Narodno blagostanje

Страна 106.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бри

— Krajem prošle god. razišao, se mađarski kartel ciglje. Posledica toga bilo je srozavanje cena ciglje za oko. 60%.

— Na londonskoj produktnoj berzi dobio poznata firma Strauss i Comp. došla je u ieškoće plaćanja. Ovo je prouzroкоуајо zatvaranje produktne berze u Bombaju i Karadmu (indija), jer je firma tu. bila jako angažovana u žitu i uljanom semenu. IM JOJ M | — Hosa prioritetnih obveznica рана сата Кана па ђеčkoj berzi motivisana je pretstojećim povećanjem sume za isplatu kupona. Pošto je društvo prema. sporazumu o transferu od prošle godine sa Jugoslavijom i Mađarskom došlo do novih sretstava povećanje je izgledalo verovatno. Ala ipak neće doći do njega, jer je kupon iz prošle godine isplaćen upotrebom rezerve, a dok se rezervni fond ne popuni neće se po Ti svota za isplatu Киропа.

— 28 januara O. g. raspušten je kartel ел predionica u Čehoslovačkoj. Kačuna se sa smanjenjem cena pamučnih prediva, pošto veće iabrike imaju inieresa da prošire svoj prodajni reon, da bi kod idućih pregovora imaie bolji položaj.

— „Dje Borse” donosi da se mađarška industrija vune obavezala na preuzimanje celokupne unutrašnje proizvodnje vune uz utvrđenu cenu 1,66 р. za prosečni kvalitet.

— дарововуоцква ушава у рудацама 1 росваранског угљенокопног друштва износила је у прошлој години 1,01 милиона према 921 хиљ. т. у 19353 г., више за 8,2%.

РХ ОВИНСКА ПОЛИТИКА

— ред сенаском комисијом за спољну трговину северноамерички министар спољних послова г. Хел устао је против протекционизма. Он саветује Американцима да приступе испитивању проолема спољне трговине са више разумевања за међународне потресе; треса свету показати да су САД. искрене прислалице смањења царине, јер велики број страних земаља гледа са симпатијама на северноамерички пројект о ревизији царинске тарифе, али у иностранству не постоји убеђење о искрености америчких интенција,

— Аустрија је снизила превозну тарифу за транвит резанаца шећерне репе из наше земље у Немачку.

— Клириншка потраживања наших извозника у Немачку износила су 30 јануара о. г. 238 мил. дин. према 233 мил. у претходној недељи; у Италију 18 мил. (14 мил.) и Швајцарску 1,9 мил. (2 мил.). ?

— Аустрија је за контингент од 2000 вагона пшенице одобрила преференцијал нашој земљи од 8 зл. кр. по квинталу. — Наша влада предузела је кораке у Шпанији да добијемо контингенте за јаја и дрво — јавља „ЕПфепз!“.

— Франнуски парламент усвојио је предлог закона 0 повећању заштитних царина на олово и цинк у циљу поновног отварања домаћих рудника.

— У току првих 8 месеци пр. г. Италија је увезла 209 хиљада тона бензина, и то 63 хиљаде тона из Персије, 53 из Русије, 40 из Румувије, 26 из Холандске Индије, 17. из САД. 8 са холандских Антила и 2 хиљаде тона: из Британ= ске Индије. У истом раздобљу у 1933 г. увоз је износио 187 хиљада тона. |

— Мађарска је у прошлој години. извезла квинт. пшенице у Аустрију по просечној цени 14 пенга, а за Италију 888.000 кв. по 11.5 пенга,

— Погранични промет са Албанијом отворен je 7 0. М.

— Грчки увоз износио је у 1934 год. 2 мил. т. према 1,8 мил. у 1933 год. У вредности од 8,8 милиарди драхми, према 8,5 милиарди. Повећање увоза проузроковано је првенствено услед увоза живе стоке, сировина, полуфабри-

ката и готових производа. Предмети за исхрану показују _ због. повећања УНА

назадовање, првенствено "увоз жита, трашње производње, Извоз је био у 1034 r, 735 хиљ, тона у

заводе.

19 мил.

вредности 5,3 мил. драхми, према 667,4 хиљ. т. у вредности 5,3 мил. драхми. Повећао се извоз руда а смањио се онај. вина, јужног воћа ит. д.

СОНИЈАЛВА ПОЛИТИКА

—- фабрика „Брата“ од 1 јануара увела је петодневну радну недељу са 40 часова рада. У фабрици се према томе неће радити суболом и недељом, сем у случају да би у току недеље био какав светац када се не би радило. радни календар фаорике предвиђа 114 празника и 20! радни дан са 2008 радних часова.

—_ втрема подацима министарства корпорација у Италији је због завођења 40 часовне радне недеље до 20 јануара о. г. узето на посао 191.395 нових радника и то |

хиљаде у индустрију, 11,9 хиљада у пољонривреду, 19,8 Х љада у трговину и 1,3 хиљаде у кредитне и А

— Собесликари у Сарајеву тражили су склапање колекливног уговора. „ји. розта“ доноси да је само 2% с0об0сликара трајно запослено и орој незапослених се креће око сто двадесет.

—- У Београду је одржана конференција радничких претставника на којој је донета резолуција у којој се тражи доношење јединственог рударског закона за целу земљу, који би водио рачуна о социјалној заштити радника и досадањим научним техничким и геолошким тековинама, да се за надзорне органе у рудницима постављају стручна лица, да се породицама погинулих радника гарантују минималне ренте попреоне за егзистенцију, да се сазове званична конференција на којој би била претресена актуелна питања,

НОВЧАРСТВО

— Vesti o osnivanju filijale Drezdener Ђапке ц па5ој zemlji „Frankfurter Zeitug” demantuje.

— Kod Poštanske štedionice porastao je u januaru 9. g broj čekovnih računa sa 24.471 na 24.498, a ulošci po ovim računima su opali sa 1.140 mil. din. na 1.106 mil. Broj štedmih knjižica je porastao sa 312.852 na 317.119, a štedni ulošci su porasli sa 718,5. mil. din, na 733,9 mil. dinara. Promet je iznosio 5,05 miliardi dinara, od čega bez gotovine 50,74%.

— К. Фланден и његов министар финансија г. Жермен — Мартен у више су прилика с правом изјављивали да се законом не може декретирати смањење каматне стопе. Комисија за цивилно и кривично законодавство стала је на друго гледиште, па је израдила законски предлог O усвајању неуговорене каматне стопе од 4% за грађанске и 5% за трговачке тражбине.

— У току 1934 улози у 6 највећих банака у Њујорку порасли су са 5016,5 на 6500,3 милиона долара.

= "Талијанско друштво за производњу вештачке свиле „Сниа Вискоса“ повећава главницу са 300 на 345 милиона лира, и то путем отписа резервног фонда.

— Белгија је донела закон о смањењу каматне стопе

· на хипотекарне зајмове (изузев амортизационих хипотека),

која је утврђена на 6%. Кад хипотека није на првом месту допуштено је повећање камате за 1%. _ — Банкарски. одбор америчког сената изгласао је за-

· кон којим се закон о Рефику, увозној и извозној банци про-

дужује до 1 фебруара 1937. |— Улози на штедњу у Италији износили су крајем

јуна 1934 _ Ta 29268,2 милиона лира према 28705,1 милиона

крајем децембра 1933 и 26449,2 милиона крајем децембра 1932 ГОД а | — Za guvernera bugarske Narodne banke postavljen је. Marko Riaskov, dugogodišnji direktor sofijske Kreditne banke.