Narodno blagostanje

6. април 1935.

НАРОДНО

БЛАГОСТАЊЕ

"па дап 7% Bler 8% Bler 7% Seligman 30 januara 23.50 24.— 35.50 28 februara 23.50 26.50 32—38.50 28 marta 23.50—24—– 25———26—" 37——38.50 29 aprila 2375—24—- 25..—-26.— 40.—40.50 29 maja 23.50—24.— 24.50—26.— . 41.75” 31 jula 2305 DA _” | O47 25.50 23. 35.29 avgusta 23____OA' 2425 OBb._ — l3Jl!/s 35. 25 septembra 25. 26.0 26. đražnia 381/o tražnja 30 oktobra — 295/8—313ј5 33——391)в 27 novembra 27'8—284, 28/2—31— 321/-—40.22 decembra 315/s5—331|o 325|s tražnja 36. 39.29 januara 31. 32"|a 34. 35.— 271|/83—35.26 februara 37———38—— 37. 381}s 41.—ттахпја 12 marta 32.— 34. _331/- 361/+ 36. —_—-4041/a 20 marta 31. 34.50 32i/s- 341 36.-—141.26 marta 31: 34. — 341/. 36———40.28 marta 281/,-—303š/ | 308/8a—331/ 4 4977.

Na međunarodnom deviznom tržištu u ovoj nedelji nema velikih promena. Sudbina belgijskog franka ice neizvesna i pored vladinih mera, o kojima pišemo na drugom mestu. Kurs dolara ie malo pao dok su ostali kursevi nepromenieni. Dinar notira kao i u prošloj nedelji 7,02 šv. fr. za 100 din.

Na ciriškoj berzi devize su notirale:

311 2430 12 IJ 27 HI 28 ID УУ Amsterdam 20910 208.75 208.05 209.05 208.85 208.20 London 1516 1492 1457 8410 14.865 14.80 Milano 2638 267 | 25:65 2560 25019 25.59 Berlin 124.05 123.90 124.— 124— .124.05 124.Niuiork 3119/s 307.— 3079. 308.75. 309.25 308.50 Pariz 2038 2038 2035. 2038 2038. 2035 Prag 12.97 12.01 1289. 1200 12091. 12:01 Beograd 7.02 7.02 Т— Т— 7.02 7.02

"Na beogradskoj deviznoj berzi najveći promet bio je u privatnom kliringu sa Bečom, (4,9 mil. din.) čiji je kurs pao usled velike ponude šilinga. Narodna banka je obustavila kupovanje devize Beč, što je glavni uzrok njenom padu. Veliki obrt je bio u privatnom kliringu sa Londonom, 3,6 mil., Peštom 1,9 mil., i u devizama Amsterdam 315 hili., Pariz 322 hili. i Njujork 503 hilj. din. Obrt je iznosio 9,9 mil. din. prema

7,5 mil. u prošloj i 9,5 mil. u pretprošloj nedelji.

Kursevi u privatnim klirinzima bili su sledeći:

London Beč Pešta Madrid Solun

29 mart 230.50 8.80 - 1 april 230.75 8.82 8.60 540 29.50

2 april 230.— 8.7172 8.60 - 29.40

3 april 231 8.6218 —— —— 30.65

4 april 23133 „ 862 #60 54125 29:88

Kursevi London, Madrid i Solun pokazuju čvrstu tenden- -

-ciju. Istovetni pravac pokazuju i kursevi na crnoj berzi. Kurs Pešta nije zabeležio nikakve promene, a pad devize Beč prouz"токоуап је хес ротепинт razlozima.

ЗАГРЕБАЧКА БЕРЗА

Новчано тржиште. — Прочишћење ситуације и стања појединих новчаних завода који су под Уредбом у главном _ је завршено. Још је једина Праштедионина која има да добије Уредбу. Међутим и то ће бити готово за неколико недеља и онда ће сви загребачки заводи имати своје Уредбе.

Проблем наравно тиме није ни најмање решен. Треба омогућити новчаним заводима да поново приступе инп-' тензивнијем кредитирању наше привреде. А то је немогуће без нових сретотава. По сваку цену треба наћи на-

"Страна 239

чина да се не за исплату уложака, него за кредитирање "нових послова нађу нова средства. Дотично "треба омогућити ликвидност оних сума, које новчани заводи данас држе у благајнама, а који би могли и требали пласирати у краткорочно кредитирање привреде. Кад би се новчани заводи оспособили за интензивније кредитирање привредни живот кренуо би у знатној мери са садашњег мртвила. Тржиште девизама. — Промет са девизама нешто је интензивнији. Многи трговци журе се да уреде своје обавезе ва страни, јер рачунају на могућност још већих курсева. Међутим, тешко је да ће курсеви да расту. Сад

| почиње интензивнији извоз кукуруза. А има изгледа да ће

се он моћи извозити и у земље које плаћају у готовом, а не само које одобравају по клиринзима.

На појединим берзанским састанцима и без компензација промет девизама зна прећи и милион динара што последњих неколико година није био случај.

Ефекти. — Промет је ове недеље слабији него про-шле. Курсеви су нешто повољнији. Изјаве. министра финансија о интервенцији на берзама и курсевима државних папира била би изазвала далеко „већи пораст да није политичка ситуација која многе уздржава. Нарочито спољнополитичка ситуација многима задаје брига.

РОБНО ТРЖИШТЕ Сировинг

Побољшање, које је на светском тржишту наступила: претпрошле наставило се и у прошлој недељи проширујући се овога пута нарочито на метале. Највећи пораст код метала забележио је бакар услед споразума о стварању међународног картела. И цене осталих метала прилично су порасле због већих куповина, пошто се ратна индустрија нада да ће овогодишње поруџбине бити веће од оних-прошле године. Каучук је такође порастао, јер је Међународни одбор одлучио, да се у другом и трећем тромесечју редуцира извозна квота. Шелак је и. даље у попуштању пошто са ликвидацијом залиха иде врло тешко. Памук и вуна показују нешто чвршћу тенденцију.

Пшеница

Већ трећа недеља како се цена пшенице у Ротердаму систематски поправља као последица већих продаја У земљама Далеког Истока услед чега су се и аргентинске понуде у Европи смањиле. Олакшање на тржишту осетило се и због престанка француског извоза пшенице за људску храну. Цена у Ротердаму повећала се са 3.30 на 3.627), хол. форинте. Чикашко тржиште се посебно развија и на њему владају скоро непромењене цене: 93—94 цента за бушел.

На домаћем тржишту наступила је лабавија тенденција с једне стране што нема купаца, а с друге што про-; давци показују све мање воље да примају услове Призада,

- те су услед тога његове куповине сведене на најмању меру.

Цене нотирају: Бегеј 127, Тиса 127.50; Сава шлет 116: дин.

Кукуруз.

На светском тржишту кукуруза опет је наступила лабава тенденција, јер је у многим земљама већ отпочела пролећна паша. Да би што више ограничила увоз Немачка је дозволила произвођачима да могу слободно продавати пшеницу и раж као сточну храну. Цена у Ротердаму“ пала је на 56:/, хол. фор. за. 2000 кг. У Чикагу је нешто мало. порасла и износи 805/, центи за бушел.

Домаће тржиште се мало поправило, углавном због покрића термина 15 априла. Цене нотирају: ·промпт 67, друга половина априла 69, јуни 74, јули 72.50 дин;