Narodno blagostanje

Страна 262

tehničkog telefonskog uređaja, a drugi, da se snize telefonske takse, Veći rashodi, kao i eventualno smaničnje prihoda u prvo vreme, omogućili bi za docnije znatno veći rentabilitet.

Prema svetskoj statistici položai Jugoslavije u međunarodnom telefonskom saobraćaju izgleda ovako:

"Telefona Telefona na . н 1.000 5 1 Svetu 100 stanov. Ceo svet 35.000 100 1.7 Nemačka 3.000 8.5 4.6 Engleska 1.650 5.0 :3.6: Егапсизка 890 2.8 22 Švedska 467 1:6. А Рапзка 324 4 93: Italija 4170 | 1.6 00 Austrija 240 0.7. - O. Mađarska 110 ОУ Ва. 0.8 Rumunija 50 0.1 0.3 Bugarska 23 0.05 0.5 Jugoslavija 46 0.1 0.3

WA VV броју од 30 марта о У обавештајној служби јавили смо, да је Талијанска банка снизила дисконтну стопу са 4 на 3:/2%. "Ова је мера изаввала извесно изненађење у финансијским круговима, јер је-с обзиром на одлив злата из. Италије и на пад лире у иностранству очекивана супротна мера. Холандија је некидан поступила сасвим супротно, Кад, је после. девалвације белге примећен одлив злата, Холанска банка је 5 0. м. повећала дисконтну стопу са 202% на 3:2%. Изгледа да то није. било довољно, јер је одлив злата појачан,. Холандска банка изгубила је у последњој недељи марта месеца 33 милиона форинта злата, а у првој недељи априла читавих 105 милиона. Због тога је 9 о. м, дисконт опет повећан са 3:/2% на 4:/2%. Курс форинте се поправио, али би ипак било прерано закључити да ће и одлив злата престати. Међутим, одлив злата из Италије је заустављен,

Може ли се из овог закључити, да је данашње дејство дисконтне политике супротно оном од пре ратаг Или се супротним мерама може доћи до истог крајњег резултатаг Према начелима класичне дисконтне политике повећање дисконта изазива повећање опште каматне стопе у земљи и тиме привлачи стране капитале, који траже повољније услове за пласман. Отуда и потиче преокрет — одлив злата претвара се у прилив. С друге стране поскупљење кредита утиче на то, да му се смањи тражња. вези ограничава се и привредна делатност, а то смањује и потребу за кредитом. Међутим, преокрет код биланса плаћања може се постићи и смањењем дисконта. Јер то изазива смањење опште каматне стопе у земљи, а с тиме у вези и појевтињење трошкова производње. Тако би се могла олакшати производња извозне робе, а у вези с тим и прилив злата. Овом другом мером долази се до циља заобилазним путем, Њоме се желе уклонити узроци тешкоћа, а за то треба времена, па се моментана ситуација коју је требало свладати може и погоршати. Насупрот томе, повећање дисконта има за циљ да уклони моментане тешкоће, али се због поскупљења кредита тиме може да отежа привредни развитак. . |

Ипак, манипулисање с дисконтном политиком не дејствује више сасвим једнако као некада. | много од свог значаја као средство спољне економске политике. Повећање дисконта остаће без дејства на стање подлоге код новчаничне банке и на одлив злата, јер се капитали не могу привући изгледом на већу камату, ако лостоји бојазан да ће се, на пр. због девалвације, изгубити

Повећање или смањење дисконтне стопер

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

С тиме у.

Оно је изгубило.

Бр. 17.

један део главнице. С друге стране, због поскупљења кредита неће ни свет престати да тражи злато од новчаничне банке, ако верује да ће путем злата успети да спасе своју имовину од рђавог дејства девалвације. Јер ова погађа најјаче повериоце и оне који држе новчанице, а не погађа уопште притежаоце злата. С обзиром на то не треба никог да зачуди, ако напори Холандије остану без материјалног дејства. То је вероватно и у Холандији познато. Ако се и поред тога приступило повећању дисконта, онда је то знак, да су влада и новчанична банка имали у виду психолошко дејство ове мере. Насупрот песимистичкој оцени ситуације, која је изазвана девалвацијом белге, холандска је влада хтела да покаже свој оптимизам и своју чврсту вољу да одржи стари паритет форинте. Владина је жеља и pa. зумљива, јер је Холандија поверилачка земља.

_ Италија је такође имала у виду психолошко дејство. дисконта. Талијанска је банка 26 новембра прошле године повећала дисконт са 3 на 4%, јер се надала да ће на тај начин отежати одлив злата. Међународно валутно тржиште видело је у томе слабљење положаја лире, па је резултат био супротан од оног који је Талијанска банка очекивала. Због тога је већ 8 децембра прошле године Италија морала завести девизни монопол, а у фебруару о. г. донета је и одлука о преуређењу трговинског саобраћаја с иностранством. Смањење дисконта са 4 на 3:/2%, које је извршено 25 марта о. г., има према томе искључиво коњунктурнополитички значај, јер му је само циљ да утиче на смањење каматне стопе у земљи. Чињеница што је моментано заустављен и одлив злата из Италије нема с дисконтном политиком никакве везе. Италија се све више одваја од светске привреде, па се и одрекла дисконтне политике као мере за вршење утицаја на економски саобраћај с иностранством. Повећање дисконта у Холандији показује опет њену решеност, да се конзервативно држи старих либералистичких принципа,

сета - Mi smo u više mahova koristili

podatke Suzora o zaposlenosti po privrednim granama. U poslednjem broju „Radničke zaštite” objavljeni su podaci O prosečnom broju osiguranih po privrednim granama u prošloj godini, te smo koristeći se odgovarajućim podacima za 1933 g izradili donju tablicu:

Naša privreda u svetlu statist:ke o zaposlenosti

Broj osiguranih kod Suzora

О са: | G ба | Privredna grana 355 Пе Е | = Eo :=59 365 е585 Бе 5 (NSO 55 + O e == Javni saobraćaj 12,310 2,27 — 51 = 04: Privatni saobraćaj | 9,164 150 = 21 = 3,32 Ind. kamena i zemlje 20.008 ~ 3,68 + 1,946 s „3,8 Metal. i maš. ind. 31.578 5,81 E 512 +=-- 1:62 Građenje prevoznih· ђ sretstava 6.218 114 Аг 571 S [092 Hemijska industrija 10.005 1,84 а 985: 1 1.9,85" Električne centrale i vodovod 6.823 1,26 308 516 S 156. Tekstilna industrija. 42.056, 7,90. +: 8.262 + 19,25. Industrija papira 4.488 0.83 E 418 -- 9,32 Ind. kože i gume 3.961 0,73 ale 438 = 1 Prerađivanje kože 18.285 3,36 E 66 = 08 Šumsko-pilanska | | | industrija 46.026 SO 0 7.290 „ | (5477 Drvodeljska i rezbar- | | "II 14516 2,67 — 34 — 0

ska industrija