Narodno blagostanje

20: април 1985. =

(Опадање светске трговине живе стоке је огромно, код неких земаља је оно узело катастрофалне размере. Поменућемо неколико случајева: Пољски извоз меснатих свиња у Аустрију, њено једино важније тржиште, пао је са 560 хиљ. комада у 1925 г. и 330 хиљ. у 1920 г. на 107 хиљ. у 1934 г. одвосно за 81% и 68%. Румунски извоз говеда пада са 104 хиљ. комада у 1930 г. на 13 хиљ, у 1933 г, И 30 хиљ. у 1934 г. а извоз свиња са 101 хиљ. м.Ц. У 1933 г. на 64 хиљ. м. ц. у 1934 — према „Гезе Еигорееп agricole”. Француска је после 1929 г. престала са извозом говеда у Италију. Чехословачки увоз меснатих свиња, који је 1929 г. износио 645 хиљ. комада, у 1931 г. већ се скоро изгубио, а масних је са 176 хиљ. у 1931 г. пао на 83 хиљ. у 1934 Tr. „Резе Ешгорбеп асмсоје" у последњем броју пише да Чехословачка стоји пред хиперпродукцијом свиња, јер је њихов број према попису у јулу 1934 г. био за 17,3% већи него у истом месецу 1933 г.

Најјаче је погођен извоз меснатих свиња; оне о су се, као што видимо из горњих података, скоро изгубиле из светске трговине. | Важно је напоменути да ни за једну земљу, изузев Данску због бутера и бекона, извоз стоке и сточних производа нема толики значај за извоз, као што је случај са нашом државом. Ми смо један од највећих извозника масних

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 261

свиња и говеда. Насупрот биљним наши животињски производи су почели по вредности извоза да опадају већ после 1927 г.; али је то опадање све до 1931 г. мало и тек у 1932 г. настаје огромно стропоштавање, кад је извезена вредност претстављала свега две петине вредности из 1929 г. Постоји тенденција даљег опадања, о чему је опширније писано у чланку: „Могућност сточарске аутаркије“ (ОН. Б.> бр 12 пр. г.). Утешно је то, да је опадање мање него оно код осталих аграрних земаља извозница (Румуније, Бугарске, Пољске, Данске, Мађарске, Литваније).

Промене, које су наступиле у светској трговини стоке, па и скоро свих сточних производа, нису пролазне, оне су структурелне природе. Послератна аутаркијска настојања дала су повољније резултате код стоке и сточних производа, него код биљних. У колико нису могле да покрију потребе властитом производњом, оне су хтеле да место стоке и њених производа увозе сточну храну. Енглеска, као највеће увозно тржиште, преоријентисала је велики део свога увоза из осталих земаља на своје доминионе, после Отавских споразума. У мањој мери су то радиле и друге земље (н. пр. Италија с увозом из Мађарске после закључења т. зв. Аустријско-мађарско-талијанског царинског савеза).

Привредна депресија је само убрзала процес исчезавања стоке из светске трговине.

пе:

