Narodno blagostanje

ra 756 ustanoviti Knjigu državnog duga po seljačkim dugovi-.

odobrio ceo iznos njegovog potraživanja, s tim da ga ne iiože ni prenositi ni lombardovati. Kada se ne bi odredio dugačak rok otplate, poveriocima bi ipak bilo nekako pomoženo. 5 druge strane izizleda da |e to skoro jedini način da se pitanje zemljoradničkih dugova reši bez potresa. Inače, оуо bi rešenje bilo pravičnije od svih dosadašnjih.

| _Mi smo svakom prilikom najenergičnije zastupali gledište individualnog regulisanja dugova. Kako to ni do danas nije usvojeno, novi predlog nije u tom pogledu nepovoljniji od · dosadašnjih rešenja. Za DO TaZ-

_ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ + |

Бр: ИВ

- duženje je linearno u pogledu glavnice, kamate i roka, ma, sa računom za svakog poverioca, na kome bi mu se.

a za seljake:je s obzirom na rok individualno, a s obzi-

· rom na glavnicu linearno. Pravno socijalizira 'se Samo

kamata, a faktički i veliki deo duga, jer je verovatno da 55. država od čkonomski slabih dužnika neće ni tražiti.

Kada se ovaj predlog posmatra sa finansijsko-političkoz gledišta, nameće se pitanje, da li je država u stanju "да ponese predviđeni teret. Ovo bi pitanje pretstavljalo ozbiljnu smetnju kada bi budžet bio i inače uraviiotežen, i kada bi se stalno pri izglasavanju većih izdataka vodilo računa i o pokriću. Međutim, to nije više slučaj ni kod nas ni u druzim državama i bez obzira na [о da li je obezbeđen odgovarajući prihod.

wawa

POVO

Prema izjavi g. Ministra finansija predlog budžeta državnih rashoda i prihoda za godinu 1936/37 sadrži dve vrlo važne tehničke izmene i jednu isto tako važnu izmenu tehničko-finansijske prirode.

Prva tehnička izmena sastoji se u tome da se napušta sistem rasparčavanja budžeta u obliku podele na budžet državne administracije i budžet privrednih ustanova. Ta je mera potpuno ispravna, ne samo radi toga što je princip jedinstva budžeta jeđan od najvažnijih već.i radi toga što takva podela nije ničim opravdana. Oistupanje od principa budžetskog је dinstva učinjeno je 1927/28 godine, iz jednog razloga koji ne može da iždrži kritiku. Htelo se s jedne strane pokazati, kako je fiskalno opterećenje smanjeno, ograničavajući ga na роreze, takse i carine, a s druge strane stvoriti uverenje da prihodi državnih poduzeća preistavljaiu cenu za primljena dobra ili učinjene protivusliuge. Drugim rečima, htelo se je sve one koji nisu dovoljno upućeni u Нпапзцеке ртобјете — opseniti. Samo se tako može profumačiti fa potpuno pogrešna podela.

Apsolutno je netačno da se fiskalno. opterećenje ograničava samo na poreze, takse i carine a da prihodi privrednih ustanova nemaju fiskalni karakter. Jedan veliki deo državnih privrednih ustanova ima monopolski položaj. Cene dobara koja oni proizvode odnosno usluga koje čine sastoje se kod nekih iz dva dela: jedan pretstavlja adekvatnu ekonomsku protučinidbu a drugi fiskalno opterećenje. Ovaj drugi deo nije ništa drugo nego porez. Vrlo je teško, gotovo nemoguće, utvrditi koliko iznosi jedan a, koliko drugi deo u fim cenama. Iz toga razloga kada se i ne bi radilo o prekršaju jednog od najvažnijih budžetskih principa — jedinstva budžeta — još uvek bi gornja podela bila potpuno neprihvatljiva. Izmena te loše prakse može se samo pozdraviti.

Ništa manje značajna nije druga tehnička izmena u novom budžetu. Kod nas je postojao jedan vrlo loš običaj. Izvesni izdaci nisu bili predviđeni u budžetu rashoda nego Su se Odobravali finansijskim zakonom. Slažemo se sa g. Ministrom da je takva praksa pretstavljala skrivanje "kredita ili bolje reći izdataka po finansijskom zakonu. Posledice. toga bile su vrlo Joše. Budžet je na oko bio uravnotežen a u stvari đeficitaran, već pri "stupanju na snagu, za сео "12105 kredita odobrenih finansijskim zakonom. U kojoj je meri · projekt budžeta 1936/37 ofštupio od te prakse, videćemo. tek kada budemo imali nov finansijski zakon.

"Treća je izmena tehničko-finansijske bod, Sastoji se u tome da se iz novog budžeta izbacuju svi oni izđaci koji imaju vanredni a naročito investicioni kafakter, Ta је тега sama po sebi ispravna, ali ne sme biti stoprocentna. Neki'izdaci koji aju ·'karakter inyestičiia manjeg obima moraju biti Боб

DOM PREDLOGA BUDŽETA ZA 103637

kriveni redovnim prihodima, (na pr. zgrade za škole). Tako isto ima i opravaka koje imaju karakter investicija a spadaju neminovno u redovni budžet. (Izdaci te vrste РОА su u budžetu).

Može se reći da od 1927/28 god. naši projekti budžeta sadrže mali deo neminovnih investicija. Ta je politika inaugurisana u početku budžetske godine 1927/28 sa izričnom motivacijom da se svi vanredni izdaci imaju izvršiti iz zaima u Engleskoj za koji se tvrdilo da se ima u džepu. Ме treba da se detaljno vraćamo na te događaje. Uzgred samo da паротепето da su se a konto tog imaginarnog mamutskog zajma forsirale u toj i narednoj budžetskoj godini investicije. Ministar . saobraćaja je dobio na primer odobrenje za izgradnju drugog koloseka Beograd—Zagreb za koji su troškoyi iznosili preko 200 mil. dinara. Sve je to imalo za posledicu da je budžet kod nas potpuno uništen. Sve je veći bio iznos izdataka koji su vršeni na Osnovu rešenja Ministarskog saveta i uredaba bez ikakve brige za pokriće. Iz toga se razvila stalna praksa da se investicije manje više izbacuju iz budžeta iako se vrše često u velikom obimu preko cele godine.

Sletstveno, Ministar finansija nije imao mnogo inVesticija iz ranijih godina da briše iz budžeta; ali kako nam se čini IT kao Što to izlazi iz celokupne politike vladine, na dnevdom su redu veliki vanredni izdaci. Oni se obično svrstavaju u zaseban budžet, tako zvani vanredni budžet. Takav izuzetak još najlakše podnosi princip jedinstva budžeta. G. Ministar nije podneo takav budžet vanrednih izdataka. Njih međutim ima, kao što g. Ministar sam podvlači, i dosta i hitnih. ·On nije podneo takav budžet zbog toga što će za njih tek tražiti pokriće. To bi bila najveća novina kod našeg budžetiranja ako bi se pri odluci o svakom vanrednom izdatku istovremeno” ' stvorili i izvori.

Sam budžetski predlog za 1936/37 godinu veći je za 51,24 mil. dinara i iznosi 10,3 milijardi, prema 10,25 milijardi dinara ranije. To povećanje je međutim fiktivno i dolazi od toga što krediti, koji su odobreni po finansijskom zakonu, iznose 7а 1935/36 god. 630 mil. dinara. Izlazi dakle da je i pored: prividnog povećanja novi budžetski predlog: za 573 mil. dinara manje od budžeta za godinu 1935/36, prema podacima koje iznosi g. Ministar finansija. :

| Kako je u novom predlogu smanjena stavka »državni dugovi« za 152,75 mil. dinara, to se može očekivati sa Sigurnošću nov sporazum sa inostranim »porterimać naših za|mova, po kojem će otpasti alternativa isplate u vezanim "dinarima i ostati samo ona u funding obligacijama — za šta služi kao dokaz i urnošehje odgovarajućeg iznosa za službu tih оста! u | BiGIŽeT PJ |