Narodno blagostanje
22 јуни 1935.
Maksim Goranović, saradnik „Narodnog Blagostanja”
1. Porast zaposlenosti ženskih kod nas
Koristeći se Suzorovom statistikom O osiguranjt radnika u mogućnosti smo da prikažemo zaposlenost
ženske radne snage u našoj narodnoj privredi, Kao i. njen socijalni položaji, što je naročito potrebno Stoga,
jer je u periodu krize i depresije došlo do vrlo 2пасајnih proniena. Ovde su obuhvaćene ženske, koje su osigurane kod Suzora, što је praktično naiveći deo privrede, izuzev poljoprivrede i državne službe. Treba napomenuti da sem ovoga, vrlo veliki broj žena privređuje kod kuće (krojačice, švelje 145) >
Џ аргакот ђтоји „Кеуце internationale du fra-
vail” objavlien je interesantan članak Henri Fussa o zaposlenosti ženskih u većem broju industrijskih ili prctežno industrijskih zemalia. Udeo ženskih u ukupnom broju zaposlenih u ovim zemljama varira između 20 i 38%; najveća je u Sovjetskoj Rusiji (u julu 1934 god. 37,7%)., zatim kod izrazito industrijskih zemalja, kao što su: Engleska (1934 g. 29,4%), Nemačka (1934 2. 32,5%), a manji kod slabije industrijski razvijenih zemalia kao što je Itali{a. Interesantne su рготепе, koje su u toku privredne depresije nastupile kod Nemačke i Rusije. Kod prve je od 1931 do 1934 год. opao udeo ženskih sa 36,5% na 32,5%, a kod druge porastao sa 24,60% u 1928 g. na 37,7% u' 10933. godini. Opadanje kod Nemačke je nastupilo u dvema DpOoslednjim god. ti. posle dolaska nacional-socijalista na vlast, koji su preduzeli naročite mere da ženu vrate kući. Porast u Rusiji tumači se naglom industrijalizacijom i nedovolinim prilivom radnika sa sela.
Učešće ženske radne snage u našoj privredi |e relativno manje nego kod pomenutih industrijskih zemalia. Kad bi bili uzeti u obzir svi osigurani u našoj zenilji, čiji je broj prošle godine iznosio oko 655 hiljada, onda na ženske otpada oko 150 hiljada ili 23%.
Broj osiguranih ženskih kod Suzora iznosio je: „Indeks zap. ž.
u decembru 1925 106.335 100
u |anuaru 1928 114.907 108,1 u julu 1928 125.134 117,8 „i „ 020 137.061 129,0 = 0930 150.069 141,3 ~ 1981 154.802 145,9 5 1992 138.970 130,7 ~ | 1993 137.815 129,6 » „ 10342. 148.256 139,4 u novembru 1934 155.661 146,5 u |anuaru 1935 151.697 142,9
___Kao što vidimo iz gornjih podataka za poslednjih 10 godina kod nas su se smenila tri periođa za-
poslenosti ženskih: prvi porasta do 1931 god., drugi
opadanja do 1933 g. i treći ponovnog porasta u 1934 i 1935 god. Od kraja 1925 e. do kraja 1934 g. pove_ Ćao se broji zaposlenih ženskih za 33%. Indeks zapo-
slenosti se petije početkom 1928 g. па 108,1 i do iuna
1934 па 145,9; do ianuara 1933. g. pada na 127,5 ti.
na najnižu tačku u toku privredne depresije, a od septembra 1933 g. raste na 146,5 u novembru 1934 g. Tako je krajem prošle godine broj zaposlenih ženskih kod nas dostigao najveći posleratni nivo, prema-
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 403
A U NAŠ0J PRIVREDI
šajući i onaj iz 1930—31 g., maksimum zaposlenih u opšte. Ni za vreme opadanja u 1992 1933 г. ђгој Zaposlenih ženskih nije se spustio ispod nivoa 1929 8.
_1 naša zemlia spada u red onih gde raste procentualni udeo ženskih u ukupnom broju zaposlenih, kao što nam to pokazuju sledeći podaci (% ženskih u
ukupnom broju osiguranih):
u decembru 1925: 2. 29,07 » » 1928 » 22,07 » avgustu 1930 » 23,04 » oktobru 1981 » 24,06 » » 1932 ». . 25,25 > >: 1938 » 26,10 » » 1934 » 27,01 » decembru 1934 » 28,36 » januaru 1985 » 29,95
Sve do 1930 g., ti. do kraja periođa prosperiteta, održavao se isti odnos između muških i ženskih, a zatim počinje da raste udeo ženskih šve bržim tempom. Tako je pre pet godina na ženske otpadalo nešto preko dve desetine osiguranih kod Suzora, a početkom ove godine tri desetine. Ovo se može smatrati kao jedna od najvećih promena u SastaVu пабеса radništva.. |
о Podela ženske radne snage po krajevima
U teritorijalnom pogledu učešće ženskih ie vrlo neravnomerno podeljeno, a takođe je nejednak i porast. Najveći (apsolutno i relativno) udeo ženskih je u krajevima industrijski jače razvijenim (većim gradovima, u severo-zapadnom delu zemlje).
Prosečan broji osiguranih ženskih članova kod Suzora po banovinama pruža ovakvu sliku:
< ili — | ua a ili > 1934 g. по u 1934 god. и 1934 2. ргета 1932 а. prema 1932 Savska 46.398 1,1 —- 2.503 ~ 5,4 Dravska 38.449 29,4 — 92.493 — 7,45 Dunavska 28.957 19,0 —- 2.593 ip „9,19 Beograd 17.154 115 — 2.062 — 11,7 · Đrinska .7.017 4.70 — · 481 = 6,15 Primorska 6.571 4,4 + .-152 -- 2,32 · -Магдагзка 2105 281 — 1140 _ 37,6 Moravska 18.549. 2805 14 — 21,4 Zetska „7500 1,70 —-' 304 та Vrbaska 2.101 1,47, «297 — 9,4 Ukupno 149.457. 100 — 9.761 — 6,9
0 Na teritoriji šest banovina (Primorske, Drinske, Vardarske, Moravske, Zetske i Vrbaške), gde Otprilike živi oko 7 i po miliona duša ti. oko polovine ce-
· |okupnog stanovništva naše zemlje, ima svega 24,1
Bili. osiguranih, odnosno žaposlenih: ženskih članova ili 17,46% svih osiguranih ženskih. U odnosu prema ukupnom stanovništvu na OVOm području udeo osiguranih ženskih članova iznosi 0,4 do 1,4%. Najveći
“broji zaposlenih ženskih je u Savskoj banovini, gde ih
ima skoro dvaputa više nego u pomenutih šest banovina. U odnosu na ukupno stanovništvo na prvom mestu stoji Dravska banovina sa udelom od 5,64%,