Narodno blagostanje

Страна 404 _ НАРОДНО ne računajući Beograd, gde od celokupnog življa otрада 12,8% na ženske osigurane kod Ouzora i bolesničkih blagajni. Drugo mesto zauzima Savska banovina (sa 3,34%). Za prosek 1934 ge. zagrebački Ouzor stoji na prvom mestu u pogledu udela ženskih u ukupnom broju osiguranih (39,93%%), a potom idu redom: !ljubljianski (38,55%), subotički (37,28%), somborski (32,06%), karlovački (29,93%), petrovgradski (29,66%) itd.; a najmanji je njihov udeo kod: skopljanskog (8,71%), zatim banjalučkog (9,6%), tuzlanskog (11,03%), niškog (17,81%), a kod ostalih se kreće izmedu 21 i 27,/%. |

U periodu od 1932 do 1934 g. porastao je dakle Droi osiguranih ženskih članova kod Suzora u svim banovinama, dok je opao u Vardarskoj i Zetfškoj. Najveći je porast u Beogradu, Dunavskoi, Savskoj i Dravskoj banovini i u procentima u Moravskoj. Od presudnog uticaja na ovakvo kretanie zaposlenosti ženskih bile su industrije tekstilna i duvana. Uglavnom usled porasta broja zaposlenih u tekstilnoj industriji porastao je ne samo apsolutni nego i procentualni udeo ženskih, dok je opadanje u Vardarskoj i Zetskoi banovini posledica velikog smanjenja zaposlenih u industriji duvana.

9. Podela ženske radne snage po privrednim granama

Donja tablica pokazuje kretanje zaposlenosti ženskih u važnijim privrednim granama:

1. % од. = | =

svih u 1935 =. U 0 1935 g. ženskih prema 1943 Kućna posluga 57.154 37,6 + 4.989 1870 Tekstil. industrija 24.866 16,8 = 6.321 + 25,4 Konfekcija 12.247 806, == 1346 St 110) "Trgovina 10.680 105. == 360 += 3,36 Industrija duvana 4.745 315. = 1514 — 319 Ugostiteliske radnje 8.548 5,07% 766 + 8,96 Pozor: sl. prof. i raz. 4.058 2216) == 5 0,0 Higijena 3.918 2588. 5 122 + 18,42 Ind. hrane i pića 3.622 2.38. -- | 680 + 18,8 Меган i maš. та. 3.583 2.30... — (489 — 13,66 Nov. zav. i sam. kanc. 2.784 1.88 — 7 — 0,42 Grafička ind. 2.435 · 1569 =- | 99 = 0,16 Ukupno 151.697 TOO | 7 86.153. 10,67

Između 1000 i 2000 kreće se broi zaposlenih ženskih kod hemijske ind., industrije papira, prerade kože, stolarstva, šumsko-pilanske industrije, industrije kamena i zemlje i opštinskih poslova. Najmanji broj je zaposlen kod građenja železnica i·puteva, zatim građenja prevoznih sretstava, gradnji nad zemljom, privatnog i javnog saobraćaja.

Prema stanju u januaru o. g. od svih ženskih članova osiguranih kod Suzora otpađalo je 69,5% na сеtiri grane (kućnu poslugu, tekstilnu industriju, konfekciju i trgovinu), a samo na kućnu poslugu i tekstilnu industriju više od polovine (54,4%). Slično je i kod zemalja, za koje je u pom. članku izneo podatke Henri Fuss: U trgovini pak, kod nas je procentualni udeo ženskih nešto manji, dok je znatan kod ugostiteliskih radnji, pozorišta, slobodnih profesija, отанске i industrije duvaha.

Ženske zaposlene kao kućna posluga i one u trgovini raspoređene su po svim krajevima, naravno na{iviše u većim centrima, i kod trgovine nešto |ače u severnijlim krajevima, dok to nije slučai sa onim zaposlenim u industriji i zanatstvu. Oko trećine zaposlenih ženskih u tekstilnoj industriji otpada na Ljub-

РУАГОСТАЊЕ Бр. 26 ljanski Ouzor, zatim dolaze zagrebački, somborski, beogradski uredi, a slično je i kod konfekcije. |

Kao što nam gornja tablica pokazuje porast broja zaposlenih žćnskih je kod niza grana, a najveći kod tekstilne industrije (za 6,32 ili 25,4%), zatim kućne posluge i konfekcije, a u procentima pored tekstilne industrije, kod higijene i industrije hrane i pića i ugostiteliskih radnji. Veliko učešće ženskih, pa i porast kod tekstilne industrije, konfekcije i kućne posluge, uslovljen je uglavnom prirodom posla pa se ne može govoriti o potiskivanju muških. Ovo nije ništa specifično za našu zemlju. Kod higijene, industrije hrane i pića, ugostiteljskih radnja, grafičkih i štamparskih poslova udeo ženskih je brže rastao. Ovi su poslovi pretežno zanatski, i u njima je muška skuplja radna snaga zamenjivana jevtinijom ženskom, naročito u berbernicama, kafanama, narodnim kujnama, knjigoveznicama, izradi testa itd. Takođe je i u novčanim zavodima i samostalnim kancelarijama u većoj meri otpuštano muško osoblje posle bankarske krize iz 1931 god.

4. Ženske imaju znatno niže nadnice od muških

Nedostaju podaci, koji bi nam pružili tačnu sliku specijalno o nadnicama ženskih. Od postojećih su najzgodniji oni Suzora o prosečnoij osigurano nadnici. Prosečna obezbeđena nadnica je kod ženskih obično za 29% manja od one muških. a u poslednje vreme ie njen pad nešto sporiji, jer je 1931—32 god. za 29% bila manja, a 1934 god. za 26,5%. Prosečna obezbeđena nadnica kod Suzora je sa maksimuma od 26,74 din. 1930 god. pala na 22,24 din. u 1934 god., odnosno za 17%; kod muških je sa 28,95 din. u 1931 god. pala na 28,98 din. u 1934 gzod., odmosno za 2,24 din. (15%), a kod ženskih sa 20,07 din. na 17,62 din., odnosno 2,45 din. (12%). Pad je bio najveći u 1939 godini.

Takođe ı kod privatnih nameštenika, koji imaju prosečno 40% veću obezbeđenu nadnicu nego kod Ureda, prosečna osigurana nadnica je za oko 10% manja kod ženskih (1934 god. je iznosila 36,1 din., a kod muških 39,87 din.).

Nadnice ženskih po nadničnim razredima:

1 == о ~ =>

- 8 ji = Би

5 а ос-= e So a)

= =5 O N 50 с = 2 9 55 бог зе 85 555

= 8 гаје O о 95,8

1 (6) 12.506 7,85 17,96

П (8) 2.109 1,42 47,13 П (96) 18.258 12,2 60,25 ТУ (11,7) 251705 а 51,05 М (14) 29.550 15,8 46,43 VI (16,8 13.278 8,6 2278. УП (20) 11,754 171 . 26,96 УШ (24) 11.128 6,95 23.39 IX (28,8) '8.725 5,8 19,93 Х (34) 5.904 3,95 15,58

XI (40) 3.535 2,37. 15,01. XII [48] 7.005 4,7 9,05. Ukupno 149.457 100 21,5

Kao što nam pokazuje gornja tablica ženske se nalaze u svim nadničnim razredima. Najviše ih ie u onim od 14 do 16,8 din. (oko 19,8% u 1934 god)). Џ