Narodno blagostanje
samara emsagesnyaknanses
1 Страна „238 НАРОДНО
·titi svaku kupovinu kao državnu intervenciju. To su proste ku-
·bovine za komitente tili ustanova a komiten{i mogu biti i državne ustahove, ako imaju potrebu ili zakonsku dužnost da te
bapife kupuju. Dakle nikako nije bilo feči o intervenciji radi ·
Stvaranja fiktivnog kursa kako se to nekad radilo, nego samo normalne kupovine, bilo da su komitenti privatna lica ili sama država”. Pošto smo baš mi u poslednjem berz. izveštaju gOVOfili o intefvenciji javne Fuke i pošto smo mi prvi uveli taj izraz u пази bankarsku terminologiju, to je verovatno da је Bg. Miistaf ciljao na nas gornjom svojom izjavom. Potpuno ве slažemo ša njegovim (угдепјет да se ovoga puta ne radi o ihtervenciji „radi ·stvaranja fiktivnog kursa kako se to nekad radilo”. Podvlačeći u prošlom broju, da. je izostala intervenistička kupovina, mi smo mislili baš na onu, na koju i S. Ministar. Berzijanci znaju i znaće uvek za koga kupuju na berzi pomenute novčane ustanove. Berzijanci znaju vrlo dobro da ove imaju i svojih komitenata, a isto tako i svoju potrebu za papirima i zakonsku dužnost pod izvesnim okolnostima da iste kupuju. Mi smatramo tu zakonsku i poslovnu potrebu za državnim hartijama od vrednosti dotičnih kreditnih ustanova za najvažnijeg faktora na našem tržištu državnih hartija od vrednosti. Smatramo dalje, da ta tekuća potreba dotičnih ustanova može biti upotrebljena za stvaranje fiktivnih kurseva isto onako kako je to bilo krajem 1932 i 1933 godine. Time ne kažemo da ie ovoga puta to rađeno, ali moramo podvući da teorijski postoji ta mogućnost. Mi ne bismo hteli da ulazimo na ovom mestu u problem, o kome imamo dugo da razgovaramo, politike naše države prema kursu hartija od vrednosti. U prošlom broju mi smo imali ledino za cili da konstatujemo da jie Ovoga puta ta kupovina izostala, i to baš u trenutku, kad su papiri bili iako popustili, a dužnost је, да додато, да је од-
mah u početku iduće nedelje ta kupovina PODNO nastupila i
pomogla da se kursevi oporave.
G. Ministar je dalje kazao: „Vi ste videli da Onaj skok koji se konstatovao krajem prošle i početkom ove godine, skok koji je u vezi sa poverenjem koje publika ima u ekonomsku i finansijsku politiku Kraljevske vlade, da se taj skok u glavnom održao”. Slobodni smo primetiti, da se skok nije sasvim održao, jer ie on dostigao bio visinu od 404 a sad se kreće oko 374, a to je taman na polovinu puta između kursa koji je zatekla današnja vlada i današnjeg. Ali to nije važno. Mnogo je važnije tumačenje skoka kursa od strane g. Mini-
· stra. Berza je faktički barometar privrednog života, ali u dru:goj liniji, u prvoj liniji berza je refleks faktora, koji utiču :neposredno na kurseve hartija od vrednosti. Može narod da
nema poverenja u ekonomsku i finansijsku politiku Kraljevske
vlade, ali da očekuje da će ona doprineti skakanju kursa dr-
žavnih hartija. Drugim rečima mogućno je, da pri nepovoljnom ekonomskoj i finansijskoi politici postoji povoljna politika prema državnim hartijama od vrednosti, u kom slučaju kursevi moraju skočiti. Mislimo da nije potrebno da poisećamo 9. Ministra na ovakvo stanje kod nas u skoroj prošlosti. ·
Na tržištu državnih hartila od vrednosti vlada stabiliza-
cija. Sa gledišta širokih masa imalaca naših. državnih hartija od vrednosti promene u kursu rente Ratne štete od 4-—5 poena
i kod 6% begluka od 1 poena ne znače apsolutno ništa. „Mi smo u prošlom broju pisali, a sada podvlačimo to isto, naime,
· da kursevi i ako osećaju izvestan pritisak ni izdaleka ne odaju
pesimističko gledanje na budućnost od strahe onih koji ovih dana rade na berzi. Kod berzijanaca vlada velika depresija zbog mrtvila kako oni nazivaju stabilnost kurseva. Ali kao što smo rekli, to što ie nepovoljno za berzijance, nije nepovoljno i
za celu zemlju. Berzijanci se sekiraju što ne mogu da zalju-
аји čamac berzanskih kurseva ili upravo što on teži uvek da se vrati ravnoteži onda kad oni pokušaju da ga ljuljaju. Opšte uzev kursevi državnih hartija. stoje danas povoljno, a hije is-
kliučena mogućnost да. (do kraja godine oni dožive veći, skok, -
БЛАГОСТАЊЕ | БРЕ
a može biti i pad: To je berza.
Donja tablica nam pokazuje kretanje kurseva: ~ 1
2. IM
9 UML |I JN/ 81 20 76% Investicioni ___ zajam — — 18 78.25 __ 6%. Begluci, prompt 65.575 66.—o „«„66.50 . 66.25. 66.35 6% Begluci, termin 8 66 4% Agrarci __________ 2775. 4525 4850 7% Bler ____ ON O 8% Bler – JO 7% Seligman = : = 72:50. 71.50 Как šteta, prompt 372.50 374—— 375.50 375—— 37425 Кај сера, јетти 373— 37450 —_—_ 37515 37475 Narodna banka 5250— —— 5250.— 5285 5300 Agrarna banka „297 — 25850 261 — 25950 .259.75
Ultimo marta je lako prebrođen, a on niie bio mali. Špekulanti su likvidirali jedan deo svojih angažmana i njihovi paketi hartija prešli su u čvrste ruke u privatne ili javnih. kreditnih ustanova.
u hili. din.
7%. Investicioni zajam 220 6% Begluci, prompt 1103 6% Begluci, termin 2896 4%. Agrarci | 359: 4% Bler prompt 118 7%. Bler termin __ == 88% Bler - 63 7%. зећотап, ртотр! 7% Seligman, termin Ratna šteta, prompt 2010 Ratna šteta, termin 2596 Narodna banka 133 Agrarna banka | . 454 9952
Obračunski kurs dolara bio je:u prošloj nedelji sledeći za |edan dolar: |
29 mart 43.7714 | april 43.7714 2 april 43.1358 3 april 43.6646 4 april 43.6646
__. Ма рамзкој berzi naši papiri su pali za|edno sa francuskim. 'Kursevi su bili sledeći:
25:11 26“ FF 27% M 184 gd 184 175 16657
528 ИЕ 29: НЕ O их 1 IV
~
4%, 1895 2
5% 1902 g. 204— 201— 196— 187— —— | —— 1804:11%, 1906 2. 182:— 182.—— 181— 176 — 163— —— 166.- 41] 1% 1909::0:.178.— 183— 475 == === == 71.50 172.—
-185.—"183—181— 178== 164== 170 =. КИ = 41] |% 1910 g. 180.— 180.50 173.— o |O MO 41] 1% 1911 о. 192.— 185.— = ___ "| 105 165790 1931 6. —_- 244 235— 230— 215— 21015, = 1 1018 106 10% 2 105. 100 | 104—
Радајиси IO pokazuju takođe. naši, dolarski. pa-. piri: Na. njujorškoj. berzi. notirali. Su: - 00 |
50 1913: