифи; да се оснује царински саветодавни одбор; да се смање државне и самоуправне трошарине; да се донесе закон о финансирању бановина и општина; да се самоуправним телима забрани свако повећање постојећих такса, трошарина, увознина и др.; да се самоуправним дажбинама не оптерећују сировине, машине и погонска снага, да се извозни артикли, сировине, полуфабрикаци и фабрикати ослободе од свих самоуправних дажбина; да држава редовно исплаћује своје набавке; да државне власти што хитније поступају према решењима управних судова и државног савета: да се предузму мере у погледу унапређивања извоза; да увозници добију увозне контингенте и компензације; да се јавни радови поверавају домаћој индустрији; да се државне набавке из иностранства врше компензацијом за наше извозне предмете; да се наше социјално законодавство прилагоди нашим привредним приликама; да се изврши ревизија железничких тарифа и одмах укине 10% линеарна повишица тарифе; да се возаринске таксе смање на сношљиву меру; да индустрија има своје претставнике у тарифном одбору; да се ке дозволи декретирање цена електричне струје преко административних власти; да се што пре изради отити план и донесе закон о електрификацији; да се помогне шумској индустрији и т. д. |

— Министар трговине и индустрије потписао је Правилник о оснивању принудних удружења индустријалаца, као што је предвиђено Законом о радњама. Принудна удружења оснивају се за подручје дотичне привредне коморе али се могу здружити, ако је мали број и са више подручја. Могу се оснивати и посебна стручна удружења за поједине гране, али само на подручју дотичне коморе и за њихово оснивање потребан је пристанак министра и сагласност већине. Оснивање удружења и правила одобрава надлежна комора. Помоћне радње, које се налаве изван подручја удружења у коме је главна радња, морају бити чланови удружења, које је за њих територијално надлежно. Надзор врши комора у чијем се седишту налази удружење.

— Zuccherilicio e Капета 4! Роптејопсо, чија се предузећа налаве у Италији, а седиште у Бриселу, повећава своју главницу са 30 на 190 милиона белгијских франака, и то претварањем валоризационог фонда у главницу.

— Бата, југословенска фабрика гуме и обуће а.д. у Борову, повећала је главницу са 5 на 20 мил. динара издавањем 30 хиљ. нових акција по 5 хиљ. дин.

— Међународна конференција о бакру, која је требала да се одржи половином овог месеца у Њујорку, одложена је на неодређено време. Изгледи на скори споразум нешто су се погоршали, јер је Француска одобрила преференцијале рудницима у Катанги, а са истим захтевом обратили су се на енглеску владу и афрички рудници. Сем тога, и Немачка, као један од великих потрошача, закључивањем компензационих споразума све се више одстрањује са светског тржишта.

— У светској производњи злата Совјетска Русија 1933 дошла је на друго место, одмах иза Јужне Африке, а испред Канаде и САД. У прошлој години она је произвела 133.000. кг. 5

— Ministar trgovine i industrije naredio је banskim upravama da mu najdalje do 15 u mesecu šalju opširne izveštaje o stanju industrije na svome području.