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЈ

"Telefon se nekada smatrao za luksuz; to je bilo doba u kome se nije osećala potreba za brzim saobraćajem i kada vreme nije igralo onu ulogu koju ima danas. Kada su se prilike promenile i brzina saobraćaja postala jedan od bitnih uslova celokupne ljudske delatnosti telefon je postao neophodan. Poslednje dve decenije telefonija je u celome svetu učinila ogroman napredak. Najveći napredak pokazale su Sjedinjene Američke Drižave u kojima skoro 14% stanovništva ima telefonske aparate (17.426.000). Iza Amerike dolazi Engleska u kojoj aparate ima 4.6% stanovništva, zatim Memačka 4.5% i t. d. I u nas se telefonski saobraćaj posle rata dosta razvio, ali ni iz daleka ne u onoj meri u kojoj postoji u drugim zemljama (videti tablicu na kraju). U periodu 10291933 broj telefonskih centrala povećao se sa 1091 na 1236 ili za 13.2%. Sem pet automatskih sve su ostale centrale na ručni pogon. Pretplatničkih aparata u 1931 bilo je 37.488, a u 1033 god. 42.606 što pretstavlja porast od 13%. U našoj zemlji ni 19%. stanovnika nema telefonske aparate, te se u pogledu razvijenosti telefonije u evropskoj statistici nalazimo skoro na poslednjem mestu. Relativno slaba razvijenost telefonije u Jugoslaviji ima dva uzroka: prvi leži u otsustvu savremenih tehničkih telefonskih uređaja, a drugi u skupoći pretplate i razgovora. To onemogućuje da se telefonski saobraćai razvije još u većoj meri i da telefon postane saobraćajno sretstvo šire upotrebe kao što je slučaj u drugim zemljama. Otsustvo doмо пошт tehničkog uređaja čini da se ne može da zadovolji ni sadašnja tražnja telefona. Nemogućnost obavljanja prijavlienih razgovora zbog nedostatka potrebnih uređaja nanosi svake godine štetu od po više miliona dinara. Poslednjih godina, međutim, usled opadanja kupovne snage sve više raste broj onih koji otkazuju telefone. Tako je u 1933 bilo 2450 otkaza, a to je preko 5% ukupnog broja pretplatnika. Nasuprot ovome, porast broja pretplatnika u 1933 prema 1932 bio je samo 2%.

Posmatrana u odnosu na ostali poštanski promet u Jugoslaviji telefonija dobija sve veći značaj; ona utiče i na struk-

Visoke takse sputavaju razvoj telefonije

„МИ

turelne promene u ukupnom poštanskom promeiu. Njen uticaj se naročito ogleda. na opadanju telefonskog saobraćaja, koje je počelo 1929 i 1930. U unutrašnjoj radnji 1929 bilo |e otpravljeno 4.669.552 telegrama, a u 1933 njihov je broj pao na 3.132.984 ili za nepunih 35%. Po međunardnoj radnji u istom periodu pad je bio: kod otpravljenih sa 418.574 na 239.866 ili za 43%, kod primijenih sa 459.961 na 242.986 ili za 48%, a kod tranzitnih sa 656.345. na 203.353 ili za 70%. Svakako, jedan deo ovoga opadanja posledica je smanjenja međunarodne trgovine što je umanjilo intenzitet saobraćaja. Telefon je i ostalim sretstvima pismenog sporazumevanja oduzeo jedan deo prometa.

U unutrašnjem telefonskom saobraćaju najveći udeo ima gradski. Od 42.606 telefona u gradovima ima 41.085 od čega 31.147 glavnih i 9.038 sporednih. Najveći broj telefona ima Beograd, potom dolaze Zagreb, Ljiubljana itd. Gradski promet se u periodu 1929—33 više nego udvostručio; broji razgovora porastao. je sa 61.7 na 140.3 mil. ili za 127%. . Međugradski saobraćaj od 1929 sistematski opada; smanjio se sa 4.5 na 3.6 mil. odnosno za 20%. Opadanje ovoga samo je delom posledica krize, glavni razlog leži u visokim telefonskim taksama i u teškoćama sa kojima je skopčano obavljanje razgovora usled nedovoljne tehničke opreme. Međunarodni telefonski saobraćaj u vreme krize ostao je skoro nepromenjen. U 1929—33 broj obavljenih razgovora kretao se između 482 i 530 hiljada.

I pored ovakvog stanja u poštanskom saobraćaju teleton pretstavlja vrlo značajan izvor prihoda. Dok su se u periodu 1920—33 prihodi od poštanskog saobraćaja smanjili za 17.3%, oni od telegrafa za 19.2%, dotle su se telefonski prihodi povećali za 8.8%. Udeo prihoda od telefona u ukupnom prihodu pošta povećao se sa 22.5 na 27.4%.

Iz gornjegz izlaganja vidimo, da visoke takse nisu ostale bez uticaja ni na telefonski saobraćaj. Jedan deo ovoga зуаkako je opao usled krize, al: mnogo veći deo opadanja ima se pripisati visokim ftaksama, koje se nisu kretale u srazmeri sa kupovnom snagom. Dalji razvoj telefonije u našoj zemlji moguć je samo pod dva uslova: prvi je, da se jedan deo čistog prihoda, koji odbacuju pošte, upotrebi na proširenje i poboljšanje